Čovek je vrlo daleko od kolonizacije obližnje zvezde a još dalje od kolonizacije Mlečnog puta. Samo putovanje je povezano sa bezbrojnim problemima. Prispeće do drugog sveta i njegovo naseljavanje je novi skup problema. To nije smetalo Nasinoj Laboratorija za mlazni pogon (JPL) da raspiše konkurs za simulaciju koja bi nam rekla koliko bi vremena trebalo čoveku da kolonizuje Mlečni put.
Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) ponudila je zanimljiv izazov zainteresovanim širom sveta u okviru 10. globalnog takmičenja u optimizacije putanje. Timovi su morali da osmisle postupak kolonizacije galaksije na najefikasniji mogući način.
Simulacija je morala da krene od puno pretpostavki. Iako smo otkrili hiljade egzoplaneta, većina njih je prevelika, pretopla ili hladna za ljudski život. Nedostaje nam tehnologija da uočimo planete slične Zemlji, tako da za sada ne postoji svet za koji znamo da se može kolonizovati. Zbog toga je u pravilima takmičenja korišćena pretpostavka da postoji 100.000 naseljivih zvezdanih sistema raštrkanih po Mlečnom putu, za koje se zna lokacija i putanja do njih. JPL je ocenjivao prispele radove na osnovu toga koliko je zvezda kolonizovano i koliko je energije potrošeno da se to uradi.
Svi timovi su morali da se pridržavati istih pravila. Simulacija započinje 10.000 godina u budućnosti što JPL naziva „godina nula“. Od tada, timovi imaju na raspolaganju 10 miliona godina da ostvare kolonizaciju. Svi moraju da koriste istu početnu kolonizacionu flotu. Počinju sa tri matična broda, svaki sa po 10 modula za naseljavanje zvezdanih sistema dok matični brod prolazi kroz njih. Matični brod takođe može da izvrši samo tri promene kursa krećući se brzinom od 500 kilometara u sekundi. Za polazak sa Zemlje su na raspolaganju i dva „brza broda“ koji putuju tri puta brže od matičnog broda, ali mogu kolonizovati samo jednu zvezdu. Svaka naseljena zvezda može da lansira do tri broda sa ljudima sa srednjom brzinom i sa sposobnošću kolonizacije dodatne zvezde.
Nije dozvoljeno postojanje tehnologija nadsvestslosnog pogona. Dozvoljeni su generacijski brodovi (brodovi na kojima se rađaju, žive i umiru generacije) kojima treba hiljade godina da stignu na odredište. Većina radova koristila je brze brodove za misije prema ivici galaksije ili prema središtu. Matični brodovi bi krenuli prema gušćim zvezdanim grupacijama bližih Zemlji kako bi oslobodili sve svoje module za naseljavanje.
Pobedničko rešenje stiglo je od Kineskog narodnog univerziteta za odbrambenu tehnologiju i od Centra za satelitsku kontrolu Ksi’an. Drugo mesto pripalo je kineskom univerzitetu Tsinghua, a ESA tim za napredne koncepte (ACT) bio je treći. ACT je takođe objavio video svog rešenja na Jutjubu.
Pokazalo se da je potrebno oko 90 miliona godina da se naseli veći deo Mlečnog puta. S obzirom da je svemir star preko desetinu milijardi godina, to je brzo. Postavlja se pitanje zašto to neke druge civilizacije već nisu uradile? To je ono što nazivamo Fermijevim paradoksom. Postoje mnogi odgovori na taj paradoks, ali ni jedan nije zadovoljavajući. Možda svemir vrvi životom, ali nije zainteresovan za međuzvezdana putovanja. Možda smo mi jedini život u galaksiji i ceo Mlečni put je tu da bismo ga mi kolonizovali. To su samo dva od mnogih odgovora.
U svakom slučaju ove simulacije su nam pružile određeni uvid u mogućnost kolonizacija Mlečnog puta. Ako nam bliža budućnost pokaže da ima ljudi koji hoće da žive i rade na Marsu, a potom i na nekim drugim nebeskim telima u Sunčevom sistemu i to se pokaže održivim, možda će u daljoj budućnosti, sa naprednim tehnologijama, biti mogućnosti i volje da se krene u kolonizaciju Mlečnog puta. S druge strane možda će napredne tehnologije izazvati obrnuto, nestanak želje za takvom avanturom. Ili nestanka čoveka, ovakvog kakvi smo danas.
Izvor:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
