Fizičar Avi Loeb sa Harvarda veruje da trebamo da ozbiljno razmotrimo ideju da je ’Oumuamua - prvi poznati objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem - možda stvorila vanzemaljska civilizacija iz nekog drugog zvezdanog sistema. O tome je napisao knjigu Extraterrestrial, the First Sign of Intelligent Life Beyond Earth (Vanzemaljsko, prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje).

 U vreme pisanja ovog teksta, njegova knjiga se nalazila na 6. mestu najprodavanijih knjiga u SAD. O misterioznom objektu ʻOumuamua pisali smo ovde i ovde.

Knjiga istražuje mogućnost da je ’Oumuamua možda veštački objekt. Loeb nije jedini naučnik koji je predložio veštačko poreklo ’Oumuamue. 2018. godine naučnici Instituta SETI koristili su Alenov teleskopski niz da bi posmatrali 'Oumuamua dok se udaljavao od Suna, kada je bio udaljen oko 274 miliona km ili nešto manje od prečnika Zemljine orbite oko sunce. Tražili su radio signale sa ’Oumuamue, što bi, ako bi se pronašlo, bio dokaz da ovaj objekat nije obična stena koju je neki slučajni gravitacioni događaj u dalekom zvezdanom sistemu poslao ka nama. Ali nisu pronađeni veštački signali. Taj nedostatak dokaza i drugi dokazi zasnovani na zapažanjima ’Oumuamue dok se udaljavala od našeg Sunca, naveli su većinu naučnika da zaključe da je ovaj tamnocrveni objekat - dugačak između 100 i 1000 metara - ipak prirodni objekat.

Umetnička predstava misterioznog međuzvezdanog putnika.

Loeb smatra da tema da li je ’Oumuamue prirodan ili veštački još uvek nije rešena. U knjizi Loeb je napisao:

"Da li smo sami? Tokom vremena ovo se pitanje postavlja na različite načine. Da li je život ovde na Zemlji jedini život u svemiru? Da li su ljudi jedina inteligencija u celokupnosti prostora i vremena? Bolje i preciznije definisano pitanja bilo bi: Da li postoje sada ili su ranije postojale druge svesne civilizacije koje su, poput naše, istraživale zvezde i ostavile dokaze o svom postojanju i otkrićima?

Verujem da su 2017. godine kroz naš Sunčev sistem prošli dokazi koji podržavaju hipotezu da je odgovor na poslednje pitanje da. U ovoj knjizi razmatram dokaze, testiram tu hipotezu i postavljam pitanje koje bi posledice mogle da uslediti ako bi joj naučnici dali istu verodostojnost kao i pretpostavkama o supersimetriji, dodatnim dimenzijama, prirodi tamne materije i mogućnosti postojanja multiverzuma.

Zanimljivo je da je pisac naučne fantastike, ali i izumitelj veštačkog satelita za radio komunikaciju, Artur Klark, 1973. god. objavio roman Susret sa Ramom (Rendezvous with Rama). Radnja je smeštena u 2130. godinu kada veliki misteriozni cilindrični objekat (50km x 20km) dolazi u Sunčev sistem, prolazi kroz njega i odlazi. Ljudi uspevaju da shvate da je unutra samodovoljni ekološki sistem, na sve načine pokušavaju da prodru u njega ali ne uspevaju. Romanom Klark šalje novu poruku, da je svemir indiferentan prema nama. Za razliku od prethodnih SF dela u kojima nas vanzemaljci ili uništavaju ili su naši učitelji koji nas uvode u zajednicu galaktičkih naroda.

Za razliku od ljudi u romanu o Rami, mi nismo ostvarili bliski kontakt sa ’Oumuamuom i ne znamo kako tačno izgleda. Nažalost veliki teleskopi nisu stigli da se na vreme okrenu ka njemu.

Ono što je sigurno je to da je to prvi međuzvezdani, tj. interstelarni objekat koji je stigao do nas. Odatle je uvedena nova kategorija oznaka nebeskih tela. Slovo I, za interstelar. Važeće oznake ’Oumuamue su: 1I/’Oumuamua, 1I/2017 U1 ali i samo 1I. Prvi ikada međuzvezdani objekat.

Možda će neka buduća letilica sa novim jačim pogonom krenuti njegovom putanjom, sustignuti ga i utvrditi o čemu se zaista radi.