Pojedine vrste drveća na planeti Zemlji su veoma otporne i dugovečne, tako da poneka stabla dostižu starost od 13.000 godina, a kolonije čak i do 800.000 godina.
„Artificial life”(“Alife”) ili veštački život predstavlja pokušaj savremene nauke da, koristeći biohemiju, robotiku ili kompjuterske modele sintetiše, proizvede ili kreira život. U ovom tekstu ćemo se zadržati na razmatranju tzv. digitalnih organizama koji predstavljaju kompjuterske programe sposobne da se samoumnožavaju, mutiraju i evoluiraju. Da li ovakve veštačke forme uopšte i možemo smatrati životom pitanje je koje izaziva podelu kako u naučnim krugovima tako i van njih.
Victor Blanco, portorikanski astronom koji je pomogao u gradnji velike postaje američke nauke, opservatorije Cerro Tololo u Čileu, i 14 godina je vodio kroz revoluciju, kontrarevoluciju i ekonomske turbulencije, umro je 8. marta. Imao je 92 godine, a živeo je u Vero Beachu, na Floridi.
Dok sam se pripremao za ovaj blog i prelistavao literaturu jedna misao mi se stalno vrtela u glavi: Dođavola, šta mi je ovo trebalo! Pa to je prevelika i preteška tema za mene. Ali pre nekoliko meseci sam najavio da ću o globalizaciji nešto napisati. Rekao sam tada da se napredak čovečanstva zasniva na razvoju nauke, tehnologije, komunikacije i globalizacije. Zatim sam se osvrnuo na prva tri od ovih faktora, pa osećam obavezu da kažem nešto i o poslednjem. Ali naglašavam da ovde o globalizaciji govorim samo sa tog stanovišta i svakako nemam ni nameru ni mogućnosti da dam jedan potpun pregled globalizacije.
Niko tog prolećnog jutra 25. aprila 1986. godine u Pripjatu, malom gradu na oko 110 km od Kijeva (Ukrajna), nije slutio da će se tog dana tu, pored njih odigrati događaj koji će čitav svet dugo pamtiti i koga će se sa strahom sećati.
Atomska energija, često se i neopravdano poistovjećuje s rušilačkom snagom atomskih bombi što u javnosti istovremeno podiže tenzije i odbacivanje svega s primjesom „atomski“. No nije sve tako crno i negativno.
Piše: Nikola Veselinović
Otkriće bakterije koja koristi arsen umesto fosfora menja ceo koncept o biohemijskim kriterijumima za razvoj živih bića
Konačno dočekasmo Nasinu konferenciju za medije! Nema ništa od vanzemaljaca kako su mnogi novinari prognozirali i to je razočaralo sve one sa naglašenom astrobiološkom crtom u svom poimanju univerzuma. Međutim, izgleda da su biolozi zadovoljni. Oni kažu da je otkriće revolucionarno. Kažu: „Ej, arsenik umesto fosfora! Ko bi tako nešto pomislio?!”.
BIODIVERZITET. Zvuči komplikovano, zar ne? Kada kažemo biodiverzitet mislimo na neverovatnu raznovrsnost živog sveta i faktore koji na tu raznovrsnost utiču. Da bismo vam približili i razjasnili pojam biodiverziteta, poslužićemo se primerom nečega što nam je gotovo svima manje ili više blisko ili poznato, a to je – kafa. Saznajte sve o ovoj zanimljivoj biljci, o njenom prirodnom staništu i komšijskim odnosima s drugim biološkim vrstama iz njenog okruženja uokviru biološke postavke “Kafa sa naučnikom” na ovogodišnjem Festivalu nauke i to u godini očuvanja biodiverziteta (IYB-International Year of Biodiversity).
Piše: Zorana Kurbalija Novičić
