U subotu, 20. septembra 2014. u 73. godini preminuo je sovjetski kosmonaut Anatolij Berezevoj, veteran misije na orbitalnoj stanici "Saljut-7" iz 1982.
Izjutra, 18. septembra 2014. u 92. godini preminuo je Oleg Ivanovski, vodeći konstruktor kosmičkog broda "Vastok" koji je 60-ih godina prošlog veka poneo prve ljude u kosmos. Ivanovski je poslednja legendarna ličnost iz vremena prvih čovekovih koraka u kosmos.
Samo jedan promil prosečnog čitalaštva će imati drugu priliku u životu da pročita i sazna nešto više o jednom od najjačih naučnika XX veka, koji je po znanju i uticaju na kasnije svetske događaje stajao uz rame sa takvim genijima kao što su bili Enriko Fermi ili Nils Bor. Danas ću pisati o nuklearnom fizičaru Kurčatovu, ocu ruske nuklearne bombe, konstruktoru prvog atomskog reaktora u Evropi, po koje su u SSSR-u ime dobili mnogi gradovi, trgovi, ulice, akademije, instituti i naučni centri. Čak je i jedan hemijski elemenat trebalo da ponese njegovo ime, ali je zbog Hladnog rata ime dodeljeno Amerikancu. Asteroid pod brojem 2352 nosi ime Kurčatov. Naučimo danas nešto o njemu.
Sedamnaestog jula 2014. od posledica operacije na kičmi preminuo je astronaut NASA-e Henri Hartsfild (Henry W. Hartsfield, Jr), veteran tri misija spejs šatla. Imao je 80 godina. Hartsfild je bio pilot četvrte misije (STS-4) programa “Spejs šatl” (orbiter “Kolumbija”), obavljene u leto 1982. Kasnije, još je dva puta leteo kao komandant misija šatlova “Diskaveri” (bio je to prvi let ovog šatla) i “Čelandžer”. Kao 109. zemljanin i 48. američki astronaut u kosmosu, Hartsfild je u orbiti ukupno proveo preko 20 dana.
Dva pilota i jedan vulkanolog, dva vrsna padobranca i ronioca i jedan prvoklasni probni pilot, jedan vazuhoplovni inženjer i pravnik, jedan magistar sistemskog inženjeringa i jedan doktor geofizičkih nauka. Konačno, jedan veteran kosmičkih letova i dvojica novajlija. To su osnovne crte kosmičke posade pozivnog znaka Cefej, koja je upravo stigla na Medjunarodnu kosmičku stanicu, gde će ostati do novembra 2014.
Srđan Verbić je rođen 27. maja 1970. godine u Gornjem Milanovcu....
Naš poznati naučnik Josif Pančić rođen je pre tačno 200 godina. Najznačajnija od svega su njegova otkrića 193 biljna taksona novih za nauku. Među njima je 131 nova biljna vrsta, 47 novih varijeteta i 7 za nauku novih formi. Pored biljnih, Pančić je otkrio i opisao dva skakavca, nova za nauku, jedan sa područja planine Rile u Bugarskoj, a drugi sa planine Tare u zapadnoj Srbiji.
U eri informatičkih otkrića i svakodnevnog razvoja kompjuterske tehnologije, osvrt na istorijski značaj Alana Turinga deluje kao naučni scenario za „Prohujalo sa vihorom“. Ipak, ovo ime privlači pažnju, ne samo zbog incidentne ličnosti koja ga je nosila, već i zbog trenutnih poteza britanske vlasti koji su probudili interesovanje javnosti za slučaj ovog zaboravljeng i osramoćenog genija.
Napustio nas je jedan od najčuvenijih kosmonauta iz vremena trke za kosmos. 19. februara u 79. godini umro je Вале́рий Никола́евич Куба́сов, kosmički veteran koji je učestvovao u tri kosmičke misije, uključujući i slavni projekat Sajuz-Apolo iz 1975. godine.
Pre 450 godina rodio se jedan od najvećih naučnika sveta, Galileo Galilej. Evo tim povodom jednog rada koji je stigao za AM.
