Mizar je od davnina poznata zvezda. Arapi su joj dali ime i ono se sačuvalo do današnjeg dana. Uvek je na neki način dovođena u vezu sa susednom zvezdom Alkor i obe su oduvek služile za proveru vida. Ako pored Mizara vidite i Alkor – imate dobar i oštar vid.

Mizar se nalazi u rudi Velikih kola (koja su asterizam u Velikom medvedu) i prema tome lako se nalazi (jer valda svi znaju za to sazvežđe).

Ove dve zvezde vidimo na donjoj fotografiji. Jedna od druge su udaljene 4,10 svetlosnih godina, a od nas je Mizar (levo na fotografiji) udaljena 85,8, a Alcor 81,7 svetlosnih godina. 

Međutim, nas sad više zanima fotografija. Ona je jedinstvena među fotografijama zvezda jer je snimljena telefonom. Njen autor, prof. Dušan Mrđa (slika desno) kaže: „Postavio sam svoj telefon Samsung S21+ na teleskop Njutn 150/750 koji je montiran na montažu EQ3. Telefon sam za teleskop pričvrstio držačem koji sam morao sam da napravim. Imam neke univerzalne, fabričke držače, ali svi su se pokazali nepouzdanim, tako da sam na kraju sam napravio držač od nekih elemenata koje sam pronašao u kuhinji.“ 

Rezultat je pred vama: brilijantan snimak dve sjajne zvezde. 

Na snimku u oči padaju četiri jasna zraka koji izviru iz svake od te dve navedene zvezde. Otkud oni? I da li su posledica prirode zvezde ili vode poreklo od nečeg drugog? 

Za objašnjenje smo se ponovo obratili profesoru. 

- Profesore, kaži nam nešto o tim prominentnim zracima, otkud oni, šta su oni?

- Možeš ih, kaže profesor, zvati difrakcioni* zraci. Javljaju se generalno kod svih zvezda kao posledica difrakcije svetlosti na optičkom sistemu kojim se vrši fotografisanje, samo što oni dolaze do izražaja kod najsjajnijih zvezda, nezavisno od njihove udaljenosti... Konkretno na slici koju sam ti poslao javljaju se kao posledica difrakcije na optičkom sistemu Njutnovog teleskopa kod kojeg je nosač sekundara baziran na 4 držača. 

Prevedeno na naš jezik to znači sledeće: svetlosni zraci koji do nas dopiru sa zvezde ulaze u teleskop, „udaraju“ u držače sekundarnog ogledala, tu se rasipaju i zatim formiraju ta pomenuta četiri kraka. Ali pojava takvih kraka uočljiva je samo kod sjajnih zvezda i zato njih ne vidimo na bleđim zvezdama. Obično su to one koje su dalje (što ne mora da je uvek slučaj) pa tako ti upadljivi kraci daju neki nagoveštaj i o udaljenosti zvezde od nas.

Da, ali pazite sad ovo. Na levoj zvezdi, Mizaru, uočavamo dvostruke krake, kao da je sama zvezda malo pomerena tokom snimanja. 

Objašnjenje je jednostavno i elegantno. Mizar je višestruka zvezda i ti dupli kraci dolaze od druge zvezda u sistemu!

Ali, pitamo se dalje mi, zašto se ti dvostruki zraci onda ne vide i kod druge zvezde, Alkor, koja je takođe višestruka? 

- Zato što je – kaže profesor Mrđa - razlika u sjaju dve komponente kod Alkora značajno veća (i iznosi čak 4 magnitude) nego kod komponenti Mizara gde je razlika u sjaju komponenti samo 1,66 magnituda, pa su se za malo ugaono rastojanje difrakcioni zraci slabije komponente Alkora "izgubili" u sjaju difrakcionih zraka vrlo dominantne tj. druge komponente Alkora. Kod Mizara je slabija komponenta ipak uspela da "ispliva", jer nije mnogo puta slabija od glavne komponente.

I to je to, fantastično! Astronomija je jako zanimljiva nauka! Može puno da se nauči iz jedne fotografije snimljene telefonom!

* Difrakcija predstavlja pojavu prividnog skretanja talasa sa prvobitnog pravca prostiranja pri njegovom nailasku na ivice otvora ili na prepreku i tada se formiraju novi pravci prostiranja. (Vikipedija)