Kao što je bilo i očekivano, NASA je 1 jula zvanično odobrila produženje misije “New Horizonsa”. Sada sonda ima zeleno svetlo da nastavi misiju ka 2014 MU69, malom objektu Kajperovog pojasa. Nasu ovo proširenje misije ne košta ništa jer NH ionako mora da proleti kroz Kajperov pojas, a posle uspeha sa Plutonom čitav poduhvat je već okarakterisan kao izuzetno uspešan. Druga vest je da je NASA rešila da ne pošalje sondu “Dawn” ka asteroidu (145) Adeona. Time je odlučeno da će aparat ostati da kruži oko Ceresa do svog poslednjeg dana.
Sonda „Dawn“ se već godinama kreće na izuzetan način – jonskim pogonom.
Kosmička agencija je morala da do 1. jula odluči da li će da odobri fly-by, jer se prozor za „lansiranje“ zatvarao tog dana. 30. juna 2016. „Dawn“ je završio svoju primarnu misiju na planeti patuljku Ceresu, zadatak započet 6. marta 2015. godine, kada je ušao u orbitu oko najvećeg tela u asteroidnom pojasu. Od tada je „Dawn“ kompletirao više od hiljadu orbita oko Ceresa i započeo otkrivanje misterija ovog čudesnog sveta. 11. aprila 2015. „Dawn“ je započeo naučni program na Ceresu, opisujući sve niže orbite oko „planete“.
Krater Occator sa svetlin poljima natrijum karbonata. (NASA).
Prema originalnom planu, primarna misija na Ceresu će se završiti na LAMO orbiti (Low-Altitude Orbit) visokoj samo 385 km, na koju se sonda spustila 16. decembra 2015. godina. To je vrlo stabilna orbita a dinamičke analize pokazuju da će proteći mnogo vremena – verovatno milenijumi – pre nego što letilica padne na površinu, ako se to uopšte desi. Obzirom da „Dawn“ nije bio sterilisan pre lansiranja a da Ceres sadrži više od 25% leda, manje nego što se prvobitno mislilo ali je i to dovoljno da se aktivira Nasin protokol o biološkoj kontaminaciji (iz tog razloga „Dawn“ ne sme da se spusti na još nižu orbitu).
Međutim, proteklih meseci tim misije je predložio drugačiji kraj za „Dawn“. Umesto ga ostaviti na orbiti oko Ceresa, zašto ga ne poslati ka nekom drugom asteroidu? „Dawn“ je već bio u orbiti oko Veste, drugog asteroida po veličini posle Ceresa, i to ga je učinilo prvom letilicom koja je ušla u orbitu oko dva različita planetna tela a da jedno nije Zemlja. Ali pošto „Dawn“ nema više dovoljno ksenona za ulazak u orbitu oko sledećeg asteroida, to bi bila fly-by misija. Tim zadužen za trajektoriju letilice pronašao je da bi „Dawn“ mogao da uđe u orbitu oko asteroida (145) Adeona ako bi krenuo sa Ceresa najkasnije 1. jula.
Sonda „Dawn“. (NASA)
LAMO orbita oko Ceresa. (NASA).
Braneći svoj predlog, tim je naglasio da je sonda do sada kartografisala 99,9% Ceresove površine sa rezolucijom od 35 metara po pikselu, iako je prvobitni cilj bio fotografisati najmanje 80% sa rezolucijom od 200 m/px. Uz to, jedan od ključnih brodskih instrumenata, infracrveni i regularni spektrometar za mapiranje VIR, već mesecima ima probleme jer više nije u stanju da se normalno hladi. U slučaju da mu temperatura previše poraste, VIR više neće moći da sakuplja infracrvene podatke, ključne za utvrđivanje Ceresovog sastava. Pošto je već ispunio sve zadatke, zašto ga ne poslati da istraži sledeći asteroid ukesto da prikuplja poznate podatke? Uz to, izbegao bi se problem mogućeg pada sonde na Ceres.
Kada je lansiran, „Dawn“ je poneo i oko 425 kg ksenonskog goriva za svoje jonske motore. Njih je zapravo tri komada, svaki težine 8,9 kg, koji prave mali ali konstantan potisak od 19-91 milinjutn. Nakon poseta Vesti i Ceresu sondi je preostalo još oko 40 kg ksenona (potrošeno je 275 kg za Vestu i 110 kg za Ceres), što bi sondi bilo dovoljno za proletanje pored sledećeg asteroida. Prvobitno se šaputalo da bi to mogao biti Pallas, treći najmasivniji asteroid posle Ceresa i Veste i drugootkriveni objekat u pojasu. Nema nikakve sumlje da bi Pallas bio velika tačka na ovu misiju, ali neumoljivi zakoni nebeske mehanike naterali su tim da pažnju fokusiraju na (145) Adeonu. Taj asteroid od 150 km proleteo je 2001. godine pored Zemlje i bio detaljno proučen radarima, tako da se relativno dosta zna o njegovim osnovnim karakteristikama.
Ksenonski i hidrazinski rezervoari sonde. (NASA).
Ali ništa od svega. Tim misije „Dawn“ nije uspeo da ubedi rukovodstvo Nase u dobrobit preleta ... i usledila je odluka koja je usledila. Najnoviji podaci „Dawna“ će omogućiti reinterpretaciju nekih prethodnih rezultata misija. Naprimer, sada se veruje da bele fleke na površini planete potiču od natrijum karbonata a ne od magnezijum sulfata, što može da ukazuje na postojanje neke vrste hidrotermalne aktivnosti unutar Ceresa. Možda novi podaci neće biti samo puko ponavljanje već prikupljenih znanja već će poslužiti da bace više svetla na ovo čudno telo, posebno putem neutronskog i rendgenskog detektora (GRaND), ključne sprave za shvatanje strukture i evolucije Ceresa koja može da radi samo dok je letilica na LAMO orbiti. Pored toga, Ceres se polako približava perihelu i biće zanimljivo videti da li će se pojaviti promene u merenjima sa površine, kao rezultat laganog povišavanja temperature površine.
Sa druge strane, Adeona i nije nešto posebno interesantan objekat a proletanje pored njega je rizičan poduhvat sa velikom šansom u neuspeh („Dawn“ već ima kvarove na jonskim motorima i dva od četiri reakcion točka), što bi moglo da pomrači javni imidž misije koja je već obezbedila veliki medijski uspeh. A to je nešto što rukovodstvo Nase uvek ima na umu. Tako će Adeona morati malo da pričeka. „Dawn“ će ostati na orbiti oko Ceresa do kraja naših života.
Podaci o „Dawnu“. (NASA).
/p>
Ima li „Dawn“ želju da sve druge sonde izgledaju slabo?
„Dawn“ leti još niže ka Ceresu!
Najbolje slike bele fleke u krateru Occator
Dawn započinje drugu fazu mapiranja Ceresa
„Dawn“ ulazi u orbitu 6. marta
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
