- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 18 februar 2021 15:10
-
Autor Marino Tumpić
Robot rover slijeće na Jezero
Večeras u 21:55 sati po našem vremenu američka letjelica Mars Perseverance Rover nakon višemjesečnog puta u međuplanetarnom prostoru slijeće na Marsovu površinu u krater Jezero (baš Jezero, naš toponim).
Opširnije: Vežite se - Slijećemo
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 13 februar 2021 00:16
-
Autor Draško Dragović
Kineska sonda 'Tianwen 1' ušla je u orbitu oko Marsa 10. februara 2021. Tako je Kina postala šesta zemlja čija je letilica ušla u orbitu oko Crvene planete – zanimljivo, manje od jednog dana nakon što su Ujedinjeni Emirati to isto uradili sa sondom 'Al Amal'. Ulazak u orbitu se dogodio nakon 202 dana leta, dok se Mars nalazio na udaljenosti od 192 miliona kilometara od Zemlje. Trenutno se u orbiti oko Marsa nalaze sonde: 'MarsOdyssey' (NASA), MRO (NASA), MAVEN (NASA), 'Mars Express' (ESA), 'ExoMarsTGO' (ESA / Rusija), 'Mangalyaan' (Indija), 'Al Amal' (UAE) i 'Tianwen 1' (Kina). Ovim sondama treba dodati dve Nasine misije koje su još uvek aktivne na površini Marsa: 'InSight' i 'Curiosity'.
Opširnije: Kineska sonda 'Tianwen 1' stigla do Marsa
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 11 februar 2021 00:01
-
Autor Dragan Tanaskoski
UAE
Tačno po predviđenom planu, posle 7 meseci leta, prva je u orbitu Marsa ušla letilica Nada (arb. Al-Amal) Ujedinjenih Arapskih Emirata u utorak 9.2.2021. Time su UAE postala peta nacija koja je uspela da pošalje svoju letilicu do Marsa. To je ujedno i prvi međuplanetarni let UAE. Dolazeći brzinom od 74.000 km/h motori su morali da rade 27 minuta da bi usporili letilicu toliko da je mogla da uđe u eliptičnu putanju oko Marsa.
KINA
Dan posle, 10.2.2021, u sredu, u orbitu Marsa ušla je i ambiciozna kineska letelcia Tiavein-1 (天问) opremljena brojni sofisticiranim instrumentima. Letilica se sastoji iz tri dela: orbitera, koji će ostati u orbiti Marsa i služiće kao relej za komunikaciju lendera sa Zemljom, lendera koji će se sleteti na Mars i rovera koji će izaći iz lendera i istraživati okolinu sletanja.
Opširnije: Dve letilice ušle u orbitu Marsa
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 06 februar 2021 20:19
-
Autor Dragan Tanaskoski
Do Marsa ovog meseca stižu čaktri letelice iz tri zemlje.
Opširnije: Februar: veliki mesec Marsa
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: utorak, 02 februar 2021 16:43
-
Autor Dragan Tanaskoski
NASA je prošle nedelje tiho odložila svoje planove u vezi ugovora o izgradnji lunarnh lendera za ljudsku posadu. Dolazak Trampa za predsednika SAD, i njegove administracije, bila je vetar u jedra za povratak ljudi na Mesec, mada to kod nas nije bilo prepoznato od mnogih. Trampovim odlaskom desilo se očekivano. Bajdenova administracija ima druge nacionale priorite, tako da odlaže brze korake kojim je Trampova adminstracija htela da pošalje čoveka na Mesec 2024. god.
Opširnije: Usporenje u američkom povratku čoveka na Mesec
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 20 januar 2021 10:46
-
Autor Draško Dragović
(ili istorija sistema za spuštanje 'Perseverancea')
Nasin rover 'Perseverance' je težak 1025 kg i predstavljaće najtežu sondu koja je ikad dospela na površinu Marsa. Pre toga, to je bio 'Curiosity' sa 900 kg. Za to treba zahvaliti genijalnom sistemu za spuštanje nazvanom Sky Crane ('Nebeska dizalica'). Ali kako su Nasini inženjeri došli do ove neobične tehnike? Postoje li druge mogućnosti za sletanje velikih sondi na Crvenu planetu?
Opširnije: Kako spustiti tešku sondu na Mars
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 18 januar 2021 13:17
-
Autor Draško Dragović
Još pre pet godina, zapovednik Ekspedicije 46 međunarodne orbitne stanice (ISS) Scott Kelly objavio je tweet u kojem je pokazao ono što je trebalo da bude prvi cvet u kosmosu (inače, primerak je bio iz roda cinija). Svako ko zna išta o kosmičkoj trci zna da je to bila laž, jer je tokom proteklih decenija bilo na desetine eksperimenata s orbitnim skivenosemenicama. Kao što je bilo logično za očekivati, vest je praktički odmah odjeknula u ruskim medijima i mnogi su ogorčeno odgovorili da, zapravo, malerozni Kelijev cvet nije prvi u kosmosu. Ova čast pripada cvetovima vrste Arabidopsis thalianaa posadili su ga kosmonauti Anatoli Berezovoj i Valentin Lebedev u avgustu 1982. na stanici 'Saljut 7'. Ali najsmešnije je bilo to što Kelijev cvet ne da nije bio prvi cvet u kosmosu, već da nije bio ni prvi na ISS!
Opširnije: Koji je prvi cvet odleteo u kosmos?