Na prvi pogled kretanje Sunca kroz galaksiju je jednostavno: ono se kreće oko centra galaksije prosečnom brzinom od 230 kilometara u sekundi i pun krug obiđe za oko 230 miliona zemaljskih godina. Jednostavno. Ali stvari se komplikuju kada zađete u detalje ovog kretanja. 

Pre svega Sunce (kao i druge zvezde Mlečnog puta) se ne kreće kroz galaksiju stalno jednom istom brzinom. Kada se približava galaktičkom kraku brzina Sunca se povećava jer ga sve jače privlači gravitacija zvezda koje su tamo nagomilane. Sunce zatim prolazi kroz krak, ali na izlasku iz njega brzina mu opada jer je sputava gravitacija zvezda koje su upravo prispele u krak. Ovo je vrlo zanimljivo jer izlazi da je galaktički krak samo mesto koncentracije gravitacije koje potiče od zvezda koje prolaze kroz krak. Kraci se sastoje samo od zvezda u prolazu. 

Ovo nije sve. Ako gledate kretanje Sunca iz galaktičke ravni vidite da tokom vremena ono ne putuje po pravoj liniji, već da oscilira. Zašto? 

- Pa, nemoguće je da bude drugačije! – kaže prof. Mijić sa Kalifornijskog državnog univerziteta koga sam zamolio za objašnjenje - Gustina materije u galaksiji nije svuda jednaka. U njoj postoje mesta sa većom ili manjom koncentracijom zvezda te sam disk galaksije nije svuda jednako debeo i gust. Kada Sunce naiđe na zonu u kojoj ima nešto više zvezda iznad – onda će i Sunce da se penje ka toj većoj koncentraciji zvezda. U sadašnje vreme je na oko 55 svetlosnih godina iznad galaktičke ravni. Ali tu već počinje da oseća jaču gravitacionu silu zone ispod sebe pa počne da se spušta i po inerciji prolazi ispod najdeblje zone da bi ga ona ponovo povukla ka gore… Te „iznad-ispod“ oscilacije imaju period od oko 60 miliona godina. Sunce, jednostavno ne može da se kreće pravolinijski posmatrano iz galaktičke ravni. Ono se kreće kroz haotično okruženje koje gravitaciono utiče na njegovo kretanje. 

Sve je to lepo, ali ima i takvo kretanje Sunca neki uticaj na nas, na živi svet na Zemlji? O posledicama takvog kretanja po život pre više godina pisao je prof. dr Miroslav Filipović sa Univerziteta Zapadni Sidnej (u članku Izumiranja na Zemlji diktira galaksija):

„U kracima Sunce se suočava sa uticajem drugih objekata, a njihovo dejstvo dovodi do dramatičnih promena u Sunčevom sistemu. Remete se putanje milijardi kometa iz Ortovog oblaka i mnoge, na stotine hiljada njih kreću ka unutrašnjosti našeg planetarnog sistema. Neke se raspadnu i padnu na Sunce, ali velik broj pogodi sve na šta naiđe usput. A usput im je i naša planeta i hiljade njih se u tim burnim periodima obrušavaju Zemlju. I uništavaju život na njoj.“

Naravno, posebna opasnost može biti ako nas Sunce na svom putu dovede blizu neke ogromne zvezde koja upravo dok u mimohodu prolazimo pored nje, eksplodira u vidu supernove. To bi zaista moglo da bude fatalno. 

Veća ilustracija

Plava linija pokazuje ravan naše galaksije a žuta talasasto kretanje Sunca oko te ravni u smeru kazaljke na satu oko centra, gledano „odozgo“, sa severnog galaktičkog pola. Tako da na crtežu Sunce prolazi s desna na levo, kako pokazuje žuta strelica. Prikazane su još i orbite Zemlje oko Sunca i Meseca oko Zemlje, i smerovi njihovih revolucija i rotacija. Relativne veličine orbita nisu prikazane u srazmeri. Izvor.

A šta je sa eventualno otrovnim oblacima gasa u koji bi Sunce na ovom svom putu sa svojom svitom upala? To sam pitao prof. Dušana Mrđu sa novosadskog PMF: 

- Paaaa, otegao je profesor – mislim da toga ne treba da se plašimo, jer je taj gas jako, izuzetno jako razređen i praktično to je vakuum. Uostalom znaš iz istorije kako je narod hvatala panika kada je 1910. godine dolazila Halejeva kometa. Tada je u repu te komete kroz koji je trebalo da prođe Zemlja otkriven cijanid zbog čega su mnogi očekivali masovno trovanje ljudi. Ali ispostavilo se da je materija u repovima kometa toliko razređena da gotovo i ne postoji. E, slično je i sa maglinama. Uostalom, imamo mi dovoljno zemaljskih problema o kojima treba da mislimo.