nebo

Pošto nama nebo izgleda prividno kao jedna sfera koja okružuje Zemlju, koristimo ugaone mere da bi izrazili njegovu veličinu.

Na primer, krug je podeljen na 360 stepeni, od kojih je svaki dalje podeljen na 60 ugaonih minuta (arcmin), a koji su opet podeljeni na 60 ugaonih sekundi (arcsec). Ove mere imaju korena u vremenskoj podeli pa zato i koristimo termine kao što su minuti i sekunde, ali da bi izbegli zabunu, ispred prostornih mera stavljamo prefiks arc da nas potseti da su u pitanju lukovi. Zato kažemo "One dve zvezde su na nebu udaljene jedna od druge 3 stepena, ili 280 minuta, ili 10.800 lučnih sekundi."

Nebo se, dakle, prostire 360 stepeni oko nas. Ali onda ono ima i svoju površinu! Površina se izražava u kvadratnim jedinicama, kao što se površina zemlje meri u kvadratnim metrima. Koliko onda nebo ima kvadratnih stepeni?

Upozorenje: sledi malo matematike!

Situacija je sledeća. Znamo dve stvari: prva je da je obim kruga jednak 360°, i to je definisano "formulom" 2 x π x poluprečnik, a druga je da je površina sfere jednaka 4 x π x (poluprečnik)2.

Odatle sledi da ako je

2 x π x poluprečnik = 360 stepeni

onda je

poluprečnik = 360° / (2 x π) = oko 57,3° 

(preciznije, 57,2958°). Ako to unesemo u drugu jednačinu, dobijamo 

4 x π x 57,32 = 41.253 stepena 

I tako smo konačno dobili rešenje! Na nebu imamo ukupno nešto više od 40 hiljada kvadratnih stepeni. To je prilično veliko. Na primer, Mesec zahvata ugao od samo pola lučna stepena. To daje površinu od svega 0,2 kvadratna stepena. Ako uporedimo sa 40 hiljada, vidimo kako je Mesec zapravo jako mali, iako nama ne izgleda tako!


Koliko je zapravo Mesec veliki?

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Helikopter, ili "rotary wing aircraft" -... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ne slažem se.

    “Mahanje krilima... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Ajde da pitanjem odgovorim na pitanje... 2 dana ranije
  • yagodinac said More
    Nema veze jedrenje, letenje, pletanje,... 2 dana ranije
  • Miki said More
    @Okavango,
    Pa i ptica koja maše krilima... 2 dana ranije

Foto...