Za vrlo kratko vreme sonda “Dawn” će ući u orbitu oko najvećeg asteroida u solarnom sistemu. Dok se sonda polako približava cilju, frejming kamera (FC) nastavlja neprestano da snima i obezbeđuje navigacione elemente za korekciju trajektorije ali i potvrdu da je put čist (tj. da usput nema nekih malih satelita). Evo kako našem emisaru cilj njegovog putovanja izgleda sa udaljenosti od 46.000 km:
Ceres viđen 19. februara 2015. sa daljine od 46.000 km. Slike su dobre, ali još uvek imaju prilično mali broj piksela; u originalnoj rezoluciji, širina vidlivog diska iznosi 210 piksela. Svaka prikazana slika dvaput je uveličana u odnosu na original. (NASA/JPL-Caltech/UCLA/MPS/DLR/IDA).
Šta ima novo? Pre svega, na poslednjim slikama vidi se više kratera sa manje strmim ivicima na površini patuljaste planete nego na prethodnim snimcima, uključujući udarni bazen prečnika od oko tri stotine kilometara. Ovi krateri imaju ravije profile, što je u skladu sa korom sa visokom koncentracijom leda koja se očekuje na Ceresu. Ako pogledamo površine nekih drugih ledenih satelita spoljnjeg Sunčevog sistema, kao što je Rea, videćemo da i tamo ima kratera tog tipa. Takođe, između kratera je moguće uočiti tragove starih udarnih basena ili tektonskih struktura nastalih nakon formiranja ledene kore.
Neki mladi udarni krateri ravnih profila (1, 2 i 3) i moguće tektonske strukture (4, 5 i 6) (NASA/JPL-Caltech/UCLA/MPS/DLR/IDA).
Drugo iznenađenje predstavljaju misteriozne svetle tačke uočene na površini Ceresa. Potvrđeno je da je jedna od tih tačaka locirana u središtu jednog kratera, ali je ubrzo otkriveno da se pored nje nalazi još jedna slična ali manja tačka, što je navelo neke naučnike na pomisao da ćemo možda na Ceresu biti suočeni sa kriovulkanizmom. Na slikama mogu da se uoče i određene linearne strukture koje bi mogle da budu tektonske doline slične onima uočenim na Fobosu.
Enigmatski “Double spot” na Ceresu. Obe tačke su i dalje manje od rezolucije kamere (koja je na udaljenosti 46.000 km oko 4 km po pikselu). Dole desno se možda vide doline.
Ovih dana “Dawn” će napraviti nove slike koje ćemo moći i mi da vidimo. (Planirane su još 4 foto-sesije: 25. februara, 1. marta, 10. i 15. aprila). Očekuje se da će aparat ući u orbitu oko Ceresa 6. marta, čime će započeti etapa misije koja bi trebalo da traje 16 ili više meseci. tog dana, “Dawn” će postati prvi brod koji je posetio dva tela solarnog sistema.
Ovako se Ceres video s broda 19. februara 2015. Prečnik je procenjen na 476,2 km. Period rotacije (“Ceresov dan”) traje 9 sati i 4 minuta. Ceres se nalazi u near-1:1 orbitalnoj rezonanci sa Palasom (njihovi orbitni periodi se razlikuju za samo 0,3%). To će se još istraživati jer zbog njihovih malih masa i velikog međusobnog rastojanja takvi međuodnosi između asteroida su vrlo rewtki.
Ceres deli mnoge sličnosti sa ledenim mesecima srednje veličine spoljnjeg dela Sunčevog sistema. Ovaj kolaž poredi slike Ceresa snimljene 12. februara 2015. sa “Voyagerovim” slikama Saturnovih i Uranovih meseci U gornje redu su slike Saturnijanaca: dva Tethysa, Miranda i Rhea. U sredini je Ceres a u donjem redu su Uranci: Umbriel i Oberon. Sve slike su u originalnoj rezoluciji. Meseci su različitih dimenzija, ali svi su prečnika između 400 i 1500 km.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
