Oktobra 1999. istraživači u Novom Meksiku su pronašli možda i najstarijeg stvora na svetu.
GLEDANO U PROCENTIMA ANTARKTIK JE KONTINENT NAUKE. OD OKO HILJADU LJUDI KOJI NA NJEMU ŽIVE MANJE - VIŠE STALNO GOTOVO SVI SU NAUČNICI .
Interesantna je i pomalo zbunjujuća činjenica da bolje poznajemo površinu Meseca nego dna naših mora. Imamo preciznije karte Marsa nego površine Zemlje pod okeanima. Uopšte, slabo poznajemo dve trećine naše planete pokrivene velikim vodama.
Kako je nastala prva ćelija? To zagonetno pitanje, jedno je od najvažnijih koje stoji pred nama; i na koje nemamo iole precizan odgovor. Obično se kaže da su se u ono vreme od pre 3,8 milijardi godina, kada je na ovoj planeti već bilo vode, a atmosfera bila ispunjena zagušljivim gasovima i besomučno pržena munjama...
Prethodni tekst o eventualnim opasnostima koje nosi 2012. godina je bio izuzetno čitan. Tom prilikom sam dobio neka pitanja na koja ću ovde odgovoriti.
Članak je preimenovan i smešten u drugu kategoriju. Sada se zove: Nečastivi CERN :)
AM
Ako se iz bilo kog razloga osetite prozvanim ili mislite da će ovo na neki način uticati na vaš stav o etici života, pravo je vreme da zatvorite prozor. Ako ste još uvek tu onda vas zaista interesuju naučni podaci ili ste pak samo radoznali. No da se vratim temi. Ovo što pročitate možete smatrati apsolutnom istinom. Sve što ste znali ili mislili vezano za ovo, a ne poklapa se sa time što ćete pročitati, možete slobodno da zaboravite i usvojite nove, ali proverene i sigurno tačne informacije.
U Tihom okeanu, u Marijanskom klancu, na dubini od preko 10 kilometara istraživači su pronašli...
Marsovski mikroorganizmi, koji bi mogli da budu donešeni na Zemlju tokom nekih budućih međuplanetnih ekspedicija, najverovatnije bi bili bezopasni za ljude, ali bi mogli da ugroze naše mikrobe koji žive u ekstremnim uslovima.
Pojedine vrste drveća na planeti Zemlji su veoma otporne i dugovečne, tako da poneka stabla dostižu starost od 13.000 godina, a kolonije čak i do 800.000 godina.
