Prethodni deo: MASCOT sleteo na asteroid Ryugu
Pronašao sam na sajtovima mnogo priče oko toga šta predstavljaju svetle tačke koje se povremeno vide na asteroidu, poput ove koja je uhvaćena na slici pre odvajanja MASCOT-a.
Menadžeri misije su odgovorili ovako. Setite se da je asteroid veoma, veoma taman. Svetlo kamenje nije toliko svetlo koliko izgleda – verovatno je samo nekoliko provenata svetloje od površine.
Još jednom pominjem da sam o misiji 'Hajabusa 2' napisao odličnu e-knjigu. Sledi deo u kome sam vrlo detaljno opisao evropski mini-lender.
MASCOT
http://www.astronomija.org.rs/cacda73c-291c-44e9-b9b2-851dd1c01d88" width="124" height="125" />MASCOT– asteroidski pokretni površinski izviđač („Mobile Asteroid Surface SCOut“) predstavlja mali lender koji su združeno napravile kosmičke agencije Nemačke i Francuske koristeći znanja dobijena prilikom razvoja „Rosettinog“ lendera „Philae“, koji je postao prva sonda koja je u novembru 2014. meko sletela na kometu. Prvi idejni radovi na MASCOT-u započeti su 2008, a realizacija je dogovorena između JAXA i DLR i CNES sredinom 2012. godine.
Zadatak lendera MASCOT biće da šalje naučne podatke koji će dopunjavati one podatke koje će sa visine pribavljati instrumenti „Hajabuse 2“. Očekuje se da će MASCOT uspeti da direktno sa površine na mikroskopskom nivou pošalje seriju jedinstvenih informacija o asteroidu.
Plan rukovodioca misijom je sledeći: kada „Hajabusa 2“ stigne do asteroida, lender MASCOT će oprugom biti odbačen od sonde oko 100 m daleko i postići potrebno ubrzanje za sletanje na površinu. Pošto je gravitacija asteroida oko 60.000 puta slabija od Zemljine, jako je važno da se pogodi prava brzina jer bi moglo da se dogodi da se lender odbije od površine i dostigavši brzinu bega, koja je u ovom slučaju manja od 1 m/s, odleti ponovo u kosmos.
MASCOT je konstruisan da može da „skače“ sa jedne lokacije na drugu koristeći poseban inercioni sistem koji će mu omogućavati da sve dok baterija bude potrajala (12-16 sati) proučava nekoliko lokacija. Ovaj robot veličine kutija cipela, dimenzija 30×30×20 cm i težine 10 kg, sadrži različite podsisteme uključujući i 4 instrumenta – širokougaonu kolor-kameru (CAM), hiperspektralni mikroskop (MicrOmega), radiometar/termometar (MARA) i magnetometar (MasMag). Svi instrumeti su teški oko 3 kg.
Lender je izrađen od saćastih panela od ugljeničnih vlakana CFRP(Carbon Fibre Reinforced Plastic) sa središnjom pregradom koja će poslužiti kao ukrućenje prilikom pada na asteriod i tokom poskoka po površini.
Središnja pregrada služi kao zid između korisnog tereta i grupe koju čini elektronički boks i baterija lendera. Čitavo mehaničko i elektroničko kućište robota teži svega 450 grama, što ga čini najmanjim lenderom koji su Evropljani napravili do sada. Čitavo vreme putovanja do asteroida, kućište robota će biti povezano sa „Hajabusom“ i preko njega dobijati struju za svoje grejače i, kad dođe vreme, signal za odvajanje.
Sa masom od samo pola grama u gravitacionom polju asteroida, robot će lako izdržati prvi udarac o površinu i nekoliko odbitaka koji će uslediti posle toga. To takođe znači da će biti potrebna vrlo mala sila da bi se lender pomerao s mesta na mesto. MASCOT-ov mobilni sistem se u osnovi sastoji od jednog pokretnog ekscentra pričvršćenog na polugu koja ga pokreće, stvarajući momenat dovoljan da ili rotira lender tako da bude pravilno okrenut ka površini, ili da ga natera da poskoči od 60 do 200 metara (!) u dačljinu i premesti ga na sledeću lokaciju.
Mehanizam je instaliran pored središnjeg zida lendera, između E-boksa/baterije i tereta. Svi mehanički delovi su napravljeni od aluminijumske legure, osim ekscentra, koji je izliven od legure velike gustine.
Polugu ekscentra pokreće jednosmerni elektromotor bez četkica prečnika 25 mm. povezan sa polugomharmoničnim zupčanikomprenosa 1:30. Kuglice „lagera“ u sistemu premazane su „Dicronitom®“[1]. Motor poseduje tzv. Hallove senzorei pokazatelje relativnog položaja poluge preko elektronskog sistema MobConkoji će kontrolisati sve funkcije mobilnog sistema i izvršava naredbe lenderovog kontrolora.
Pogledaj kako su Nemci isplanirali spuštanje svog lendera na asteroid.
MASCOT će biti pokretan primarnom hemijskom baterijom koja će održavati robota[2]u operativnom stanju od 12 do 16 časova (u zavisnosti od temperature[3]). Proizvedena u francuskoj kompaniji “Saft Groupe S.A.“[4], litijum-tionil-hloridna (Li-SOCl2) baterija poznata pod oznakom LSH20poseduje izvanredne težinske i zapreminske karakteristije. Ona sadrži ukupno devet LSH20 ćelija, raspoređenih u tri paralelna reda (prva slika dole levo). Ova konfiguracija baterije daje kapacitet od 39 amper-časa i električni napon od 11 volti. Dobijenu struju će u sve sisteme malog lendera raspoređivati kontrolna i distribuciona jedinica (druga slika dole levo). Tokom faze leta ka cilju, lender će biti napajan „Hajabusinom“ strujom preko posebnih kablova. Primarna baterija će se nalaziti na „stend-baju“ pune 4 godine, gubeći minimalnu količinu napona jedino onda kada bude aktivirana radi odbacivanja od „Hajabuse“.
Zbog planiranog vrlo kratkog radnog veka lendera, termička kontrola će biti postignuta višeslojnom izolacijom i zaštitnim premazima. Grejači će biti potrebni jedino za bateriju i spektrometar, koje je neophodno održavati u određenim temperaturskim marginama tokom faze krstarenja.
Za slanje naučnih podataka ka „Hajabusi“, robot MASCOT će koristiti S-band komunikacioni sistem. Dve prijemno/predajničke jedinice su povezane sa dve jednostavne neusmerene mikročipske antene– jedne sa gornje a druge sa donje strane lendera, što će omogućiti održavanje dvosmerne radio-komunikacije sa „Hajabusom“, koja će snimiti sve podatke i poslati ih na Zemlju kada bude prilike.
U slučaju bilo kakve intervencije po pitanju automatizovanih naučnih sekvenci, lender će biti u stanju da preko „Hajabuse“ prima naredbe sa Zemlje. Tokom krstarenja, komunikacija se obavlja preko antene mehaničkog i električnog interfejsa(MESS) instalirane na „Hajabusi 2“, čime je eliminisana potreba za čvrstom vezom prilikom redovnih kontrola lendera. Antena operiše na frekvenciji od 945 MHz koristeći kružnu polarizaciju. Link sa „Hajabusom“ će moći da se održava na daljini do 150 km obezbeđujući brzinu prenosa podataka od 16 bita/s, tako da se očekuje da će tokom čitave misije lendera biti prikupljeno oko 0,7 GB.
Lenderova gornja i donja FM „peč“ antena.
Antena MESS(Mechanical and Electronical Support Structure), koja se nalazi na „Hajabusi“, služi za održavanje veze MASCOT-a i „Hajabuse“ tokom krstarenja, faze leta do asteroida..
Priprema MASCOT-a i povezivanje sa „Hajabusom 2“. Okruglo je FM antena, a ovo „zlatno“ – izolacija.
Tokom boravka na asteriodu, MASCOT će održavati vezi sa „Hajabusom“ preko spiralne OME-Aantene, koja se nalazi na donjoj palubi sonde (-Z). Njena elektronika (OME-E) je smeštena u malu četvrtastu kutiju montiranu u unutrašnjosti sonde. Sve antene i celokupni komunikacioni sistem konstruisali su Francuzi.
Izuzetno retka fotografija na kojoj se vidi –Z panel sonde, sa obeleženim delovima i instrumentina na strani „Hajabuse“ koja će biti neprestano okrenuta ka asteroidu. Veliki prsten, u kome se vidi MASCOT-ova antena (OME-A), markeri cilja (TM) i impaktor (SCI), predstavlja zapravo deo nosača preko kojeg je „Hajabusa 2“ bila prikačena za raketu-nosača.
Da bi osigurao dobru kontrolu nad lenderom tokom misije, MASCOT koristi dve potpuno odvojene digitalne ploče za obradu podataka (central processing) i ulaz/izlaz (input/output).CPU ploča(„Mother Board“) koristi 32-bitnu procesorsku jedinicu LEON3FTkoja obezbeđuje obradu, rekonfiguraciju i tajming funkcija, ulaz/izlaz podataka i prilagođujuće sposobnosti.
CPU ploča takođe je opremljena memorijama MRAM,SRAMi SDRAM. MASCOT koristi „bus“ komunikacione mreže SpaceWire[5]velike brzine i analogne UART interfejse, sve zajedno povezane sa brodskim računarom preko FGPA[6]input/output kartice. MASCOT-ov kontrolni sistem uključuje i softver („Autonomy Manager“) koji će potpuno samostalno kontrolisati celokupnu misiju lendera na površini.
Navigacioni sistem robota MASCOT biće upotrebljen u samo dve situacije – da detektuje „tačdaun“ letilice i da utvrdi koji je panel okrenut ka površini. Sistem sadrži termalne senzore koji mogu da otkriju površinu prema razlikama u temperaturi. Pored toga, fotoćelije (OPS, Optical Proximity Sensors) instalirane na površini svakog panela, mogu da kažu koja je od njih okrenuta ka Suncu te, prema tome, koji je panel okrenut ka tlu. Pravilna orijentacija je od ključne važnosti za početak naučnih operacija, jer koristan teret (instrumenti) moraju da budu okrenuti ka asteroidskoj površini.
OPSproizvodi „Cosine Research B.V.“ iz Lajdena (Holandija). Dimenzije – 32,6×27×21,6 mm, težina – 26 grama. Sadrži infracrneni LEDi odgovarajuće fotodiode na 5 stranica kućišta, sem na onoj na kojoj su instrumenti. Svetlost koju emituje LED odbija se od svakog objekta u vidnom polju senzora. Bliži objekti reflektuju više svetlosti, a od onih daljih od 12 cm svetlost ne može da se detektuje. Time se otkrivaju prepreke u blizini. Senzore je moguće tako podesiti da registruju ne svetlost LED već od Sunca.
MASCOT-ovi INSTRUMETI
Robot MASCOTpodeljen je na dva dela i u jednom nosi sva svoja 4 instrumenta. U drugom delu se nalazi baterija, E-boks i komunikacione antene. Svi instrumenti su napravljeni prema iskustvima is ranijih misija.
MASCOT–ova KAMERA (CAM)
Optički imidžing sistem lendera MASCOT čini širokougaona kamera koja će biti korišćena za utvrđivanje karakteristika strukture, teksture i sastava tla u razmerama od nekoliko metara do nekoliko milimetara, kao i da obezbedi slike koje će koristiti ostali lenderovi instrumenti. Kamera će takođe raditi i kao imidžer tokom sletanja i tako pokriti jaz između fotografija sa „Hajabise“ i onih in-situ[7]slika koje će biti načinjene na samom tlu.
CAM nemačke proizvodnje nalazi se montirana unutar lendera ali je blago iskošena, tako da je centar njenog vidnog polja širokog 54,8°uperen ka površini pod uglom od 22° u odnosu na ravan površine. To znači da se i površina na oko 15 cm od lendera kao i horizont nalaze u njenom vidnom polju. Da bi obezbedila da čitav kadar bude u fokusu, optika kamera će primenjivati tzv. Scheimpflugov principfokusiranja od 15 cm do beskonačnog.
Kamera je opremljena poluprovodničkim metal-oksidnim CMOSdetektorom Onsemi-Star1000sa 1.024×1.024 piksela osetljivim na talasne dužine od 400 do 1.000 nm, sa makimumom između 600 i 700 nm[8]. Koristeći f/16[9]optički sistem, kamera će dostizati rezoluciju od 150 mikrona po pikselu na udaljenosti od 15 cm, uz ograničenja zbog difrakcije u optičkim komponentama. To će omogućiti snimke detalja površine iz blizine.
Snimanja tokom dana biće korišćena radi analiziranja strukture površine posredstvom monohromatskih (crno-belih) fotografija. Tokom asteroidskih noći, uz pomoć veštačkog osvetlenja biće pravljene kolor/multiband slike. Na lenderu se nalazi jedan sklop od 4 reda sa 36 svetlosnih dioda instaliranih da osvetljavaju vidno polje kamere specifičnim talasnim dužinama od oko 470 nm (plavo), 530 nm (zeleno), 624 mn (crveno) i 805 nm (infracrveno). Prostorni raspored i spektralna kalibracija LED-dioda izvrčena je pre leta. Zanimljivo je da je kamera instalirana u robota samo 3 meseca pred lansiranje „Hajabuse 2“.
Čitava kamera je teška 407 grama, a prilikom energetski najzahtevnijeg višekanalnog snimanja trošiće ispod 6,4 W struje (kamera 1,5 W, a sa LED ~4,5 W). Pokretni poklopac će štititi kameru tokom faze sletanja lendera. Svaka fotografija će biti veličine 14,7 MB, što će limitirati broj slika koje će uopšte moći da budu pošaljene na „Hajabusu“. Planirano je da se tokom sletanja napravi nekoliko fotografija i prilikom svakog skoka, plus pet slika dnevno i četiri preko noći[10]. Dizajn instrumenta, kojim se bavio Institut za planetna istraživanja IGeP u Braunšvajgu, vodi poreklo od sličnih instrumenata na budućem evropskom roveru „ExoMarsu“, „Rosettinom“ lenderu „Philae“ i ISS.
MICROMEGA
Uređaj MicrOmegarazvijen je i proizveden u francuskom Astrofizičkom institutu iz Orsija, IAS(Institut d'Astrophysique Spatiale). Predstavlja blisko-infracrveni spektrometar povezan sa hiperspektralnim infracrvenim mikroskopom za in-situminerološke analize koje će biti sprovođene na asteroidnoj površini. Cilj instrumenata je da detaljno izmere veličine čestica tla i potvrde hemijski sastav površine. Uređaj koristi elemente kojisu razvijeni za prvi MicrOmegaizrađen za „Fobos-grunt“ i sličan uređaj koji će poleteti na „ExoMars“ roveru. Čitav instrument, uključujući i elektroniku, teži oko 2 kg.
Instrumenat će da prikuplja reflektovani spektar sa zone na površini veličine 5×5 mm koristeći detektor 128×128 piksela od 20 µm2svaki. Sistem će koristiti disperzivni sistem AOTF(Acousto-Optic Tunable Filter[11])tipa.
AOTFpredstavlja elektro-optički uređaj koji služi kao podesivi filter bez pokretnih delova. Koristi kristal koji uz pomoć radio-frekventnih talasa izdvaja pojedinačnu talasnu dužinu svetlosti iz širokog spektra izvora. Dobijena talasna dužina je u funkciji radio-frekvencije koja je primenjena na kristal i koja može da se menja.
Uobičajeno je da se jedan oscilujući električni signal iskoristi da natera piezoelektrični pretvarač da vibrira i proizvodi akustične talase u kristalu, čime se menja indeks refrakcije materijala, pa se dolazeća svetlost rasipa. (Kristalna rešeka se naizmenično sabija i opušta omogućavajući sredini da se ponaša kao dirakciona rešetka, ali sa osobinom da prelama samo jednu speciičnu talasnu dužinu koja je određena radio-rekvencijom.)
Unutar spektrometra, AOTF se ponaša kao monohromator. Takav dizajn omogućava niz prednosti uključujući višestruko ponavljanje iste talasne dužine, izuzetno čistu talasnu dužinu, brzu reakciju na promenu radio-frekvence tako da je moguće vrlo brzo snimiti spektar, visoku efikasnosi i dug radni vek, itd.
Intenzitet reflektovane svetlosti u svakoj odabranoj talasnoj dužini poslužiće za kreiranje spektra koji će biti iskorišćen za određivanje sastava i tla i rasprostranjenosti minerala. Dvodimenzionalni detektor instrumenta MicrOmeganačinjen je od živa-kadmijum-telurida i hlađen kriokulerom.
Instrument pokriva spektar raspona od 0,9 do 3,5 mikrometra u koracima od 20/cm. Podaci će stvariti 3D slike koje će, za svaki pikdel, sadržavati pun spektar koji će omogućiti karakterizaciju pojedinih čestica tla.
Spektralni raspon i rezolucija instrumernta omogućiće identifikaciju najverovatnijih konstituenata površine, uključujući silikate, okside, soli, hidrirane minerale, ledove i inja kao i organskih jedinjenja, koja predstavljaju fokus čitave misije na asteroid C-tipa.
MicrOmegaće moći da razlikuje specifične familije minerala i različite klase organskih jedinjenja. Ova poslednja, ako budu otkrivena, biće stavljena u kontekst procene na koji način mineraloško okruženje utiče na procese u vreme nastanka asteroida i njegove evolucije. Poseban interes će biti dat na isparljive materije koje su mogle da igraju značajnu ulogu u razvoju solarnog sistema.
MASCOT-ov RADIOMETAR – MARA
MARAje radiometar(rendgenometar) konstruisan za merenjafluksa zračenjaemitovanog sa površine asteroida radi određivanja temperature površinske svetlosti tokom rotacionog perioda. Instrument će takođe pribavljati podatke za određivanje termalne inercijepovršine i energetskog balansa asteroida, što su kritični podaci za geologe i uvid u svojstva površine i evolucije asteroida. Sekundarni zadatak instrumenta je proučavanje srazmere u selektovanim opsezima radiotalasa radi dobijanja dodatnih mineraloških podataka na datoj lokaciji.
Senzorska glava MARA senzora, montirana unutar MASCOT-a, sastoji se od 6 termostubnihsenzora[12], svaki sa vidnim poljem od 20°. Svaki Pt100 senzorposeduje sopstveni absorberi filteršto senzorima omogućava da pokrivaju različite talasne dužine. Glava senzora je pozlaćena radi smanjivanjaemisivnost[13]usled zagrevanja i boljeg odnosa signala-šuma. Vidno polje MARA-e pokriva vidno polje MASCOT-ove kamere da bi se i vizuelno „pokrila“ površina koja se radiometrijski proučava.
MARA je montirana između infracrvenog spektrometra i kamere, tako da se vidno polje MARA i kamere preklapaju.
http://www.astronomija.org.rs/2fe0a0cf-a93e-4d40-9ae2-db1cfe269f55" width="307" height="215" />
http://www.astronomija.org.rs/1bf2ebda-2435-44d6-bda5-5bbc214fd81e" width="122" height="154" />
Vidna polja MARAi CAM se preklapaju.
Jedan kanal, koji pokriva raspon spektra od 5 do 100 µm, služi za merenje temperature sjaja asteroidove površine. Drugi kanal od 8 do 14 µm pokriva istu raspon kao instrument za temperaturno mapiranje TIR na orbiteru i služiće za proveru na licu mesta njegovih podataka. Unakrsna kalibracija oba aparata izvršena je svojevremeno pre leta u laboratorijama DLR u Berlinu. Preostala 4 kanala su u sledećim rasponima: 5,5-7, 8-9,5 i 9,5-11,5, 13,5-15,5 µm, i oni će da budu posvećeni minerološkoj karakterizaciji, jer miderali u stenama, olivin i proksin, imaju karakteristične apsorbcije spektra na tim talasnim dužinama.
Tokom krstareće faze leta „Hajabuse 2“, kalibracioni etalon MARA-e se nalazi u njegovom vidnom polju i omogućiće kalibraciju i tokom leta i praćenje pomeranja senzora. Kalibraciona meta ima emisivnost od preko 95% i uključuje grejače i temperaturske senzore koji omogućavaju dobru kalibraciju tokom leta. Oni ostaju na „Hajabusi“ i nakon odvajanja lendera.
Instrument su proizveli Nemci, a senzori se baziraju na istima u „Filinom“ instrumentu MUPUS(MUlti Purpose sensors for sUrface and subsurface Science), dok se elektronika bazira na radiometru MERTIS(MErcury Radiometer and Thermal infrared Imaging Spectrometer) sonde „Bepi-Kolombo“. Čak i u noćnim uslovima, MARA će moći da meri temperaturu sa preciznošću od 0,1 K. Ceo uređaj je težak samo 0,29 kg, a trošiće u proseku oko 1,7 W struje.
MAGNETOMETAR (MasMag)
Najmanji i najlakši instrument na MASCOT-u predstavlja njegov magnetometar. I njega su, kao i prehodne modele za sonde „Rozeta“ i „Venus Ekspres“, napravili pametnjakovići iz Instituta za geofiziku i vanzemaljsku fiziku univerziteta u Braunšvajgu (IGeP). Čini ga tzv. troosni fluksgejtni magnetometar[14]koji treba da utvrđuje magnetno polje asteroida tokom sletanja i skokova lendera, da bi stekao uvid u makro-magnetna svojstva i globalno magnetno polje. Kada jednom dospe na tlo, instrument će određivati lokalnu magnetizacijuu vrlo malim razmerama, takođe prateći varijacije koje mogu da se pojave kao rezultat bilo kakvog spoljnjeg uticaja.
Fluksgejtni senzori koriste nelinearnost[15]magnetnih svojstava za visoku permeabilnost[16]lako zasićenihferomagnetnih legura koje će služiti kao indikator jačine lokalnog polja. Feromagnetni materijal je okružen sa dva kalema žice – jedan („primar“) propušta naizmeničnu struju koja izlaže jezgro naizmeničnim ciklusima magnetne zasićenosti. Nastala promena polja indukuje struju u drugom kalemu („sekundaru“) koju je moguće meriti detektorom. Ovde je sekundar izveden u vidu troosnog sistema kalemova.
.
U magnetski neutralnom okruženju, ulazna i izlazna struje bi bile jednake, ali prisustvo spoljnjeg polja dovodi do lakšeg zasićenja jezgra ako je ono poravnato sa poljem nego kada je jezgro izloženo suprotnom polju.
Sistem MasMagće operisati u dinamičkom rasponu od ±15.000 nanotesla, sa rezolucijom od 7 pikotesla i brzinom merenja od 10 u sekundi. Instrument ima masu od 269 grama(elektronika 180 gr.; senzori 89 gr.), dimenzije 5 sa 7 cm, a trošiće samo 0,5 W struje, što će joj omogućavati da radi bez prestanka, dokle god baterija bude radila.
[1]Lubrikant na bazi tungsten-disulfida koji se nanosi u ultra-tankom sloju, od <0,5 mikrometra.
[2]MASCOTspada u vrstu nano-robota prvog nivoa inteligencije (posle najnižeg, nultog, to je prvi), tj. sâm identifikuje greške, sâm donosi odluke na osnovu logike.
[3]Operativno vreme je određeno da traje otprilike dva perioda rotacije asteroida. U vreme konstruisanja lendera, procene rotacije asteroida su se kretale od 7,45 do 12 časova.
[4]„Saft“je svetski lider u konstruisanju i proizvodnji visokotehnoloških baterija, te je kao pobednik na konkursu koji su u leto 2013. raspisali Francuzi (CNES) odabran za snabdevača energijom evropskog lendera MASCOT.
„Saft“ ima fabrike širom Zapada i Kine, i snabdeva baterijama vozove, podmornice, torpeda, naftne platforme, „Boinge“ i „Airbusove“, ali i američku vojnu industriju (F-35 „Lightning II“).
[5]Opšteprihvaćena komunikaciona veza bazirana na standardima. Koordiniše je ESA u saradnji sa NASA, JAXAi RKA. Brzina: 2,0–400 Mbit/s.
[6]Integralno kolo dizajnirano tako da korisnik ili dizajner posle proizvodnje mogu da ga konfigurišu. Koristi hardverski opisni jezik(HDL), sličan onom koji se koristi za application-specific integrated circuit(ASIC).
[7]Lat. in situ– na licu mesta (prim.prev.)
[8]Računa se da vidljiva svetlost ima talasni raspon između 400 nanometara(nm), ili 400×10−9 m,i 700 nm. to je između infracrvenog i ultraljubičastog dela spektra.
[9]Što je broj manji (tj. što je veća f-vrednost) veća je dubina polja, tj. veći broj objekata je u fokusu. U optici, f-broj predstavlja odnos žižine daljine sočiva i prečnika otvora blende.
[10]Naučnici se nadaju da će do isteka baterije biti načinjeno oko „dva tuceta“ fotografija, od čega će 15-ak biti naučno korisno.
[11]AOTFje uređaj koji funkcioniše kao elektronički podesiv pobuđivački filter za istovremenu modulaciju (usklađivanje) jačine i talasne dužine različitih laserskih linija sa jednog ili više izvora. Uređaji ovog tipa koriste specijalne kristale duple refrakcije čija optička svojstva zavise od intenziteta akustičnih radio-talasa. Promene u akustičnoj frekvenciji menjaju difrakciona svojstva kristala, omogućavajući vrlo brzo (u roku od milisekunde) podešavanje (usaglašavanje) talasnih dužina, ograničeno jedino vremenom akustičnog prolaska kroz kristal.
[12]Elektronika koja pretvara termičku u malu električnu energiju.
[13]Mera sposobnosti nekog tela da emituje infracrvenu energiju. Emitovana energija predstavlja temperaturu objekta. Emisivnost ima vrednosti od 0 (ogledalo) do 1,0 (crno telo). Većina organskih, ofarbanih,ili oksidiranih površina ima emisivnost od ~0,95, tj. 95%.
[14]Naprava koja meri intenzitet i orijentaciju magnetnih linija fluksa. Robotske letilice ga koriste za analizu, mapiranje i praćenje magnetnog polja Zemlje ili drugih objekata. Takođe se koriste i za geološka istraživanja, aeronautičku navigaciju, podvodnu navigaciju, otkrivanje podmornica, itd. Srce uređaja čini feromagnetno jezgro okruženo s dva kalema u konfiguraciji koja zamenjuje trafo.
[15]To je pojava u kolima, a naročito u pojačalima, gde jačina izlaznog signala ne zavisi u direktnoj meri od jačine ulaznog signala.
[16]To je mera sposobnosti nekog materijala da podrži formiranje magnetnog polja u sebi, a izražava se u henrijumapo metru (H·m−1), ili njutnimapo amperuna kvadrat (N·A−2).
MASCOT sleteo na asteroid Ryugu
Japanski roveri 'MINERVA' sleteli na asteroid Ryugu
'Hayabusa 2' na manje od 1000 metara od Ryugu!
'Hayabusa 2': na pragu asteroida Ryugu
'Hayabusa 2' snimila svoj cilj
„Hayabusa 2“ snimila Zemlju i Mesec
Lansirana japanska medjuplanetrana sonda "Hajabusa-2"
HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida
Hayabusa ipak donjela uzorke asteroida na Zemlju
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
