Otkriće bakterije koja koristi arsen umesto fosfora menja ceo koncept o biohemijskim kriterijumima za razvoj živih bića
Konačno dočekasmo Nasinu konferenciju za medije! Nema ništa od vanzemaljaca kako su mnogi novinari prognozirali i to je razočaralo sve one sa naglašenom astrobiološkom crtom u svom poimanju univerzuma. Međutim, izgleda da su biolozi zadovoljni. Oni kažu da je otkriće revolucionarno. Kažu: „Ej, arsenik umesto fosfora! Ko bi tako nešto pomislio?!”.
BIODIVERZITET. Zvuči komplikovano, zar ne? Kada kažemo biodiverzitet mislimo na neverovatnu raznovrsnost živog sveta i faktore koji na tu raznovrsnost utiču. Da bismo vam približili i razjasnili pojam biodiverziteta, poslužićemo se primerom nečega što nam je gotovo svima manje ili više blisko ili poznato, a to je – kafa. Saznajte sve o ovoj zanimljivoj biljci, o njenom prirodnom staništu i komšijskim odnosima s drugim biološkim vrstama iz njenog okruženja uokviru biološke postavke “Kafa sa naučnikom” na ovogodišnjem Festivalu nauke i to u godini očuvanja biodiverziteta (IYB-International Year of Biodiversity).
Piše: Zorana Kurbalija Novičić
Na upravo završenoj konferenciji za novinare NASA-e objeni su rezultati izuzetno važnog otkrića iz oblasti astrobiologije. Možda razočaravajuće za one koji su očekivali "male zelene" otkriće nije došlo iz svemira već sa Zemlje. Bez obzira na to što je ovaj, do sada sada nepoznati, mikrorganizam pronađen u jezeru Mono, u Kaliforniji reč je o potpuno novoj, do sada možda i nezamislivoj, formi života. Ovo otkriće upravo je proširilo definiciju života!
Dr. Felisa Wolfe-Simon (U.S. Geological Survey) otkrila je nov mikroorganizam, nazvan GFAJ-1, koji ima osobine koje su do sada postojale samo u SF filmovima, živi i razmnožava se koristeći otrovni element - arsen. U ćelijama ovog organizma atomi aresenika zamenjuju fosfor
U poslednjih 20 000 godina ljudski mozak se smanjio za 10 procenata. Pre dvadesetak hiljada godina prosečna zapremina je bila oko 1500 kubnih centimetara, a sada je oko 1350 cc. Izgubili smo deo veličine teniske loptice. I to tako svuda u svetu, i muškarci i žene. Šta to znači? Da li smo gluplji od naših predaka iz pećina ili smo možda izgubili neku drugu sposobnost, možda smo trapaviji, sporiji, neosetljiviji?
Piše: Nikola Veselinović
Živa bića i njihovi životni ciklusi nisu interesantni samo naučnicima, već i piscima naučne fantastike. Mnogi od njih su inspiraciju upravo našli u nekim od najneobičnijih parazita. Neke nove parazite danas otkrivamo i proučavamo njihovu fiziologiju, ponašanje, životne cikluse... Divimo im se i čudimo, a neke smo počeli da koristimo još pre 100 godina u biološkoj kontroli.
Piše: Mirko Đorđević
Na dubini od skoro 200 metara ispod ledenog pokrivača zapadnog Antarktika malo stvorenje u obliku račića...
Ima ga – nema ga, i tako godinama, desetljećima ili stoljećima čak!
Osim totalnog razaranja 69 odsto svih građevina, efekti prve atomske bombe odnosili su žrtve i tokom narednih meseci. Mnogi od stanovnika grada koji su preživeli eksploziju, a koje u Japanu nazivaju hibakuša, "žrtve atomske bombe", bili su ozračeni i umirali su od trovanja radijacijom. Njihova smrt dolazila je sporo, uz jezive, nepodnošljive bolove. Do kraja 1945. broj žrtava narastao je na 140.000, a prema podacima grada Hirošime iz 2004, ukupan broj žrtava atomske bombe je 237.062 ljudi
