Biografija članova posade kosmičkog broda "Šenžou-10"
Nie Hai Šen 
 |
Komandant kosmičkog broda Nie Hai Šen (Nie Hisheng) je treći kineski tajkonaut, a 442. čovek koji je leteo u kosmos. Obavio je jedan kosmički let u trajanju od 4 dana, 19 časova i 33 minuta. Tokom te misije koju je obavio 2005, Nie Hai Šen je proslavio 41. rodjendan.
Rodjen je 13. oktobra 1964. (po nekim podacima septembra) u jednom malom selu u blizini grada Jang Dan (Yangdang), u provinciji Hubei u centralnoj Kini. Po nacionalnosti je Han.
Rastao je u velikoj seljačkoj porodici, često na ivici siromaštva.Čuvao je stoku, a posle smrti oca, kada je imao 14 godina, napušta školu da bi hranio porodicu u kojoj je bilo šest sestara i jedan brat. Na insistiranje direktora lokalne škole, vratio se natrag i sa najvećim ocenama završio obavezno školovanje.
Interesovanje za vazduhoplovstvo Nie Hai Šen je počeo da ispoljava već u prvim razredima osnovne škole. Istina, tada nije maštao o kosmosu, već da jednoga dana postane konstruktor aviona.
Vojnu službu je započeo juna 1983. kada se upisao u Prvu vazduhoplovnu školu za obuku pilota Vojno vazduhoplovnih snaga (VVS) kineske narodne armije. Za vreme prvog trenažnog samostalnog leta, na visini od 4000 metara otkazao je motor na avionu. Uprkos naredbama iz Kontrole leta da se katapultira, Nie Hai Šen je ostao u kabini pokušavajući do poslednjeg trenutka da spasi avion. Katapultirao se tek na visini od oko 450 metara, kada je postalo jasno da ne može bezbedno da sleti.
Po završteku Sedmog vazduhoplovnog učilišta kineskih VVS 1987. sve do učlanjenja u Odred kosmonauta, Nie Hai Šen je leteo na nekoliko tipova lovačkih aviona (J-5, J-6, J-7). Takodje, služio je kao komandant vazduhoplovne jedinice i zamenik komandanta eskadrile. Ima ukupna nalet od gotovo 1500 časova.
Po prelasku u Odred kineskih kosmonauta, posebno posle kosmičkog leta, vojna karijera Nie Hai Šena je tekla velikom brzinom uzlaznom putanjom. Za samo sedam godina (od 2004. do 2011.) napredovao je od čina potpukovnika do čina general-majora VVS.
Nie Hai Šen je uvršten u Odred kineskih kosmonauta (tajkonauta) januara 1998. posle detaljnog procesa selekcije koji je trajao od oktobra 1995. Krajem leta 2003. odabran je u grupu od tri tajkonauta koji su započeli direktnu obuku za prvi kiheski kosmički let na brodu "Šenžou-5". Na sastanku Državne komisije 14. oktobra 2003. imenovan je za drugog dublera prvog kineskog tajkonauta Jan Li Veja.
Decembra 2004. pristupio je pripremama za misiju na kosmičkom brodu "Šenžou-6". Zanimljivo je da je posada deo obuke u simuliranim uslovima bestežinskog stanja obavila u Rusiji. Početkom juna 2005. odabran je u grupi od šest tajkonauta podeljenih u tri dvočlane posade, koje su učestvovale u finalnim pripremama za drugu kinesku kosmički misiju. Oktobra 2005. Nie Hai Šen je odabran kao operator kosmičkog broda "Šenžou-6", dok je za komandanta misije imenovan Fej Czjun Lun.
Drugi kineski kosmički brod sa ljudskom posadom je lansiran 12. oktobra 2005. Tada je Nie Hai Šen postao treći Kinez u kosmosu. Misija je trajala nešto manje od pet dana. Aparat za povratak uspešno je prizemljen na teritoriji Unutrašnje Mongolije.
U septembru 2008. je objavljeno da je Nie Hai Šen imenovan u rezervnu posadu misije "Šenžou-7", kao dubler operatora (pilota) broda. Tokom ove misije u kojoj je učestvovala tročlana posada, obavljena je i prva kineska kosmička šetnja.
U martu 2012. sledi novo imenovanje – sada za komandanta jedne od dveju posada koje su se pripremale za misiju "Šenžou-9" i prvo spajanje sa orbitalnim modulom "Tjangun-1". Tada je Nie Hai Šen bio već general-major, učesnik drugog kinseskog kosmičkog leta i jedini kineski kosmonaut koji se pripremao za sve dotadašenje kineske kosmičke misije, što kao dubler, što kao član osnovne posade. Uprkos očekivanjima da upravo njegova posada poleti u kosmos, neposredno pre lansiranja usledilo je iznenadjujuće saopštenje da u kosmos leti druga ekipa.
Nie Hai Šen ima zvanje "kosmonaut-heroj" i njegovo ime nosi asteroid No9517. Oženjen je ima osmogodišnju ćerku.
Čžan Sjao Guan (
)
|
Operater kosmičkog broda "enžou-10" je Čžan Sjao Guan (Zhang Xiaguang). On nije do sada leteo u kosmos. Rodjen je maja 1966. u selu Hei Šan (Heishen), nedaleko od grada Djin Žou (Jinzhou), u provinciji Liao Ning (Liaoning). Mandžurin je po nacionalnosti.
Juna 1985. Pristupa službi Narodno-oslobodilačke armije Kine. Čžan Sjao Guan je vojni pilot prve klase, koji je služio kao komandant eskadrile. Ima nalet od oko hiljadu časova.
U januaru 1998. skupa sa Nie Hai Šenom uvršten je u Odred prvih kineskih kosmonauta posle testiranja i obuke koja je trajala od oktobra 1995.
Opet skupa sa Nie Hai Šenom odabran je posadu koja je dublirala ekipu broda "Šenžou-9" prošlog juna.
Uloga Čžan Sjao Guana u petoj kineskoj kosmičkoj misiji je "operater", što doslovno upravo to i znači – on je zadužen za upravljanje kosmičkim brodom tokom operacija spajanja. Za razliku od američkih i ruskih misija spajanja u kojima glavnu reč ima komandant posade, scenario spajanja kineskih kosmičkih brodova je drugačiji. U završnoj etapi pre spajanja aparata, operater misije zauzima centralno sedište komandanta i kontroliše sve faze spajanja, bilo da se one odvijaju automatski ili ručno. Ovde je komandant "samo" asistent operatoru.
Van Ja Pin 
 |
Van Ja Pin je rodjena aprila 1978. u okrugu grada Jan Tai (Yantai), u provinciji Šan Dun (Shandong). Godine 1999. upisala se na Više vojno vazduhoplovno učilište u gradu Čan Čunu (Changchun), koje je završila 2001. u sastavu sedme grupe žena-pilota vojno-transportne avijacije Kineskog VVS. Zanimljivo je da je Liu Jang takodje bila u ovoj grupi.
Pored vojnih letova, Van Ja Pin je učestvovala i u humanitarnim misijama. Na primer, u maju 2008. ona je bila u grupi pilota koji su spašavail nastradale u zemljotresu koji je pogodio provinciju Sečuan, da bi u februaru 2009. pomagala u oblastima provincije Šan Dun pogodjenim sušama. Zanimljivo je takodje da je za vreme Olimpijskih igara, avgusta 2008. letela u avionu An-26 iznad Pekinga i rasterivala kišne oblake.
Van Ja Pin je postala kosmonaut 7. maja 2010. u okviru druge grupe kineskih tajkonauta koja je brojala pet muškaraca i dve žene. Godinu dana kasnije, (2011.) kada se već uveliko pripremala za misiju spajanja kosmičkog broda "Šenžou-9", unapredjena je u čin potpukovnika.
Za razliku od muškaraca kod kojih osnovna obuka traje četiri godine (u Rusiji, SAD i Evropi dve godine), tako da kandidati dobijaju status kosmonauta tek posle toga, obe kandidatkinje su uvrštene u posade pre završetka osnovne obuke. Očigledno je da su ovde političko rukovodstvo Kine i parlament, gde je nekoliko poslanika otvoreno tražilo da prva Kineskinja poleti u kosmos što je moguće pre, odigrali odlučujuću ulogu. Tako je ispalo da su Liu Jang i Van Ja Pin, u martu 2012. praktično pre završetka osnovne obuke, bile imenovane u dve posade za misiju prvog spajanja.
Objavljena imena potencijalnih članova posade kineskog broda
"Šenžou-10" kreće sredinom juna
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
