... postoji jedan događaj u Sovjetskom Savezu 1960. godine o kome se čak i u svetu donedavno jako malo znalo, a koji danas svi smatraju najvećom nesrećom u raketnoj istoriji.
Pre desetak godina sam u nekim "sumnjivim" američkim novinama (i oni ih imaju!) pročitao da "poseduju proverene podatke da su se Rusi, u pokušaju da pre Amerikanaca slete s ljudskom posadom na Mesec, srušili, i to samo nekoliko minuta pre nego što je Neil Armstrong izašao iz svog 'Apola 11'"! Pored očite paranoje koja ih još uvek drži kada su Rusi u pitanju, očito je i da su ovde, u neznanju, pomešane "babe i žabe".
Od tada do danas bilo je preko 300 letova raketa sa ljudskom posadom i 650 ljudi boravilo u svemiru.
Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 2017. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
Uglavnom sve što smo do sada lansirali, na ovaj ili onaj način je ostalo u heliocentričnom sistemu. Zato svaka čast izuzecima, a ovaj tekst je posvećen toj šačici hrabrih.
Za koji dan će biti tačno 7 godina od kada je zauvek prekinut svaki kontakt sa Nasinim roverom ’Spirit’. Pišući nedavno puno o njegovom nasledniku „Curiosityju“, često sam se susretao sa grafikonima i tabelama koje porede dva rovera, predstavnika dve generacije. Da se podsetimo malo o roveru MER-A, poznatom pod imenom „Duh“, ili po lokalnom, ’Spirit’.
Pre pedeset godina, u požaru koji je izbio u kabini kosmičkog broda "Apolo" na vrhu rakete-nosača "Saturn 1B" na lansirnoj rampi na Kejp Kanaveralu, za vreme piprema poginuli su astronauti Virdžil Grisom, Edvard Vajt i Rodžer Čafi. Ovaj događaj, koji je u istoriji astronautike poznat pod imenom "Vatra", doveo je do lanca promena u planovima prvih letova novog kosmičkog broda i izboru posada koje će leteti u prvim misijama "Apolo".
Tokom iscrpljujuće bitke za uspostavljanjem bilo kakvog kontakta sa problematičnim „Fobos-gruntom“, postali smo svesni velikih izazova pred kojima su tada bile ruske kontrolne stanice na Zemlji. Danas bih hteo da nas upoznam sa komunikacionom opremom koja se ticala projekta „Fobos-grunt“ i njihovim statusom u vreme miisije, bazirajući se na ruskim izvorima i izveštajima na web-forumima „Novosti Kosmonavtiki“.
Čedo astronomske sekcije Sovjetske Akademije nauka, „Спектр-РГ“ (RG je od Rentgen-Gama) konstruisan je za astrofizička istraživanja. Projekat je predložio akademik Rašid Alijevič Sjunjajev, koji je pre toga predvodio naučni tim zadužen za astronomsku opremu modula „Квант“ orbitne stanice „Мир“. Prema rečima jednog veterana na projektu, koncept letilice je rođen na naučnom simpozijumu 1987., posvećenom 30-godišnjici prvog veštačkog satelita. Pored Sjunjajeva, u korene projekta su utkani i akademici Jakov Zeldovič i Roald Segdajev.
Jednog dana krajem 1959. ili 1960. – datum nije potpuno preciziran u poverljivim dokumentima – specijalni tim od četvorice CIA-inih agenata je pod okriljem noći samo u čarapama ukralo sovjetski brod „Luna“ ne vadeći ga iz sanduka. Fotografisali su svaki deo i dokumentovali svaki elemenat konstrukcije, a onda ponovo sastavili letilicu, vratili je, i nestali bez traga. Bio je to hrabar špijunski potez u prvim godinama kosmičke trke. U nameri da što pre izjednače snage kao dve supersile, bila je to krađa koja je mogla da usija Hladni rat.
