Misija Psyche – Poseta metalnog asteroida radi razumevanja rane istorije sunčevog sistema
Psyche je Nasina misija koja je lansirana sa Zemlje 13-tog oktobra 2023 godine, I to je tek druga svemirska sonda koja će posetiti jedan metalni asteroid. U ovom videu otkrićemo kako će izgledati ova misija I videćemo kako metalni asteroidi mogu da nam otkriju više detalja o ranoj istoriji sunčevog sistema.
Ptice nisu stvarne? Kako teorija zavere dobija krila
Piter Mekindo nije ljubitelj ptica. Ustvari, ima teoriju o njima koja bi vas mogla šokirati. Pažljivo poslušajte ovaj prosvetljujući govor sa naglim preokretom kojim on stiže do šire poente o teorijama zavere, istini i pripadanju u vremenu podela..
Od male sestre velikog brata do najslavnije astronomke svog vremena
Sve do prethodnog stoleća istorijom astronomije su dominirala velika otkrića načinjena od strane sjajnih naučnika, kao što su bili Tiho Brahe, Galileo, Kepler, Vilijam Heršel i drugi. Broj žena-naučnica koje su priznate kao inovatorke je bio veoma mali. Više faktora je doprinelo tome, od društvenog pritiska do nedostatka
mogućnosti u institucijama i nedostatka sistematskog naučnog obrazovanja. Pa ipak, istorija beleži povremeno pojavu briljantnih naučnica-astronomki; jedna od njih je Karolina Heršel.
Termin krater ima u Mesečevoj topografiji vrlo široko značenje. Pod njim se podrazumevaju sve prstenaste formacije a one su uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Različitog su porekla i veoma različite veličine. Najmanji krateri se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod 1 metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko 1 kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion.
Cijelu je noć lomila prste, gledajući taj kruščić kojeg je nedavno rodila. Gledala je vlastito dijete i mrzila ga, mrzila kako majka ne bi smjela. Šutjela je, nikom nije rekla, ponoć, dva ujutro, četiri ujutro, sve bi radila da privid bude potpun, njega, hranjenje, osmjesi, nije rekla mužu.
Razgovr sa ChatGPT: "...Čovek (čovečanstvo) određuje sebe i moralne vrednosti kroz svoj uski nedovoljno istraženi psihički i psihološki habit i daje smernice (koje mogu biti pogrešne) nekome ko je iznad toga."
Svi ćemo se složiti da su Sunčeva svetlost i energija neophodni za razvitak života na Zemlji, barem onakvog života kakav danas poznajemo. Sunce je prilično moćna „fabrika energije". Za jedan sekund izrači oko 4×10^26 vati, što preračunato u jedinice na koje smo navikli iznosi oko sto milijardi milijardi kilovat časova, što je dovoljno da se sve porodice na svetu greju sa po jednom pristojnom TA peći svakog dana u godini oko 23 hiljade godina! Teorijski astrofizičari su počeli temeljno da „pretresaju" strukturu zvezda sredinom 19. veka, pa je sasvim prirodno da im je na pamet palo pitanje: „Šta obezbedjuje zvezdama ove enormne količine energije?"
Kroz celu istoriju pa sve do skorih dana, čovek je morao da ulaže značajan napor da bi preživeo. Tek je s razvojem industrije preživljavanje postalo nešto što se samo po sebi podrazumeva, a zahvaljujući efikasnosti proizvodnje i unapređenju poljoprivrede, u čovekovom dnevnom programu pojavila se velika količina slobodnog vremena, tako da je umesto nekadašnjeg preživeti danas osnovni cilj postao uživati.
Sve do prethodnog stoleća istorijom astronomije su dominirala velika otkrića načinjena od strane sjajnih naučnika, kao što su bili Tiho Brahe, Galileo, Kepler, Vilijam Heršel i drugi. Broj žena-naučnica koje su priznate kao inovatorke je bio veoma mali. Više faktora je doprinelo tome, od društvenog pritiska do nedostatka
21. decembar 2009. 
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
