Pre pedeset godina, 24. aprila 1967. pala je prva kosmička žrtva. Za vreme povratka iz prvog pilotiranog kosmičkog leta novog broda "Sajuz", poginuo je sovjetski kosmonaut Vladimir Komarov.
Opširnije: Pedeset godina od pogibije kosmonauta Komarova
Write comment (1 Comment) 
FOBOS – GRUNT
– misija neispunjenih očekivanja –
Poslednju rusku međuplanetnu misiju koja se završila sa uspehom činile su dve sonde „Вега“ 1985-1986. Doduše, bilа је i sonda „Фобос 2“ 1988-1989, ali se ona smatra samo delimično uspešnom, jer je ušla u orbitu oko Marsa ali se volšebno pokvarila i nije uspela da spusti dva lendera na Fobos. Zato, kada sam čuo da Rusi pripremaju veliki come back, bio sam oduševljen! A kada sam pročitao da će njihova sonda doneti uzorke sa Fobosa ... nisam mogao da dočekam lansiranje. A onda – šok! Misija je završena a da nije ni krenula sa Zemljine orbite. Pisao sam o svemu tome već stoput, ali sad ću pokušati da sve to objedinim u jednu e-knjigu. Šta je, što kažu Kroate, krenulo po zlu?
Write comment (0 Comments) 
... postoji jedan događaj u Sovjetskom Savezu 1960. godine o kome se čak i u svetu donedavno jako malo znalo, a koji danas svi smatraju najvećom nesrećom u raketnoj istoriji.
Opširnije: Najveća nesreća u istoriji kosmonautike
Write comment (2 Comments) 
Pre desetak godina sam u nekim "sumnjivim" američkim novinama (i oni ih imaju!) pročitao da "poseduju proverene podatke da su se Rusi, u pokušaju da pre Amerikanaca slete s ljudskom posadom na Mesec, srušili, i to samo nekoliko minuta pre nego što je Neil Armstrong izašao iz svog 'Apola 11'"! Pored očite paranoje koja ih još uvek drži kada su Rusi u pitanju, očito je i da su ovde, u neznanju, pomešane "babe i žabe".
Opširnije: Zašto su Rusi odustali od Meseca?
Write comment (2 Comments) 
Od tada do danas bilo je preko 300 letova raketa sa ljudskom posadom i 650 ljudi boravilo u svemiru.
Opširnije: Astronautika - najznačajnije činjenice
Write comment (0 Comments) 
Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 2017. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
Za koji dan će biti tačno 7 godina od kada je zauvek prekinut svaki kontakt sa Nasinim roverom ’Spirit’. Pišući nedavno puno o njegovom nasledniku „Curiosityju“, često sam se susretao sa grafikonima i tabelama koje porede dva rovera, predstavnika dve generacije. Da se podsetimo malo o roveru MER-A, poznatom pod imenom „Duh“, ili po lokalnom, ’Spirit’.
Opširnije: Uspomena na rover „Spirit“
Write comment (2 Comments) 
Pre pedeset godina, u požaru koji je izbio u kabini kosmičkog broda "Apolo" na vrhu rakete-nosača "Saturn 1B" na lansirnoj rampi na Kejp Kanaveralu, za vreme piprema poginuli su astronauti Virdžil Grisom, Edvard Vajt i Rodžer Čafi. Ovaj događaj, koji je u istoriji astronautike poznat pod imenom "Vatra", doveo je do lanca promena u planovima prvih letova novog kosmičkog broda i izboru posada koje će leteti u prvim misijama "Apolo".
Opširnije: Pedeset godina od pogibije prve posade "Apola"
Write comment (0 Comments) 
Tokom iscrpljujuće bitke za uspostavljanjem bilo kakvog kontakta sa problematičnim „Fobos-gruntom“, postali smo svesni velikih izazova pred kojima su tada bile ruske kontrolne stanice na Zemlji. Danas bih hteo da nas upoznam sa komunikacionom opremom koja se ticala projekta „Fobos-grunt“ i njihovim statusom u vreme miisije, bazirajući se na ruskim izvorima i izveštajima na web-forumima „Novosti Kosmonavtiki“.
Opširnije: Kako je praćen „Fobos - grunt“?
Write comment (0 Comments) 
Čedo astronomske sekcije Sovjetske Akademije nauka, „Спектр-РГ“ (RG je od Rentgen-Gama) konstruisan je za astrofizička istraživanja. Projekat je predložio akademik Rašid Alijevič Sjunjajev, koji je pre toga predvodio naučni tim zadužen za astronomsku opremu modula „Квант“ orbitne stanice „Мир“. Prema rečima jednog veterana na projektu, koncept letilice je rođen na naučnom simpozijumu 1987., posvećenom 30-godišnjici prvog veštačkog satelita. Pored Sjunjajeva, u korene projekta su utkani i akademici Jakov Zeldovič i Roald Segdajev.
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
