Čak i pre nego što je ijedna raketa poletela sa njega, kosmodrom Bajkonur je izazivao nedoumice. Lansiranje projektila nije bilo moguće sakriti, ali se mogla kriti tačna lokacija rampi.
Opširnije: Tajne oko Bajkonura
Write comment (0 Comments) 
Japanski kosmički program je oduvek bio neverovatan, kao uostalom i mnoga njegova dostignuća. Ipak, jedna njihova misija spada u sam vrh ljudskog istraživanja kosmosa, sa rezultatom kojim u to vreme nisu mogli da se podiče ni Rusi ni Amerikanci. Zato je čak i u Guinnessovoj Knjizi Rekorda našla svoje mesto. Iako je mnogi smatraju za misiju koja je pretrpela najviše kvarova u istoriji, bila je ipak toliko uspešna da se danas, 10 godina kasnije, sprema njen nastavak.
O OVOJ LETELICI U SEDAM PRIČA
Opširnije: HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida
Write comment (0 Comments) 
H-1“ je, pored raketa „Saturn V“ i „Энергия“, najsnažniji nosač koji je čovek napravio. Sovjetski Savez je uložio enormna ljudska i materijalna sredstva da napravi ovog džina ne bi li održao korak sa Nasom.
Opširnije: Bajke i zanimljivosti o raketi N1
Write comment (1 Comment) 
Dobro pitanje, mada svaki ljubitelj kosmičkih istraživanja zna odgovor: „Союз“! U redu, ali koliko tačno puta je ta raketa lansirana? Prošlog februara, kompanija ЦСКБ „Прогресс“ iz Samare (Rusija) objavila je da je lansiranje teretnog broda „Прогресс М-18М“ bilo1800–to lansiranje rakete bazirane da projektilu R–7 „Семёрка“. Veliki broj, ali nažalost pogrešan.
Opširnije: Koja raketa drži rekord po broju lansiranja?
Write comment (0 Comments) Svi znamo da Sovjetski Savez nikada nije lansirao kosmičke sonde ka spoljnjim planetama već da je ostao fokusiran na Mesec, Veneru i Mars. Tokom 70-ih i 80-ih NASA je unela revoluciju u proučavanje solarnog sistema sondama ’Pioneer 10 i 11’ i ’Voyager 1 i 2’. Uz njihovu pomoć, čovečanstvo je prvi put moglo da vidi jovijanske planete i plejadu čudnovatih satelita. Obzirom na ogromnu medijsku pompu koju su izazvale ove misije, SSSR je odlučio da ne stoji po strani već da i sâm istraži gasovite džinove Sunčevog sistema. Ovo je priča o projektu ’Ciolkovski’.
Opširnije: ’Ciolkovski’: sovjetski osvajač solarnog sistema
Write comment (0 Comments) 
Jedna od nepresušnih tema kada se raspravlja o istoriji kosmičkih letova jeste ’neuspeh’ Sovjetskog Saveza u istraživanju Marsa. Naravno, reč je o relativnom neuspehu: SSSR je uspeo da na površinu Marsa pošalje tri sonde – uključujući i prvu misiju koja se meko spustila na Crvenu planetu – kao i pet brodova koja su uspela da šalju naučne podatke iz planetne okoline. Međutim, nijedna od ovih misija ne može da se posmatra kao potpuno uspešna a sa naučne strane iole značajnija od američkih misija ’Viking 1 i 2’ ili ’Mariner 9’. S druge strane, SSSR je uspešno istražio Mesec i Veneru, postigavši vrlo značajne nauče uspehe. Zašto se Mars tako odupirao SSSR-u?
Opširnije: Zašto Sovjetski Savez nije uspeo u istraživanju Marsa?
Write comment (0 Comments) 
„Apollo 15“ je bila četvrta misija koja je sletela na Mesec i prema rečima same Nase bila je ’najnaučija’ od svih do tada u ovom programu. Na Mesec su sleteli 30. jula a uzleteli 7. avgusta 1971. Sva trojica astronauta su bila vojna lica ali su po povratku na Zemlju dobili počasne titule magistara na Mičigenskom fakultetu.
Opširnije: 'Apollo 15': prvi međuplanetni planinari
Write comment (1 Comment) “Ljudi vole teorije zavere. One su vrlo atraktivne. No, nikad se nisam brinuo jer znam da će se jednoga dana neko vratiti i pokupiti moju kameru koju sam ostavio na Mesecu”, rekao je Armstrong u svojoj autobiografiji, o kojoj piše zagrebački Jutarnji list.
Opširnije: Naravno da sam bio na Mesecu
Write comment (0 Comments) Iz knjige prof. Ajdačića "Nauka kao bajka" objavljujemo deo "Čovekov večni trag". Taj deo, u kome su opisani trenuci tokom lansiranja prve ljudske posade na Mesec, je pisao Milivoj Jugin.
Opširnije: Povodom prvog leta čoveka na Mesec
Write comment (0 Comments) 
Mada je ’Протон’ jedna od najpoznatijih ruskih raketa danas, njeno poreklo je u mnogome ostalo tajanstveno. Kao i većina ostalih ruskih kosmičkih raketa, i ’Протон’ je zamišljen kao vojni balistički projektil. Na sreću, leteo je noseći samo kosmičke brodove, nikada bojeve glave. Ipak, vojno poreklo je ostavilo tragove na konstrukciji same rakete kao i na lansirnom postrojenju.
Opširnije: Izgubljeno poreklo rakete „Протон“
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
