Sjajan, stari ali još uvek aktuelan članak, koji većina današnjih čitalaca nije pročitala. Ili ga je zaboravila. Stoga, vredi da ga se podsetimo.

#10 Heroin -- \(130/gram

Heroin kao droga izaziva snažnu zavisnost i izaziva ozbiljne probleme. On je najnasilnija i najbrže aktivna droga. Na ulici se prodaje u obliku braonkastog praha ili kao crna lepljiva supstanca poznata na ulici kao “crna smola”. Skoro 90% ove droge stiže iz Afganistana

#9 Kokain -- \)215/gram

Ovo je gorki prah, “pain blocker”, koji se dobija od zimzelene biljke koke koja potiče sa Anda. Kokain je najsnažniji stimulant prirodnog porekla. Prve “Coca-Cole” su sadržavale 9 mg kokaina po čaši – 1903. je uklonjena, ali piće i dalje ima ukus koke.

Na ulici ga zovu “kokica”, “belo”, “sneško” itd. U većim dozama je opasniji od bilo koje druge droge. U Evropi oko 12 miliona ljudi ga je koristilo makar jednom.

#8 LSD -- \(3.000/gram

Lisegrična dietilamidna kiselina, ili skraćeno LSD, jeste najskuplja droga na listi. Vrlo je snažna halucinogena droga za podizanje raspoloženja, a njena visoka cena po gramu je ublažena da korisniku treba samo vrlo mala količina (milioniti delovi grama!) da se “uradi”. Efekti su nepredvidivi, i zavise od svega što okružuje osobu ili što je ikad doživela.

U SAD su pokušali da koriste LSD u lečenju alkoholizma, ali su samo napravili više ovisnika.

#7 Plutonijum -- \)4.000/gram

Plutonijum je transuranski radioaktivni elemenat najpoznatiji po svojoj ulozi u generisanju nuklearne energije kroz nuklearnu fisiju – u mirnodopskim (kroz reaktore) i u ratnim vremenima (kroz oružje). Ovaj metal je otrovan, zapaljiv, i radioaktivan i u prirodi se javlja samo u vrlo malim količinama.

Kao izvor energije, koristi se i u kosmičkim brodovima: “Cassini”, “Voyageri”, “New Horizons”, itd

#6 Peinit -- \(9.000/gram

Kristalni mineral peinit [CaZrAl₉O₁₅(BO₃)], nazvan po Arturu C.D. Peinu koji ga je otkrio u Burmi (Mianmar) 1950, toliko je redak da većina ljudi ne zna šta je to. Sve do nedavno, pronalaženo je toliko malo ovog kamenja koje bi bilo dovoljno veliko i čisto da bi moglo da se seče kao drago kamenje – do danas su isečena samo 2 kamena. Danas se pronalazi malo više, ali je i dalje užasno redak.

#5 Kamen Taafit – do \)20.000/gram

Taafit je ljubičasto-crveni dragi kamen, prvi put otkriven 1945. u Irskoj. Grof E. Taaf je dupio šaku spinela i otkrio nešto čudno: jedan je za razliku od ostalih spinela pokazivao duplu refleksiju. Taafit sadrži magnezijum, berilijum i aluminijum. bio je to prvi dragi kamen koji sadrži velike količine berilijuma i magnezijuma. Trenutno jedino ima namenu kao dragi kamen. Od 2002, Međunarodno mineraloško udruženje mu je dalo ime magnesiotaaffeite-2N'2S.

#4 Tricijum –\(30.000/gram

Tricijum (³H) je radioaktivna forma vodonika, prirodno nastao delovanjem kosmičkog zračenja, a sintetički u nuklearnim reaktorima (uključujući testove nuklearnog oružja).U svakodnevnoj upotrebi koristi se u mešavini gasova koji emituju svetlost u prisustvu zračenja, izvor svetlosti bez baterija. Nišanske sprave, kazaljke na satovima i znaci za izlaz su samo tri od primera. Godišnje svetske potrebe za tricijumom su oko 400 grama.

#3 Dijamanti –\)55.000/gram

U mineralogiji, dijamanti su metastabilni alotropi ugljenika, gde su atomi ugljenika raspoređeni u kockastim kristalnim strukturama, zvanim dijamantske rešetke. Dijamanti su manje stabilni od grafita, ali stopa konverzije dijamanta u grafit je zanemariva u ambijenatalnim uslovima. Poznati su po izuzetnim fizičkim osobinama, koje se uglavnom zasnivaju na jakim kovalentnim vezama između atoma. Posebno je tvrd i dobar ternoprovodnik.

#2 Kalifornijum 252 –\(27 miliona/gram

Ovo je redak radioaktivni izotop koji se komercijalno koristi kao pouzdan, efikasan izvor neutrona pri neutronskoj analizi (PGNAA) uglja, cementa i minerala, i za otkrivanje i identifikaciju eksploziva, mina i neeksplodiranih vojnih projektila. Ostale upotrebe uključuju neutronsku radiografiju, lečenje kancera i sl.

Vreme poluraspada je 2,64 godine

#1 Antimaterija –\)6.250 milijardi/gram

Antimaterija je sastavljena od antičestica, koje imaju istu masu kao čestice obične materije, ali suprotno naelektrisanje i ostale osobine čestica. Kada se sretnu čestice materije i antimaterije, dolazi do velikog oslobađanja energije, u formi visokoenergetskih fotona (gama-zraci), neutrina, i parova čestica-antičestica male mase.

Razlog zbog čega je antimaterija tako skupa je u tome što ju je jako, jako teško dobiti, i ne traju dugo u našem svetu regularnih čestica: Trenutno, količina antimaterije se broji u atomima, sa rokom trajanja u minutama.