Nedavno objavljeni rad sugeriše da je prema trenutnom shvatanju nauke postojanje ljudi neverovatno.

Rad koji je objavio Xiang Ca sa saradnici bavi se verovatnoćom pojave inteligentnog života u našoj galaksiji. Ali ovo je prva studija koja je uzela u obzir nešto što prethodni radovi nisu: verovatnoću da dođe do uništenja inteligentnog života. Studija je uzela u obzir sledeće faktore:

1. Stopu formiranja zvezda, tj. verovatnoću nastanka zvezda u zapremini prostora, nastanak planeta od ostataka procesa formiranja zvezdi. Taj broj je presudan jer život nastaje na planetama.

2. Stopu sterlizacije, tj. učestalost katastrofalnih događaja koji brišu život na planeti. U ovoj studiji autori su koristili supernove kao apokaliptični događaj. Sve planete u unutar 23 svetlosne godine od eksplozije bile bi u „zoni smrti“ čime se njihov „brojač života“ vraća na nulu.

3. Verovatnoća da će inteligentan život sam sebe uništiti. Teško za razmatranje, ali vrlo realno. Znamo koliko je čovek dobar u pravljenju tehnologije za uništenje, kao što je nuklearno oružije, a verovatno je da smisli i nove načine uništenja života na Zemlji. Tu su i klimatske promene nastale dejstvom čoveka koje mogu dovesti do uništenja.

4. Vreme potrebno za razvoj inteligentnog života.

5. Stopa abiogeneze, a to je prirodni proces iz kog neživa materija postaje živa materija.

Autori su varirali neke od nabrojanih promenljivih da bi proizveli skupove mogućih rezultata. Fokus ovog rada bio je da se utvrdi samo jedan broj: broj vanzemaljskih inteligencija (ETI) u našoj galaksiji Mlečni put.

Rezultat je: Ljudska rasa je netipičan slučaj, u galaktičkom smislu - mi smo se pojavili u neočekivanom trenutku na neočekivanom mestu.

Recimo da je vreme potrebno za razvoj kosmičkih civilizacija slično kao na Zemlji: oko 3 milijarde godina. Studija je otkrila da čak i ako postoji 99% šanse da se život uništi, samo u našoj galaksiji bi trebalo da postoji oko 40 vanzemaljskih civilizacija, od kojih je većina starija od nas nekoliko milijardi godina.

Mi smo u delu naše galaksije u kojoj se ne dešavaju bitne stvari. Većina formiranja zvezda i planeta dešava u svetlom centru, sledi da bi većina inteligentnog života trebalo da bude tamo. Događaji koji uništavaju život takođe su verovatniji u ovom području, ali velika stopa stvaranja zvezda to poništava.

Grafikoni ispod prikazuju raspršenost života u vremenu i prostoru.

1

18 slika na kojima osa X predstavlja udaljenost od galaktičkog centra u kpc (kilo parsecima), a Y osa prikazuje vreme od nastanka Mlečnog puta u Gyr (milijardi godina). Bela zvezda označava trenutnu lokaciju našeg Sunca na 8 kpc i 13,5, a bela crta predstavlja našu trenutnu vremensku liniju od 13,5 Gyr. Tri kolone označene sa A, B i C odgovaraju potrebnom vremenu za razvoj života od 1, 3 i 5 Gyr. Verovatnoća uništenja data je od vrha ka dnu u redovima I, II i III u vrednostima 0%, 50% i 99%. Abiogenza je varirana kroz dve vednosti λA. (Veće rezolucije)

Kada je šansa da se život uništi jednaka nuli, grafikon bukti kao plamen sa crvenim delovima u kojima ima najviše života, a u plavom najmanje. Kada je šansa uništenja 99%, još uvek ima života, prikazano u donjem redu, grafikon izgleda nepravilno i razuđeno.

Iako se rezultati menjaju sa varijaciom vrednosti jasno je život postoji u područje na na levoj strani grafikona.

Pažljivo pogledate, na svakom grafikonu je bela zvezda - to smo mi. Nalazimo se na oko 26.000 svetlosnih godina (8 kpc) od centra Mlečnog puta i oko 13,6 milijardi godina posle njegovog formiranja (najnovija saznanja o tome gde je Sunce u Mlečnom putu, pogledajte OVDE). Tamo gde ne treba da bude. Svaki grafikon kaže isto: Čovečanstvo je neobično, netipično, uljez, postojimo dalje od sredine galaksije i kasnije u njenom nastanku nego što bi nauka predvidela.

Šta nam je rad doneo?

Da je verovatnoća postojanja drugih civilizacija u Mlečnom putu prilično velika iako još uvek nismo stupili u kontakt sa njima. Da je većina života u Mlečnom putu starija od nas, time i naprednije što bi značilo da su druge vanzemaljske rase svesne našeg postojanja, ali odbijaju da nam se pokažu. Ili da izneti model nije dobar i da smo možda ipak sami u Mlečnom putu.

U svakom slučaju istraživači su krenuli novim putevima u traženju odgovora na naše postojanje u Mlečnom putu i na postojanje drugih inteligentnih života.

Kompletan rad možete pročitati ovde.

 

 


Komentari  

Ljubomir
0 #9 Ljubomir 03-01-2021 17:04
-
- ... ili su, posle neke kataklizme blizu centra galaksije, krhotine neke odbegle planete sa nekim oblikom zivota nastalog tamo, donele prve bakterije ovamo na Zemlju. Samo, u tom slucaju potrebni su milioni krhotina u nasem pravcu da bi neka pogodila bas Zemlju.
-
Ljubomir
0 #8 Ljubomir 03-01-2021 16:12
-
- Za komentar #7: Da, tacno, gornje istrazivanje govori o nastanku zivota, a ne o njegovom stalnom odrzavanju. Pa onda imajuci u vidu ovaj model, moguce je da nismo uljez, nego da je neko doneo zivot na Zemlju pre 2-3 milijarde godina da bi ga spasao od opasnog galaktickog centra. (Priznajem: ovo je prilicno slobodno razmisljanje.)
-
dragant
+2 #7 dragant 03-01-2021 09:37
@Ljubomir Treba biti oprezan u razmišljanju. Jedno je sposobnost života da živi u ekstremnim uslovima, i u vakumu pa i na drugim planetama, ali drugo je nastanak života u ekstremenim uslovima. To su naizgled slične, ali vrlo različite stvari.
Miki
+1 #6 Miki 02-01-2021 14:44
Život van Zemlje možda postoji, možda ne postoji. Ako postoji, možda ima i inteligentna varijanta a možda i ne. Ako ima inteligentan život van Zemlje, ovog momenta možda jeste a možda i nije u stanju da detektuje nas kao i mi njih.

Sve ove varijante imaju svoje argumente za i protiv. Neki argumenti su jaki (npr. broj zvezda, planeta...) ali neki su veoma paušalni. Npr. verovatnoća uopšte nastanka života ako samo postoje uslovi, verovatnoća razvoja života u inteligentni, verovatnoća dovoljno dugog preživljavanja inteligentnih i njihovog daljeg razvoja, sposobnost samo(ne)uništen ja... ...alje kakva je njihova težnja u čega će da se uopšte razviju (možda ih npr. baš briga za sve van njihove planete na kojoj su rešili sve probleme)...

Gomila tih faktora, argumenata i promenjljivih su previše paušalni. Mi se ne možemo dogovoriti o težini svakog pojedinačnog od tih argumenata, i samim tim zajednički zauzeti stav o temi, a pogotovo ne možemo zaista izračunati "koliko ih gore ima". :(
Ljubomir
+1 #5 Ljubomir 02-01-2021 04:32
-
- Ups, sad vidim da su vodeni medvedi spmenuti na ovom sajtu jos 2009. godine, promaklo mi.
-
Ljubomir
+1 #4 Ljubomir 02-01-2021 02:33
-
- I ne samo covecija ribica, pre godinu-dve dana sam saznao za vodene medvede - sicusne zivotinje koje mogu da prezive temperature od minus 200 do plus 100 stepeni Celzijusa i mogu da zive u vakuumu.
-
Ljubomir
+3 #3 Ljubomir 02-01-2021 00:53
-
- Ja kazem - ovo je super! Ispostavlja se da zivot postoji (to smo mi) tamo gde je gornje istrazivanje pokazalo da je za njega jako mala verovatnoca. A to znaci da je moguce da mi zivot nadjemo tamo gde se ne nadamo, recimo oko Jupitera i Saturna u ne-nastanjivoj zoni. Vec sam u ranijim komentarima napisao: setite se covecije ribice - ona zivi tamo gde se niko ne bi nadao.
-
dragant
+4 #2 dragant 01-01-2021 13:19
@ Burazi Vi ne želite da gledate u ponor koji otvara Fermijev paradoks nego sečete zauzimanjem stava o nepostojanju vanezemlajskih civilizaciija. Ali i dalje pradoks ostaje. Odnosno: Zašto vanezemaljci ne postoje? Zašto smo sami?

U tekstu je i rečeno da možda model nije dobar i da smo možda sami, tj. da vanzemljaci ne postoje. Ono što je interesantno iz rada je da se mi nalazimo tamo gde ne bi trebao da postoji život. Jer da smo se našli u crvenoj i žutoj zoni orpavdan zaključak bi bio: model je dobar a to znači da postoji vanezemljski život (iako još uvek nema dokaza). Sa ovakvim rezultatom rad ukazuje na našu jedinstvenost. A to jeste korak napred, jer do juče je bilo opšte prihvaćeno da svemir ispunjen vanezemaljskim životo, a ko bi drugačije gledao bi bio smatran jeretikom.

To što nešto, od mikroba do vanezemljaca, ne postoji još uvek nije dokaz nepostojanja. Za sada ne možemo sa sigurnošću ili naučno tvrditi da ne postoji život negde van Zemlje.
Burazi Jaci Od Cele
-3 #1 Burazi Jaci Od Cele 01-01-2021 02:35
Vanzemaljci ne postoje.
Ako i postoje, zbog cega bi bili napredniji od nas?
I bakterije su starije od nas nekoliko milijardi godina.
Na Zemlji je zivelo mnogo milijardi vrsta zivota, ali samo se jedna vrsta moze nazvati inteligentnom (necemo sad o nuklearnom oruzju, krcenju amazonskih suma i gladnima u svetu). Nema razloga da tako ne bude i u svemiru. Zivot van Zemlje ne postoji ili nije inteligentan. Ako postoji i jeste inteligentan... . GDE SU?

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži