Enriko Fermi je bio najkompletniji fizičar prošloga veka – teoretičar svetskog nivoa i prvoklasan eksperimentator. Nijedan drugi fizičar posle Fermija nije tako lako balansirao između teorije i eksperimenta i nije verovatno da će se takav uopšte naći. Polje istraživanja se previše proširilo da bi takvi skokovi bili mogući.
"Tako je jednom prilikom Fermi, u tipično svom stilu, pitao američke studente: „Koliko u Čikagu ima klavir-štimera?" Umesto da gađamo naslepo, možemo i da kvalifikovano pogađamo na sledeći način. Prvo, pretpostavimo da u Čikagu..."
Google obeležio rođenje velikog naučnika. Pročitajte njegovu biografiju.
Dr Drejk će ostati upamćen po tome što se čitavog života zalagao za jednu ideju: slanje jedne sonde na asteroid koja bi pokupila uzorke tla i donela ih kući na analizu. Danas NASA planira upravo to.
Kratka biografija.
U jednoj oronuloj šupi i omanjem dvorištu u ulici Lomon, u Parizu, pre nešto više od sto godina započela je nadljudska borba Marije Sklodovske-Kiri i njenog supruga Pjera, tada već poznatog fizičara, sa tonama uranijumove rude, zvane pehblenda. Ruda je, naime, ukazivala na to da se u njoj, pored uranijuma, mora nalaziti još neki radioaktivni element. U potragu za njim dali su se Marija i Pjer.
U ponedeljak 25.aprila 2011, nakon kraće bolesti, preminuo je australijski astronom i inženjer profesor Bernard Mils.
Sledi kratak osvrt na život jednog od najvećih fizičara 20-og veka i najčuvenijeg naučnika u istoriji nauke. Čoveka, koji je svojim delima promenio shvatanje sveta u kome živimo i Svemira koji do tada nije postojao. Reč je, naravno, o Albertu Ajnštajnu.
...diplomirao je fiziku na Tehničkom fakultetu u Berlinu i trideset godina bavi se razvojem elektronskih mikroskopa. Laboratorijska istraživanja na nivou molekula i atoma nisu ga omela da se okrene makrosvetu.
