Zahvaljujući neumornoj ljudskoj radoznalosti i tehnološkom napretku, tim astronoma je nedavno identifikovao svet koji ne predstavlja samo još jednu statističku stavku u katalogu egzoplaneta. Ross 318 b je fascinantno otkriće koje nas primorava da sa obnovljenim uzbuđenjem razmišljamo o tome gde bi se sve mogli kriti tragovi biologije van našeg Sunčevog sistema.
Ovo je toliko nevažno pitanje za mene lično da se i ne upuštam u jalove rasprave. Tesla je bio naučnik pre svega. Milion puta korisnije bi bilo da pričamo o njegovim eksperimentima nego da raspredamo u prazno nevažne stvari. ALI !!!... Kada ChatGPt mi kaže da je Hrvat, odreagujem burno jer prosto volim da nazovem stvari, ljude, događaje onakvim kakve zaista jesu, a ne da pratim opšte mišljenje. Ulica Alojza Stepinca se nastavlja na ulicu Nikole Tesle u Hrvatskoj.
U svakom školskom udžbeniku, ilustracija unutrašnjosti planete izgleda gotovo identično: kao breskva sa čvrstom košticom u sredini. Navikli smo na model u kojem se svetovi sastoje od strogo definisanih, urednih slojeva – gustog metalnog jezgra, kamenog omotača (mantla) i tankog sloja atmosfere na samom vrhu. To je arhitektura naše Zemlje i našeg neposrednog komšiluka, pa smo prirodno pretpostavili da je to univerzalni recept kosmosa.
Jedna od najfascinantnijih vremenskih kapsula u našem galaktičkom susedstvu je maglina Kristalna kugla (NGC 1514). Iako na prvi pogled deluje kao eterični, spokojni veo jonizovanog gasa, najnoviji uvidi otkrivaju da njena hromatska lepota skriva dinamičan i naučno intrigantan ples u samom jezgru.
Mlečni put, naš kosmički dom, predstavlja prostranstvo koje prevazilazi granice ljudske mašte. Prema podacima agencije NASA, ova zvezdana metropola se proteže na oko 100.000 svetlosnih godina, dok se u njenom beskrajnom ponoru nalazi između 100 i 400 milijardi zvezda. Ipak, ovaj gigant nije oduvek posedovao današnju moć i sjaj. Postavlja se provokativno pitanje: Da li je naša galaksija oduvek bila ovakav kolos ili je njena prošlost znatno mračnija, ispisana procesima uništenja i asimilacije?
Bagremara je zaštićeno područje u opštini Bačka Palanka. U celoj Srbiji jedino tu, na tom području, raste kukurjek, višegodišnja ranoprolećna biljka sa nežnim žutim i veoma lepim cvetom. Od 2007. godine ovo područje ima status specijalnog rezervata prirode, površine nešto manje od 120 hektara.
"...da pričamo o njegovim... 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
