Prva planeta koju bi trebalo koloniziovati je Venera. Iako su na njenoj površini uslovi smrtonosni, Venerina atmosfera je najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Zemlju. Druga stvar je što je upravo objavljeno da je u njenoj atmosferi otkiven fosfin, što može biti znak postojanja života.

Venera 1

Venera, snimljena američkom svemirskom letilicom Mariner 10, 1974. god.

Venera kao gostoljubimo mesto

Potražimo lokaciju u Sunčevom sistemu gde je atmosferski pritisak oko jednog bara, a temperatura u opsegu gde je voda tečna, tj. Između 0 i 100°C, da postoji obilje solarna energija i da ima gradivnog materijala potrebnog za život: ugljenik, kiseonik, azot i vodonik. Evo šta kaže Geoffrei A. Landis iz NASE još 2003. god: Osim površine Zemlje, jedino drugo mesto na kome postoje navedeni uslovi je atmosfera Venere, na nadmorskoj visini od oko pedeset do šezdeset kilometara iznad površine.

Razlog zašto ne kolonizujemo Veneru nije u uslovima na njenoj površini nego u nedostatku naše mašte. Kada razmišljamo o nekoj planeti i ljudkoj bazi na njoj, uvek mislimo na čvrsto tlo. Zbog te zablude ne ide se na Veneru, jer su uslovi na njenom tlu pogubni.

Ali ako Veneru zamislimo kao planetu kompletno prekrivenu okeanom ugljen dioksida (CO2) ne bismo išli na njeno dno. Umesto toga bismo bili na i bavili se površinom okeana. Tako treba da mislimo o Veneri. Na Veneri bi lebedeći gradovi ispunjeni azotom i kiseonikom, pod pritiskom, plutali na oko 50 km iznad površine. Ta visina bi za nas bila površina. Na toj visini gravitacija i pritisak su gotovo identični Zemljnim. Pomeranjem neki kilometar gore-dole možemo biti u opsegu temperature od 25 do 27°C. Ovo je izuzetno naseljiva zona kakve nema nigde u sunčevom sistemu. To je najbolje moguće mesto za istraživanje. Plutajući gradovi ne bi tražili robusne konstrukcije jer bi spoljni i unutrašnji pritisak bili praktično isti.

Venera 2

Lebedeći grad iz Ratova zvezda. Detalj iz SF-a koji će možda postati stvarnost u Venerinoj atmosferi.

Uslovi za život na Veneri

Venera je neverovatno bogata hemijskim sastojcima za život, čak i za poljoprivredu. Za razliku od Marsa koji ima tanku i neplodnu atmosferu, Venera sadrži ugljenik, kiseonik, azot i vodonik. Kiša na Veneri jeste od sumporne kiseline, ali i ona je resurs. 

Najzanimljivije je što Venerini oblaci možda već sadrže život. 14. Septembra 2020. god. Kraljevsko astronomsko društvo [@RoyalAstroSoc] je objavilo da su detektovali gas “fosfin” u Venerinoj atmosferi. Rad je objavljenje u časopisu Nature and Astronomy i dostupan je. Fosfin je bezbojan i visoko toksičan gas. Na Zemlji ga proizvode anaerobni mikroorganizmi kojima nije potreban kiseonik. Šef NASE Džim Brajdenštajn je povodom toga dao dve izjave: „Otkriće fosfina je najvažniji događaj u celoj istoriji potrage za dokazima o mogućem postojanju vanzemaljskog života“ i „Život na Veneri? Značaj otkrića fosfina, nusprodukta anaerobne biologije, teško je preceniti. Vreme je da Veneri damo najveći prioritet

Tamne mrlje u Venerinoj atmosferi možda stvoraju bakterije. Dok plankton pliva u našim okeanima, nepoznata mikrobiologija možda pliva u Venerinim oblacima. Promene u Venerovom albedu (osvetljenosti) još uvek nisu objašnjene, a život je vrlo verodostojno objašnjenje.

Mrlje bi mogle biti nešto slično cvetanju algi koje se redovno javljaju u jezerima i okeanima Zemlje“, rekli su istraživači: Sanjay S. Limaye i saradnici, objavljeno u Sci News.

Ovo je neverovatno uzbudljivo i trebalo bi istražiti na licu mesta.

Šta bi Venera pružila ljudima?

Setimo se lebdećeg grada u oblacima iz Ratova zvezda, potpuno je moguće imati ljudsko prebivalište u oblacima Venere. Na koju god drugu planetu da krenemo moramo da živimo u čvrstim metalnim kapsulama, najčešće ukopanim u tlo. A na Veneri bi naš dom plutao među oblacima.

Pritisak

Na 50 km iznad tla Venere pritisak je 1 bar (kao na Zemlji). Ako bi došlo do proboja zida staništa na Veneri, vazduh bi polako iscurio. Na Marsu bi se zbog proboja zida, zbog razlike pritisaka, kuća brzo raspala, tj. eksplodirala.

Gravitacija

Venera takođe ima gravitaciju koja je 90% Zemljine gravitaciju u odnosu na 38% Zemljine gravitaciju na Maru. Gravitacija u oblacima je funkcionalno ista kao na površini Venere. Zbog toga biste se osećali kao u svojoj kući, samo malo lakši. Još važnije, ne biste izgubili koštanu masu ili zahtevali stalnu vežbu da telo ne bi atrofiralo.

Zračenje

Venera, za razliku od Marsa, ima krov. Čak i na visini od 55km ima dovoljno atmosfere da se zaštiti od većine zračenja. Suprotno tome, tanka marsovska atmosfera pruža malo ili nimalo zaštite. Kada bi čovek proveo godinu dana na Marsu bio bi ozračen kao pri 9600 rendgenskih snimaka grudnog koša ili 48 CT skeniranja. To je pogubno za ljudsko telo. Rezultat bi mogao biti da na kraju odemo na Mars, ali da živimo pod tlom. U čemu je poenta ako bismo mogli biti na Veneri, živeći u oblacima?

Resursi

Venera takođe ima resurse. Mars ima kamenje, ali Venera ima dovoljno hemijskih elemenata u oblacima. Marsovsko tlo je ozračeno, duboko toksično i sklono prašinama koje zaklanja Sunce širom planete. U Venerinim oblacima, međutim, mogli bismo da iskoristimo vodu, sunčevu svetlost, azot i druge elemente koji se javljaju u prirodi da bismo stvorili poljoprivredu. Ljudi ne mogu da postoje bez drugog života, a venerijanski oblaci su mesto koje može podržati život uopšte. Možda ne pilići, ali svakako neki oblik morskih algi. Podsetimo se da kada posejemo seme u saksiji, kompletna biljka sa plodovima izraste a da pri tome skoro sva količina zemlje ostaje u saksiji. Odakle je biljka dobila svu svoju masu? Iz vode kojom je zalivana da, ali najveći deo iz atmosfere u procesu fotosinteze.

Energija

Iako Marsov dan ima sunčanu moć oblačnog dana na Zemlji, najveći deo energije će odlaziti na regulaciju temperature i pritiska stanice, ono što se na Veneri dobija besplatno. Na Veneri iako ste ispod oblaka, dobijate više solarne energije i toplote.

Udaljenost

Venera je bliže. Njena orbita je najbliža našoj, tako da imamo dobar vremenski prozor za lansiranje svakih 19 meseci, a putovanje traje manje od 5 meseci. Mars ima dobar vremenski prozor za lansiranje svakih 25 meseci, a putovanje traje 8 meseci. Venera je zapravo 9 meseci bliža (6 meseci uštede na vremenu čekanja i 3 meseca na putu). To su značajne prednosti u pogledu goriva, resursa i zdrave pameti.

Sve u svemu

Venera je mnogo bolji kandidat za kolonizaciju od Marsa. Jedini nedostatak je taj što ne možemo da zabodemo zastavu na tlu Venere, ali ako uspemo da prevaziđemo taj nedostatak mašte, možemo da živimo u oblacima. Venera je i dalje strašna: kisele kiše, munje i ko zna šta još, ali to je i dalje najbolje moguće odredište u Sunčevom sistemu. Ko je stariji seća se ruskog filma Planeta Bura (1961). Ekspedicija je u potrazi za inteligentnim životom na Veneri. Na kraju, primorani da se vraćaju u poslednjem trenutku nalaze dokaz inteligentnog života.

Venera 3

Scena iz filma Planeta Bura: dok kiša pada ljudi nalaze dokaz inteligentnog života na Veneri. U budućnosti možda ćemo u Venerinoj atmosferi i njenim “kiselinskim” kišama naći život u obliku mikroorganizama. A možda jednog dana kada u procesu zemljoblikovanja Venere, odnosno njene atmosfere, uslovi na površini postanu prihvatljivi, tada će Venera zasita postati ono kako je sada zovemo - sestrom Zemljinom.

Prestojeće misije ka Veneri

Prvi čovek NASE je upravo najavio dve misije ka Veneri. Jedna je usredsređena na razumevanje njene atmosfere, a druga na razumevanje geološke istorije Venere. Treća misija je sa evropskim partnerima pod nazivom EnVision.

Izvori:

https://medium.com/indica/forget-mars-we-should-colonize-venus-first-be7460e29d5d

https://blogs.nasa.gov/bridenstine/2020/09/15/venus-is-one-stop-in-our-search-for-life/

https://www.cnet.com/news/nasa-chief-calls-for-prioritizing-venus-after-surprise-find-hints-at-alien-life/ 

 

 


Na Veneri možda postoji život

 

Najvažnije o Veneri

10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri


 


Komentari  

dragnt
+1 #5 dragnt 20-09-2020 22:04
Evo ovde novi Jutjub koji detaljno prikazuje sve ono o čemu piše u ovom tekstu: https://www.youtube.com/watch?v=uCYyog_CD_c (Cloud Cities of Venus: Settling Earth's Twin: Gradovi u venerinim oblacima: naseljavanje zemljine bliznakinje)
Miki
+1 #4 Miki 18-09-2020 07:08
Da li je poznato kakvi su vetrovi na Veneri na tim visinama? Možda bi mogli postaviti balone visoko u atmosferi Venere, ali bilo bi vrlo neprijatno ako jake turbulencije protresu to neko buduće prebivalište, ili ga čak oštete.
dragnt
0 #3 dragnt 17-09-2020 13:29
@Milivoj
Šta je zid staništa?

Ako mislite od čega bi bio zid staništa u oblacima Venere, treba da razlikujemo zidove unutar koga su ljudi i zidove komora punjenih helijumom, ili možda čak vodonikom, koje bi obezbeđivale plutanje. Zidovi gde bi bila naučna oprema, rezervoari, akumulatorai, a jednog dana i ljudi morali bi biti od nekog čvrstog materijala otpornog na kiseline. Čvrsta struktura je neophodna radi formiranja unutrašnje strukture i radi nosivosti, pošto nije bestežinsko stanje. Sigurno ima raznih polimera i kompozitnih materijala koji i na zemlji služe za skladištenje kiseline, a možda se razviju i novi namenski mataterijali. Zidovi uzgonskih komora koje bi se punili lakim gasom bi morao biti neki tanak i savitljiv materijal kao za balone ali isto otpran na kiselinu. Koje tačno su kiseline i koncentracije tek treba da utvrde buduće sonde. Komore bi trebale da imaju saćastu strukturu, ako dođe do proboja bio bi ugrožen samo deo uzgona, što bi se moglo kompenzovati aktiviranjem rezevnih uzgonskih komora.
Ono što je daleko veći problem od zidova je početno postavljanje stanice i naknadno sletanje na nju. Ako bi se nekako i uspostavila lebdeća stanica, sletanja na stanicu letilice koja je stigla sa Zemlje je izazov. Potreban je ulazak letilice iz orbite pri brizini od oko 8 km/s u atmosferu, usporavanje do brzine nula i sletanje na platformu. To je jedna vratolomija koju izvodi samo SpaceX sa prvim stepenom Falkon 9 raketa koja posle lansiranja sle'e na Zemlju, i za šta su trebale godine i destine pokušaja do prvog uspešnog. Zatim, platforma treba da sa sletanjem rakete obezbedi nosivost višetonske težine rakete da ne bi propali u niže opasne visine. A morala bi da obezbedi i metan i kiseonik za punjenje rezerovara rakete za povratak na Zemlju. Plus raketa treba da bude od materijala da je ne izjede kisela Venerina atmosfera. Tako da je nažalost vrlo dalek dan kada će čovek boraviti u orbiti Venere, ali verujem da je izvestan.
Milivoj
+1 #2 Milivoj 16-09-2020 18:36
Šta je zid staništa?
Neđo
+1 #1 Neđo 16-09-2020 11:17
A onoliki roveri odose na Mars :)

Vracite ih nazad i prepravljajte u neku Venera ISS. Wikipedija za fosfin kaze:

Fosfin (IUPAC ime: fosfan) je hemijski spoj sa formulom PH3. To je bezbojni zapaljivi, otrovni plin. Čista supstanca je bez mirisa, ali uzorci tehničkog zasićenja imaju snažno neprijatan miris sličan bijelom luku ili truhloj ribi, što je uvjetovano prisustvom zamjene fosfina difosfanom (P2H4).

Dakle, prepravljaj sve u detektore bijelog luka! :)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži