U noć 1. januara 2015. u 65. godini iznenada je preminuo lekar-kosmonaut Prof Dr Boris Vladimirovič Morukov, zamenik direktora Instituta biomedicinskih problema (IBMP), član-korespondent Ruske akademije nauka (RAN) i rukovodioc projekta simulacije leta na Crvenu planetu "Mars-500".
EDVARD EMERSON BARNARD (Edward Emerson Barnard) se rodio u Nešvilu, SAD, 16. decembra 1857, sa slabim izgledima da postigne neki veći uspeh u životu. Svog oca nikad upoznao jer je ovaj preminuo tri meseca pre njegovog rođenja. Odrastao je sa majkom i jednim bratom u osiromašeloj porodici bez mogućnosti da stekne solidno obrazovanje. Preživeo je građanski rat i napad kolere. Tako je započeo život.
Komandant kosmičkog broda "Sajuz TMA-15M" Anton Škaplerov je veteran sa MKS-a. Do sada je obavio jedan kosmički let trajanja 165 dana. Tada je jedanput izašao u otvoreni kosmos i tamo "nakupio" nešto više od šest časova.
Brodski inženjer broj 2 u posada kosmičkog broda “Sajuz TMA-15M” vazduhoplovni pukovnik Teri Virts je probni pilot, učesnik vojnih letova u Iraku i veteran programa spejs šatl. Ovo je njegov drugi kosmički let.
Vazduhoplovni kapetan Samanta Kristoforeti je prva Italijanka a treća Evropljanka u kosmosu. Njen redni broj na listi Zemljana koji su do sada letetli na orbitu je 541. U posadi "Sajuza TMA-15M", Samanta je brodski inženjer, praktično glavni asistent komandanta broda Antona Škaplerova.
Ovog leta preminuo je Branislav Gezeman, za svoje drugove prosto Geza, jedan od najtalentovanijih ranih saradnika Narodne opservatorije u Beogradu.
U subotu, 20. septembra 2014. u 73. godini preminuo je sovjetski kosmonaut Anatolij Berezevoj, veteran misije na orbitalnoj stanici "Saljut-7" iz 1982.
Izjutra, 18. septembra 2014. u 92. godini preminuo je Oleg Ivanovski, vodeći konstruktor kosmičkog broda "Vastok" koji je 60-ih godina prošlog veka poneo prve ljude u kosmos. Ivanovski je poslednja legendarna ličnost iz vremena prvih čovekovih koraka u kosmos.
Samo jedan promil prosečnog čitalaštva će imati drugu priliku u životu da pročita i sazna nešto više o jednom od najjačih naučnika XX veka, koji je po znanju i uticaju na kasnije svetske događaje stajao uz rame sa takvim genijima kao što su bili Enriko Fermi ili Nils Bor. Danas ću pisati o nuklearnom fizičaru Kurčatovu, ocu ruske nuklearne bombe, konstruktoru prvog atomskog reaktora u Evropi, po koje su u SSSR-u ime dobili mnogi gradovi, trgovi, ulice, akademije, instituti i naučni centri. Čak je i jedan hemijski elemenat trebalo da ponese njegovo ime, ali je zbog Hladnog rata ime dodeljeno Amerikancu. Asteroid pod brojem 2352 nosi ime Kurčatov. Naučimo danas nešto o njemu.
