Evropska sonda na Marsu svedočila je proletanju međuzvezdane komete 3I/ATLAS pored Crvene planete početkom meseca. Dana 3. oktobra, kometa 3I/ATLAS proletela je na udaljenosti od 30 miliona kilometara od Marsa. Orbiter za praćenje gasova u tragovima (TGO) Evropske svemirske agencije (ESA) bio je spreman za ovaj bliski susret, snimajući uljeza pomoću svog sistema za snimanje površine u boji i stereo tehnici (CaSSIS).
Naučnici decenijama pokušavaju da otkriju šta su to tamna materija i tamna energija i nudili su razne odgovore, ali ni jedan nije bio potpun, ubedljiv i eksperimentom potvrđen. Prvo su, dakle, dokazivali da tamna materija i tamna energija postoje, a sada neki smatraju da ni ta materije ni ta energija zapravo ne postoje.
Decenijama je potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) podrazumevala osluškivanje kosmosa u nadi da ćemo uhvatiti jasan, veštački radio-signal. Još od pionirskog Projekta Ozma iz 1960. godine, astronomi su usmeravali svoje radio-antene ka pojedinačnim zvezdanim sistemima, čekajući usamljeni poziv iz dubina svemira. Ovaj pristup je bio kamen temeljac naših napora da odgovorimo na prastaro pitanje: "Da li smo sami?"
Znate li ko je pre gotovo dve hiljade godina prvi pisao o putovanju brodom do Meseca i ostalih nebeskih tela? Šta se desilo u krčmi kod “Polu zvezde” na imendan šantavog torbara? Koja je to prva spravu za putovanje kroz vreme? Da li je Branislav Nušić pisao fantastiku? Ko je Beli Vojvoda, a ko Major Tom i odakle pauci na Marsu?
Oktobar 2025. godine donosi izuzetne prilike za posmatranje Jupitera, najveće planete našeg Sunčevog sistema, i njegovih fascinantnih Galilejevih meseca. Jupiter će 1. oktobra izlaziti oko 00:30 EDT (istočno letnje računanje vremena) i sijaće impresivnom magnitudom od –2,1. Do kraja oktobra, Jupiter će biti vidljiv znatno pre ponoći, pružajući obilje vremena za posmatranje.
Kometa C/2025 A6 (Lemmon) ovih dana privlači pažnju astronoma. Trenutno je sjajnija od 6. magnitude i može se videti u jutarnjim časovima. Na svom putu tek treba da se približi Suncu i Zemlji i što znači da će postati sjajnija i po proračunima može dostići treću magnitudu. U drugoj polovini oktobra će biti u dosta povoljnom položaju za posmatranje.
Astronomi sa Prinston univerziteta predstavili su novu studiju koja ukazuje na mogućnost postojanja do sada neotkrivene planete u spoljašnjim delovima našeg Sunčevog sistema. Ova hipotetička planeta, koju su istraživači nazvali Planet Y, verovatno je veličine između Merkura i Zemlje i nalazi se na ogromnoj udaljenosti od 100 do 200 puta dalje od Sunca nego što je Zemlja.
Edvin Habl je u noći 5/6. oktobra 1923. godine, otkrio promenljivu zvezdu M31-V1. Hukerovim teleskopom od 100 inča, u opservatoriji Maunt Vilson blizu Pasadene, u Kaliforniji je napravio seriju fotografskih ploča M31-V1. Prvo je mislio da je to nova, vrsta eksplodirajuće zvezde, ali se pokazalo da se intenzitet svetlosti zvezde menja, povećavao se, smanjivao i ponovo povećavao po predvidljivom obrascu. Na jednoj fotografskoj ploči je precrtao „N”, znak za novu i zamenio ga sa „VAR!“ znakom za cefeidu, promenljivu zvezdu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
