Webb teleskop otkriva pravu prirodu "Kosmičkog tornada"

Detalji: Kategorija: Galaksije; Datum kreiranja: utorak, 05 avgust 2025 00:02; Autor Astronomski magazin

Priredio: Dragan Tanaskoski

NASA-in James Webb svemirski teleskop je konačno razotkrio pravu prirodu misterioznog objekta koji je 2006. godine dobio nadimak "Kosmički tornado". Ono što je Spitzer teleskop video kao nejasan objekat na vrhu spiralnog mlaza, Webb je otkrio kao spektakularnu slučajnu kombinaciju bliskog protozvezdanog mlaza i daleke spiralne galaksije.

Tornado 1 Slika 1: Herbig-Haro 49/50 objekat snimljen kombinacijom NIRCam i MIRI instrumenata Webb teleskopa.
Narandžaste i crvene boje predstavljaju svetleće molekule vodonika, ugljen-monoksida
i energetske čestice prašine, dok se na vrhu "tornada" jasno vidi daleka spiralna galaksija koja
se slučajno našla u istom pravcu posmatranja.

Herbig-Haro 49/50 (HH 49/50) je protozvezdani mlaz koji se nalazi u sazvežđu Hameleon, na udaljenosti od 625 svetlosnih godina od Zemlje. Ovaj objekat pripada klasi Herbig-Haro objekata - spektakularnih mlazova materije koji nastaju kada mlade zvezde u formiranju izbacuju struje plazme velikim brzinama kroz svemir.

Kada je NASA-in penzionisani Spitzer svemirski teleskop prvi put posmatrao ovaj objekat 2006. godine, naučnici su ga prozvali "Kosmički tornado" zbog njegove spiralne strukture. Međutim, nejasan objekat na vrhu "tornada" ostao je misterija skoro dve decenije. Webb teleskop je svojom neverovatnom rezolucijom konačno razotkrio da se radi o dalekoj spiralnoj galaksiji koja se slučajno našla u istom pravcu posmatranja.

"Ovo je savršen primer kako nam perspektiva može zavarati pogled u svemir", objašnjavaju astronomi. "Vidimo dvodimenzionalnu sliku trodimenzionalnog univerzuma, pa se objekti koji su na potpuno različitim udaljenostima mogu činiti povezanima."

HH 49/50 se nalazi u kompleksu oblaka Hameleon I, jednom od najbližih aktivnih regiona formiranja zvezda u našoj galaksiji, gde nastaju brojne zvezde male mase slične našem Suncu. Ovaj region je verovatno sličan sredini u kojoj se formiralo naše Sunce pre 4,6 milijardi godina.

Webb-ova posmatranja pokazuju da se mlaz kreće od nas brzinama od 100 do 300 kilometara u sekundi. Lučaste strukture u HH 49/50, slične tragovima koje ostavlja brod koji brzo plovi kroz vodu, ukazuju na izvor ovog mlaza - protezvedu poznatu kao Cederblad 110 IRS4, koja se nalazi oko 1,5 svetlosnih godina dalje.

Tornado 2

Široki pogled na molekularni oblak Hameleon I snimljen Webb teleskopom, jedan od najbližih regiona formiranja zvezda u našoj galaksiji. U ovom oblaku se nalazi i Herbig-Haro 49/50 objekat, što čini ovaj region idealnim za proučavanje procesa nastanka zvezda.

Spiralna galaksija koja se pojavljuje na vrhu HH 49/50 je značajno udaljenija i potpuno nepovezana sa protozvezdanim mlazom. Webb je otkrio da ima prominentno centralno ispupčenje predstavljeno plavom bojom, što ukazuje na lokacije starijih zvezda. Crvenkasti delovi u spiralnim kracima pokazuju mesta toplije prašine i grupa zvezda u formiranju.

Ova slučajna kombinacija neće dugo trajati u kosmičkim razmerama. Tokom hiljada godina, ivica HH 49/50 će se proširiti i na kraju će se činiti da prekriva daleku galaksiju, čineći ovaj trenutak jedinstvenim za posmatranje.

Webb-ova detaljana posmatranja omogućavaju astronomima da modeluju svojstva mlaza i razumeju kako utiče na okolni materijal. Ovi podaci su ključni za razumevanje procesa formiranja zvezda i kako mlazovi mladih zvezda oblikuju svoju okolinu.

Kombinacija NIRCam (kamera za blisku infracrvenu svetlost) i MIRI (instrument za srednju infracrvenu svetlost) instrumenata Webb teleskopa omogućila je mapiranje lokacija svetlećih molekula vodonika, ugljen-monoksida i energetskih čestica prašine, predstavljenih narandžastim i crvenim bojama na slici.

Naučni značaj otkrića

Ovo otkriće demonstrira moć Webb teleskopa da razreši detalje koje prethodni instrumenti nisu mogli da vide. Herbig-Haro objekti su ključni za razumevanje kako se zvezde formiraju i kako njihova aktivnost utiče na okolnu sredinu. Proučavanje ovakvih objekata pomaže astronomima da rekonstruišu istoriju formiranja našeg Sunčevog sistema i predvide kako će se razvijati buduće generacije zvezda.