Nasina misija Dawn je lansirana septembra 2007. godine sa idejom da detaljnije istraži dve od tri protoplaneta u asteroidnom pojacu, Vestu i Ceres.
Dawn je ušao u Vestinu orbitu 16.7.2011. godine kada je započeo svoju četrnaestomesečnu misiju prikupljanja podataka o toj protoplaneti. Malo kasnije, tačnije 6.3.2015. godine je ušao u Ceresovu orbitu. Međutim, letelica je još od 1.12.2014. godine počela sa prikupljanjem fotografija Ceresa. Zanimljivo još za ovu letelicu je to da je ušla u orbitu oko dva različita nebeska tela u toku jedne misije. Takođe je interesantno to što letelica koristi inovativan jonski pogon za putovanje od jednog do drugog nebeskog tela. Sve misije sa više ciljeva uz upotrebu konvencionalnog pogona, kao što je bio Vojadžer program, su do sada morale da budu ograničene na prolazak pored nebeskog tela bez ulaska u orbitu, što je značajno umanjivalo količinu prikupljenih podataka.
Cilj misije Dawn je da istraži kakvi su uslovi vladali u ranoj fazi razvoja Sunčevog sistema. Najvažnije pitanje na koje sonda treba dati odgovor je uloga veličine i vode prilikom evolucije neke planete. Vesta i Ceres su veoma pogodne za spovođenje istraživanja na ovu temu, jer su to dva tela najveće mase od svih protoplaneta. Ceres je sa geološke tačke gledišta veoma primitivan i sadrži dosta leda, dok je Vesta stenovitija. Najverovatniji razlog razlika je taj što su formirane u različitim regionima ranog Sunčevog sistema.
 |
 |
| Vesta snimljena 17.7.2011. | Lik Sneska belica na Vesti, odnosno tri uzastopna kratera |
Približavanje sonde Vesti
 |
||||
|
Geoloska mapa Veste
Najstariji krateri su obeleženi braon bojom. Predeli modifikovani udarima između Veneneia i Rheasilvia su ljubicasti, a Divalia ekvatorijalna udubljenja su cian boje. Udarni basen Rheasilvia na jugu je tamno plav. Narandzastom, zutom i zelenom bojom su obelezeni delovi koji su bili pod uticajem skorijeg bombardovanja i predeli sa manjom masom
Veličina sonde
Prilikom lansiranja sonda je bila dugačka 2,36m jer su joj solarni paneli bili sklopljeni, a njena sadašnja dužina je 19,7m sa rasklopljenim panelima. Ukupna površina solarnih panela je 36,4m2.
 |
 |
| Sonda sa sklopljenim panelima | Sonda sa raširenim panelima |
Slika panela sa sonde Dawn iz bliza
Sistemi cele sonde, uključujući i jonske motore koji je pokreću, napajaju se preko solarnih panela na kojima su postavljene višespojne galijum arsenidne ćelije, koje proizvode 10 kW energije na oko 1Aj od Sunca.
Ono što se treba naglasiti je da je ova sonda opremljena frejming kamerama, spektrometrom i detektorom neutrona i gama zraka.
- Bitne činjenice vezane za frejming kameru je da je refraktorska prečnika 20 mm, sa otvorom blende 7,9 i žižnom daljinom od 150 mm. Thomson CCD senzor, na fokalnoj ravni ima 1.024 x 1.024 Px, od kojih svaki vidi 93 μrad, koji zajedno proizvode vidno polje od 5.5° x 5.5°. Pošto kamera poseduje razne filtre, može snimati panoramske slike koje su spektralno razdvojene od 400 do 1050nm. Ova kamera je veoma bitna i za navođenje sonde, tako da su pred ove, ugrađene još dve identicne koje su potpuno nezaviste.
- Što se tiče spektrometra, ovde se radi o unapređenoj verziji od onih koji su korišćeni na Veneri ekspres i Rozeti.
- Kod neutronskog i gama detektora korišćena je tehnologija kao kod sondi Lunar prospector i 2001 Mars Odyssey. Detektor sadrži 21 wide field sensor. Najveća primena će mu biti određivanje količine elemenata koji ulaze u formiranju stena, a to su aluminijum, silicijum, kiseonik, kalcijum, magnezijum, titanijum i gvožđe.
Misija je otkrila zanimljivosti u vezi kratera na Ceresu. To su sličnosti između prečnika i dubina kratera sa onim koje vidino na Saturnovim satelitima Dion i Tetis koji su defakto iste velicine i gustine kao i opažani Ceres. Njegova kora je bogata ledom slično kao i kod gore pomenutih Saturnovih satelita.
Nazivi nekih kratera su insirisani Božanstvima iz raznih kultura, koji su po mitologiji bili priklonjeni poljoprivredi.
- Nedavno obeleženi krater je Occator koji u svim centru ima interesantan odsjaj (koji verovatno potiče od leda). Occator je u prečniku 90km, a dubina mu je 4km. Ime je dobio po rimskom božanstvu poljoprivrede.
Manji krater koji je do skoro bio obeležen sa Spot 1, sada je dobio ime Haulani (havajska boginja biljaka). Haulani je 30km u prečniku. Temperaturni podaci sa sonde pokazuju da je temperatura unutar kratera znatno niža nego njegova okolona.- Dantu krater je dobio ime po Ganjanskom božanstvu za sadnju kukuruza. Njegov prečnik je 120km, a dubina 5km.
- Ezinu krater je dobio ime po sumerskoj boginji pšenice i slične je veličine kao Dantu.
- Dantu i Ezinu krateri su upla manji od Kerwan, nazvanog po Hopi duhu koji je odgovoran za klijanje kukuruza.
- Yalode je afričko božanstvo koje obožavaju žene za vreme žetvenih obreda.
- Južno od Occator je Urvara, nazvan po indijskom i iranskom božanstvu biljaka i polja. Urvara je 160km u precniku i 6km dubik. U njegovom centru postoji istaknuti špic koji je visok 3km.
Dawn je trenutno u spiralnoj orbiti prema Ceresu i sredinom avgusta će postići visinu od oko 1500km od tla. Poređenja radi, Dawn je 4.5.2015. godine bio na visini od 13600km od Ceresa.
Ceres sa prečnokom od 940km je najveći objekat u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. To čini Ceres oko 40% veličine Plutona, druge patuljaste planete u Sunčevom sistemu.
Ceres sa pomenutom refleksijom leda
Razmera Vesta, Ceres, Zemljin Mesec
Pogledajte video zapis: https://www.youtube.com/watch?v=9eJaf6D64EY
Na animaciji se vide različita prebojavanja Ceresove površine koja predstavljaju reljef.
Skala ima opseg od oko 12km gde je prebojavanje od ljubičaste do bran.
One najsvetlije tačke na animaciji, nisu snežni i najviši vrhovi, već samo refleksija svetlosti
Slika je napravljena 2009. godine kada je sonda prolazila pored Marsa i predstavlja deo Tempe Terra
Izvor: NASA
Dawn započinje drugu fazu mapiranja Ceresa
„Dawn“ ulazi u orbitu 6. marta
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
