Zvanično je poznata kao ‘Mancha 5’, ali tu se radi ne o jednoj već o nekoliko belih fleka u krateru Occator na Ceresu. Sonda ‘Dawn’ je do sada otkrila nekoliko sjajnih zona na Ceresu, ali se ova u krateru Occator izdvaja od svih ostalih. Zajedno sa ‘Ceresovom planinom’, to je nesumc1njivo najveća atrakcija ovog nebeskog tela. Sada konačno imamo prve fotografije ovog čuda snimljenog sa orbite HAMO (High-Altitude Mapping Orbit) sa 1.470 km. I one su zbilja spektakularne:
Krater Occator na Ceresu snimljen sa visine od 1.470 km sa rezolucijom od 140 m/pix. Datumi pravljenja mozaičkih slika nisu objavljeni.
“Ceresova planina” nikad ranije nije bila snimljena. Obrati pažnju na blještave litice. Slika je načinjena 19. avgusta 2015, sa rezolucijom od 140 m/pix. Planina je visoka oko 5 km.
Animacija planine (nazivane i “piramida”) napravljena od fotografija snimljenih sa istraživačke orbite visoke 4.400 km.
Kao i često do sada, i sad moramo da priznamo da nemamo pojma o čemu se ovde tačno radi. O ledu? Naslagama soli? Kokicama? Možda, ali sjaj tih fleka nije tako visok kao što izgleda, i samo ih kontrast sa tamnom površinom Ceresa čini tako blještavim[1]. Za sada jedino možemo da potvrdimo da krater ima složenu građu sa obiljem skoro paralelnih fraktura – možda izvora velih fleka? – i da nema malih kratera na površini, tako da šta god da je uzrok fleka posledica je nedavnog – geološkog – mehanizma.
Detalji belih fleka u krateru u kome se vide frakture terena koje se nalaze južno od njega.
Parcijalna mapa Ceresa, sa prikazom kratera Occator i neobične planine (crvena strelica).
Ovo je bila najbolja slika svetlih fleka koju smo imali do sada. Slikano sa visine od 4.400 km.
Reljef kratera Occator.
Tim misije “Dawn” je takođe objavio i visinsku mapu kratera Occator, koja od najniže do najviše tačke varira za oko 6 km. “Dawn” je već napravio dve mape Ceresa od kako je 13. avgusta stigao na HAMO orbitu, a juče, 9. septembra, započeo je treću sekvencu globalnog kartografisanja. Rukovođstvo misije je odlučilo da im je bolje da sonda ne usmerava svoju kameru direktno na tlo ispod sebe već da snima pod određenim uglom radi boljih slika (“Dawn” ne poseduje laserski visinomer LiDAR kao ostale sonde, već za određivanje visine upotrebljava stereoskopske slike frejming-kamere FC). U svakom slučaju, svaki put smo sve bliži rešavanju belih fleka na Ceresu.
Poređenje solarnih panela “Dawna” i “Rosette”.
Druga grupa svetlih fleka na Ceresu uočena je 21. avgusta sa HAMO orbite. Obrati pažnju na frakture na tlu.
Tlo bogato kraterima na južnoj polulopti Ceresa snimljeno 21. avgusta.
Mladi krater na južnoj polulopti viđen 21. avdusta.
Krater deformisan usled nepoznate sile viđen 21. avgusta.
[1] Albedofleka je retativno nizak – oko 40%, ali je to mnogo ako se uzme u obzir da je prosečni albedo Ceresa svega 0,090±0,0033 (V-band geometrijski). Albedo fleka je vrlo sličan kao površina Veste, koju je „Dawn“ pre par godina proučavao.
Dawn započinje drugu fazu mapiranja Ceresa
„Dawn“ ulazi u orbitu 6. marta
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
