Astronautika: istorija

Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje  kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 2017. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje. 

Sputnjik 1

Samo 108 minuta, 12. aprila 1961. u maloj kapsuli zvanoj Vastok, u kojoj nije mogao ni glavu da okrene, sedeo je Jurij Gagarin prvi kosmonaut SSSR.- a, tada najveće države i prve kosmičke sile na planeti. Posle su  jedan po jedan odlazili drugi kosmonauti. Danas u svemiru borave timovi astronauta – naučnika.

Čovek je zakoračio i na drugo nebesko telo. Od 1969. do 1972. na Mesecu je boravilo ukupno 12 astronauta.

Već 15 godina u ISS non stop boravi i po 10 članova posade. Saobraćanje između površine i ISS je rutinska stvar. Danas se ne zna tačan broj veštačkih satelita oko Zemlje. Oko Merkura, Venere, Meseca, Marsa i Saturna kruže robotizovani orbiteri. Po površini Marsa šetaju roboti. Sonda Vojadžer 1 je već izvan granica Sunčevog sistema. Kosmička sonda Novi Hotizonti je 2015. prošla na 12 000km pored Plutona.

Iz minute u minut na Zemlju stižu fotografije kratera na Merkuru, ledenih satelita Saturna i Jupitera, asteroida i ledenih glava kometa, vulkana IO-a, prstenova spoljašnjih planeta, Marsovog reljefa, eksplozija i magnetnih oluja na Suncu. Više hiljada satelita budno posmatra i skenira Zemlju. Skoro svaka civilizovana kuća na planeti može za nekoliko minuta da dobije podatke skoro sa svih čovekovih naprava u svemiru.

Uočili smo vše od 2 000 planeta oko drugih zvezda. Ima ih i zemljolikih. Do kraja decenije imaćemo snimke njihovih diskova.

Moćni teleskopi sa površine i sa različitih orbita Zemlje skeniraju duboki Svemir. Posmatramo Svemir u svim talasnim dužinama svetlosti. Pogled smo dobacili skoro do samog postanja. Vidimo objekte udaljene 13 milijardi svetlosnih godina. Shvatili smo da što dalje gledamo sve više gledamo u prošlost svoga sveta.

A nema ni 100 godina kako smo otkrili galaksije. Do pre 100 godina smo još uvek stajali na broju od 6 000 zvezda, koje su još stari grčki astronomi izbrojali. Količina znanja o Svemiru nam se iz dana u dan eksponencijalno povećava.

Na početku su u trci koja se zvala istraživanje Svemira učestvovale samo dve zemlje, SAD i SSSR. Danas samo u okviru Evropske  Svemirske Agencije (ESA) u istraživanju svemira učestvuje oko 30 zemalja. Značajnu ulogu imaju Kina, Japan, Indija

Nove tehnologije koje je čovek razvijao za potrebe istraživanja kosmosa danas se uveliko koriste na Zemlji u svakodnevnom životu.

Poenta svakog koraka u istraživanju Svemira može da se iskaže čuvenom rečenicom koju je izgovorio Nil Armstrong, kada se kao prvi čovek spustio na Mesec: „Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo”

Šta će ljudi na planeti Zemlji raditi i šta će znati kada budu obeležavali 100 godina od leta prvog čoveka u svemir?

SVE JE FIZIKA Miša Bracić