Sunčev sistem i dalje krije bezbrojne misterije u svojim prostranstvima. Dok teleskopi zaviruju sve dublje u kosmos, ponekad najznačajnija otkrića dolaze iz našeg sopstvenog kosmičkog komšiluka. U 2025. godini, astronomi su objavili zapanjujuću vest: otkriveno je više od 100 novih meseca koji kruže oko planeta u našem sistemu. Ova otkrića, međutim, nisu samo puko dodavanje brojeva u astronomske kataloge. Ona otkrivaju nekoliko iznenađujućih istina koje preoblikuju naše razumevanje o tome kako planete nastaju i evoluiraju. U nastavku, istražićemo tri najdublja zaključka iz ove godine kosmičkih otkrića.
Kada sat otkuca ponoć i dočeka 1. januar 2026. godine, svet će obeležiti kraj prve četvrtine 21. veka. Tačno 25 godina je prošlo. Zvuči jednostavno, zar ne? Ali, da li je zaista tako? Naš naizgled uredan način merenja vremena krije fascinantne neobičnosti, kompromise i skrivene složenosti. U nastavku otkrivamo kako su istorijske greške, geografske anomalije i sama fizika našeg univerzuma iskrivile našu naizgled jednostavnu predstavu o protoku vremena.
Na prvi pogled, Merkur je najdosadnija planeta u Sunčevom sistemu. Ima sumornu naboranu i izrovanu površina bez mnogo upečatljivih karakteristika, ne postoje dokazi o vodi u njegovoj prošlosti, a tanka atmosfera je, u najboljem slučaju, jedva prisutna. Verovatnoća pronalaska života usred njegovih sprženih kratera je ravna nuli.
Pojavili su se novi, uzbudljivi dokazi koji sugerišu da Sunčev sistem možda ponovo ima devet planeta, ali ovoga puta reč je o nečemu mnogo većem i misterioznijem.
Naši davni preci su posmatrali nebesa, otkrivali nebeske mustre i zakone, a da nisu ni znali da je to što rade astronomija. Naziv „astronomija“ tada još nije postojao, ali osvojeno znanje se sve više koristilo. Od pamtiveka.
Koronografska slika sa NOA-inog satelita GOES-19, od 27. decembra ’25. godine prikazuje Mars sa leve strane i Veneru sa desne strane Sunca. Dve planete su veoma blizu Suncu i upravo konvergiraju u retkoj dvostrukoj sunčevoj konjunkciji.
Svi smo sanjali o tome. Putovanje kroz vreme je jedna od onih ideja koje ne prestaju da golicaju našu maštu. Od klasika naučne fantastike do modernih blokbastera, koncept manipulacije vremenom služi kao nepresušna inspiracija za priče o ispravljanju grešaka, svedočenju istoriji ili zavirivanju u nepoznatu budućnost. To je ultimativna fantazija koja postavlja pitanje: šta ako bismo mogli da se oslobodimo neumoljivog hoda kazaljke na satu?
Crne rupe i potraga za vanzemaljskim životom često deluju kao fascinantni, ali daleki koncepti iz naučne fantastike. Međutim, fizičar Brajan Koks nudi uvide koji preispituju naše najdublje pretpostavke o ovim temama, otkrivajući univerzum koji je daleko čudniji i dublji nego što možemo da zamislimo. Ovaj članak izdvaja pet njegovih najneverovatnijih zaključaka koji će vas naterati da se zamislite nad prirodom stvarnosti, vremena i našeg mesta u kosmosu.
Gasni giganti su velike planete Sunčevog sistema mase preko 10 masa Zemlje. Poznate su i pod nazivom jovianske planete, i spoljašnje planete. Ovo jovianski dolazi od latinskog Jove, što je ime Jupitera vrhovog boga starih Rimljana i najveće planete Sunčevog sistema. Inače, spoljašnje planete su one koje se nalaze iza Marsa.
Gledamo ono što se u našem solarnom sistemu dešavalo u prvih milijardu godina njegovog stvaranja. Planetezimali, asteroidi i komete su se sudarali i zasipali Zemlju, Mesec i druge unutrašnje planete. Svemirski teleskop Habl je snimio slične događaje u obližnjem sistemu oko zvezde Fomalhaut.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
