Astronautika: istorija

Prošlo je 56 godina od prvog leta čoveka u svemir, ali priča o takvom načinu putovanja počinje ranije. Nećemo se sad upuštati u mitove, legende i književna dela koja su u razbujaloj mašti pesnika opisivali odlazak na visine mnogo veće od leta ptica, nego ćemo se odmah setiti Konstantina Ciolkovskog koji je problem dalekih putovanja u visine rešavao pomoću nauke. Predložio je projekat višestepene rakete sa tečnim gorivom, žiroskopsku stabilizaciju letilice, izgradnju "veštačkih ostrva" u Zemljinoj orbiti sa kojih bi se kretalo u dublji svemir itd, itd - postavio je zapravo temelje moderne raketne tehnologije i nauke o letu u svemir.

Na drugom kraju sveta, u SAD, nekako u isto vreme živeo je Robert Godard. Godard je bio prvi koji je lansirao raketu, zapravo raketicu, na tečno gorivo. I on je pisao o letovima pomoću rakete toliko dugim da bi se i na Mesec s njom moglo odleteti.

Ni jedan ni drugi nisu bili ozbiljno shvaćeni u svoje vreme i ni jedan od njih nije doživeo prvi let u svemir. (O Ciolkovskom i Godardu pogledajte ovaj članak)

Sovjetski trudbenici sleve prvi let u svemir

U svemir je prvi poleteo Jurij Gagarin, mladi major vojske SSSR. Poticao je iz radničke porodice, bio marljiv učenik, smeo, poletan, vedar, ambiciozan i neustrašiv. Poleteo je 12. aprila 1961. obleteo planetu, proveo u svemiru 108 minuta i kada je sleteo na tlo postao je idol čitavog Sovjetksog saveza i dobrog dela ostatka sveta.

Iz starog Bukvara

Ali bio je to samo početak. Ništa, ili gotovo ništa se o letovima čoveka tada nije znalo. Nije se znalo da li će i kako ljudski organizam izdržati takav let, kako će podneti odsustvo gravitacije, kakva će mu bit percepcija, i zapravo nije se pouzdano znalo da li čovek uopšte može da preživi takav let. Zato je Gagarin leteo kao živa lutka. Ništa nije smeo da dira, nije upravljao svojim brodom. Ali je govorio i tako pokazao da čovek u kosmosu može racionalno da razmišlja i zapravo svašta da podnese.

Od tada do danas bilo je preko 300 letova raketa sa ljudskom posadom i 650 ljudi boravilo u svemiru.

Prva žena astronautkinja, bila je Valntina Terjaškova. Ona je poletela 16. juna 1963. Alan Šepard je bio prvi Amerikanac i drugi čovek koji je dosegao kosmos. On je leteo 5. maja 1961. Prešao je granicu sa kosmosom i odmah se sputio se na zemlju.

Aleksej Leonov je prvi koji je izašao iz svoje letelice u otvoren prostor. Bio je to istorijski poduhvat, na ivici tragedije i sloma živaca, ali svejedno, završio se uspešno. Bilo je to 18. marta 1965.

Na Mesec je prvi kročio Nil Armstrong 20. jula 1969. Kao i Gagrin, ušao je u istoriju i sve opšte enciklopedije sveta. (Apolo 11)

Najmlađi putnik u kosmos: German Titov. Tada je imao svega 25 godina. Najstariji u svemiru je Džon Glen. Kada je 1998. leteo imao je 77 godina. Ali Džon Glen je i pre tog leta bio američka legenda jer je 1962. bio prvi Amerikanac koji je obleteo Zemlju.

Najduže u svemiru boravio je Valerij Poljakov – čitavih 438 dana. Judžin Kernan je opet najduže boravio na Mesecu: tri dana u okviru misije Apola 17.

Najdalje od Zemlje, 401.056 km, odletela je posada Apola 13. Trebalo je da sleti na Mesec, ali brod se pokvario te je po slobodnoj putanji obišao Lunu i tako odveo posadu do neželjenog rekorda.

Prvi turista u svemiru bio je Denis Tito, aprila 2001. Iako Amerikanac leteo je ruskim brodom i boravio u ruskom delu Međunarodne svemirske stanice (Tito u svemiru).

Bilo je i žrtava. 18 astronauta je poginulo tokom početka ili kraja svemirskog leta, ali nećemo o tome.

Svemirska stanica, detalj

Međunarodna svemirska stanica počela sa radom 1998.

A 1998. kosmonaut Jurij Malenčenko se venčao sa Ekatarinom Dmitirijevom – na daljinu. Dok je on boravio na ISS, ona je bila dole, u Teksasu.

Za preko pola veka kosmičkih letova čoveka naučilo se mnogo, postignuto je dosta iako mnogi misle da je to malo. Još uvek čovek nije kročio na Mars. Taj let se planira za četvrtu deceniju ovog veka (mada ima planova i za ranije).