Ispred kosmičkog broda "Sajuz TMA-09M na Bajkonuru -
Nojbergova, Jurčihin i Parmitano
Fjodor Nikolajevič Jurčihin
 |
Komandanta kosmičkog broda "Sajuz TMA-09M" Fjodora Jurčihina u Grčkoj smatraju svojim prvim kosmonautom, jer je njegova majka Grkinja. Jurčihin kaže da je ponosan na svoje grčke korene, ali da naravno sebe smatra ruskim kosmonautom. Da krv ipak nije voda govori to da je pozivni znak misije koji je Jurčihin odabrao - "Olimp".
Fjodor Jurčihin je 98-mi sovjetsko / ruski kosmonaut, i 426-ti zemljanin u kosmosu. Obavio je tri kosmička leta u ukupnom trajanju od 371 dana i pet puta izlazio u otvoreni kosmos gde je proveo gotovo 32 časa.
Rodjen je 3. januara 1959. u gradu Batumi, u Gruziji. Tamo je 1976. završio srednju školu koja je nosila akademika Karaljova. Godine 1983. diplomirao je na katedri za vazduhoplovnu mehaniku čuvenog Moskovskog avijacionog instituta (MAI), jednog od vodećih centara iz koga se regrutuju ruski kosmonauti-inženjeri. Takodje, Juržihin je 2001. diplomirao na Moskovskom državnom univerzitetu (MGU), gde je magistrirao na katedri za ekonomske nauke.
Po završteku MAI Jurčihin je počeo da radi u NPO "Energija". Zanimljivo je da je 1991. nekoliko meseci proveo kao rukovodioc operativne grupe na plovećoj laboratoriji "Kosmonaut Jurij Gagarin". Po povratku sa mora, rukovodio je jednom od operativnih grupa u Centru za upravljanje kosmičkim letovima (CUP) koja je planirala letove teretnih brodova "Progres" prema orbitalnom kompleksu "Mir". U periodu 1995-97. bio je pomoćnik rukovodioca leta programa "Mir-NASA". Jurčihin takodje od 2008. na TV kanalu "Roskosmosa" vodi program o vestima iz kosmonautike.
Jurčihin je postao kandidat za kosmonauta oktobra 1997. a posle završetka osnovne obuke decembra 1999. oficijelno je dobio status kosmonauta-istraživača u odredu RKK "Energija". Odmah je započeo obuku u sastav grupe kosmonauta programa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Avgusta 2001. uvršten je u posadu šatla misije STS-112, tako da je svoj prvi kosmički let obavio ne na ruskom kosmičkom brodu, već na američkom šatlu "Atlantis". Bilo je to oktobra 2002. kada je gradnja MKS tek započela. Tada je Jurčihin proveo nekolio dana na Kosmičkoj stanici sa članovima posade MKS-5.
Drugi let u kosmos je za Juržihin u stvari bio prvi let na "Sajuzu". Aprila 2007. Jurčihin je na brodu "Sajuz TMA-10" dospeo na MKS kao komandant 15-te osnovne ekspedicije Kosmičke stanice. Sa njim su na stanicu stigli ruski kosmonaut Oleg Kotov i amerižki milijarder madjarskog porekla kosmički turista Čarls Šimoni. Tokom ove misije, Jurčihin je tri puta izlazio u otvoreni kosmos.
Treći put, Jurčihin se vinuo u kosmos kao komandant broda "Sajuz TMA-19" juna 2010. Na MKS je stigao sa američkim astronautima Šenon Voker i Daglasom Vilokom u okviru programa misije MKS-24/25. Tokom ove misije dva puta je radio izvan stanice.
Misija MKS-36 je četvrti let Jurčihina u kosmos. Zanimljivo je da je Jurčihin imenovan za komandanta ove posade tek u novembru 2012. posle rotacije sa kosmonauto Maksimom Surajevom, koji se do tada pripremao sa Parmitanom i Nojbergovom.
Jurčihin je heroj Ruske Federacije i instruktor kosmonaut prve klase.
Njegova supruga Larisa, koja je od Jurčihina mladja 16 godina, radi kao tehničar u RKK "Energija". Imaju dve ćerke - Darju (rodjena je 1993.) i Jelenu (2001.).
Pored kosmosa, Jurčihin se bavi filatelijom, fudbalom, čitanjem istorijskih romana i naučne fantastike.
Luka Salvo Parmitano
 |
"Baš mi se dopada to što sam ja jedini u ovoj posadi koji nije ranije leteo u kosmos. Ako nešto krene naopako, mene će zadnjeg da krive", rekao je u šali Italijan Luka Parmitano, prvi iz nove grupe astronauta Evropske kosmičke agencije (ESA) koji leti u kosmos.
Rodjen je 27. septembra 1976. u gradu Paterno, na Siciliji. Godine 1995. završio je srednju naučno-tehničku školu "Galileo Galilej", a četiri godine kasnije diplomirao političke nauke na univerzitetu Federiko Drugi u Napulju. Ubrzo zatim, 2000. završio je Vazduhoplovnu akademiju italijanskih vojnih snaga u gradu Pocuoli, posle čega je prošao obuku u vazduhoplovnoj bazi NATO-a u Teksasu. Takodje, završio je školu probnih pilota u francuskom centru EPNER u gradu Istr.
Parmitano je šest godina (2001-2007.) služio u Vazduhoplovnim snagama Italije (AMI) u gradu Amenola. Ima čin vazduhoplovnog kapetana. Parmitano ima ukupan nalet od oko 2000 časova na preko 40 različitih aviona.
Parmitano je odabran maja 2009. u odred astronauta ESA. Posle dvogodišnje redovne obuke, na tradicionalnoj ceremoniji u Evropskom centru za astronaute (EAC) u Kelnu dobio je zvanično status evropskog astronauta. U jesen 2010. prošao je krzo obuku u Džonsonovom kosmičkom centru NASA-e u Hjustonu, posle čega je usledilo saopštenje o njegovom imenovanju za brodskog inženjera osnovne ekspedicije MKS-36/37. Istovremeno, Parmitano je odredjen za dublera posade kosmičkog broda "Sajuz TMA-07M" koji je lansiran prema MKS decembra 2012.
Tokom obuke u Zvezdanom gradu, Parmitano je vrlo brzo naučio ruski. Na konferenciji za štampu, pred odlazak na Bajkonur, na pitanja novinara je odgovarao na izvrsnom ruskom jeziku.
Parmitano ima dvoje dece. Bavi se ronjenjem, alpinizmom i letovima na paraglajderima.
Za Jurčihina od koga je mladji 17 godina Parmitano kaže da on nije samo njegov komandant, već i instruktor, koji ponekad zna da bude i vrlo strog, ali iznad svega pravedan. Nojbergovu, sa kojim se skupa priprema već tri godine, kaže da mu je kao starija sestra. "Meni se toliko svidja što se ona sve vreme smeje", kaže simpatični Italijan.
Karen Lajdžin Nojberg (Karen Lujean Nyberg)
 |
Svoj do sada jedini kosmički let Karen Nojberg, brodski inžnjer kosmičkog broda "Sajuz TMA-09M", je obavila pre tačno pet godina. Tada je postala 479. osoba koja je letela kosmosom (pre nje je 305 gradjana SAD brodilo kosmosom).
Nojbergova je rodjena 5. oktobra 1969. u gradiću Parkers Preri (Parkers Priarie), država Minesota. Diplomirala je 1994. mašinstvo na univerzitetu Severna Dakota, a dve godine kasnije je magistrirala u istoj oblasti na univerzitetu Teksas. Tamo je 1998. odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti mašinogradnje.
Svoje prve korake vezane za kosmos Nojbergova je napravila u Ostinu, na univerzitetu Teksas, gde se radeći na magistraturi, vršila eksperimente na proučavanju toplotne razmene u ljudskom organizmu. Cilj istraživanja je bio analiza termoregulacije i metabolizma čoveka povezanih sa razvojem sistema skafandera. Od 1991-95. bila je na stažiranju u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu, gde je 1998. počela da radi kao inženjer sistema očuvanja života. Takodje, Nojbergova je učestvovala u projektovanju ventilacionih sistema američkih modula MKS, automatskih aparata koji su leteli na Mars i raketnog broda X-38.
U julu 2000. Nojbergova postaje kandidate 18. grupe astronauta NASA-e. Po završetku regularne obuke, postala je astronaut u kategoriji specijaliste za koristan teret spejs šatla.
Prvo naznačenje u jednu od kosmičkih posada Nojbergova je dobila u martu 2007. kada je uvrštena člana ekipe šatla "Diskaveri" u misiji STS-124. Let je započeo 31. maja 2008. i trajao je nešto manje od dve nedelje. Tokom ove misije, šatlom je na MKS dostavljena osnovna hermetička sekcija PM japanskog modula "Kibo".
Sledeće imenovanje usledilo je godinu dana kasnije, u maju 2009. kada je Nojbergova naznačena za člana posade misije STS-132 koja je trebala da bude obavljena maja 2010. Medjutim, nekoliko meseci kasnije, zbog trudnoće zamenjena je astronautom Majklom Gudom.
U decembru 2010. stiže novo saoptšenje da je Nojbergova imenovana za bordskog inženjera ekspedicije MKS-36/37, skupa sa ruskim kosmonautom Maksimom Surajevom i Italijanom Lukom Parmitanom. Kasnije, Surajev je zamenjen Jurčihinom.
U leto 2009. Nojbergova se udala za astronauta Daglasa Harlija (Douglas Hurly). Imaju torgodišnjeg sina.
Bavi se rekreativnim trčanjem, turizmom, odbojkom, svira klavir, a voli i da šije.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
