IZ GALERIJE KOSMONAUTIKE
Zanimljivosti o Lajki
- Lajka je lansirana u kosmos 3. novembra 1957, manje od mesec dana posle prvog sputnjika. Naziv projekta je bio "Objekt PS-2" i, zbog kratkog vremena urađen je bez standardne završne projektne dokumentacije.
- Postoje četiri verzije kako je odlučeno da Lajka poleti u kosmos za manje od mesec dana. Prema prvoj, inicijator projekta je bio premijer Nikita Hruščov koji je nedelju dana posle lansiranja prvog sputnjika od Sergeja Karaljova zatražio da povodom 40. godišnjice Oktobarske revolucije lansira "nešto jedinstveno". Anastas Mikojan je predlagao da se lansira običan sputnjik sa koga bi se, međutim emitovali zvuci "Internacionale". To je Hruščov odbio. Prema drugoj verziji, koju je izneo sin Hruščova Sergej, Karaljov je u svari inicijator ove ideje. On je, navodno predložio Hruščovu da se za ovaj veliki događaj na orbitu lansira jedan pas. Prema trećoj teoriji, Hruščov je ponovo kreator ideje, ali paralelno sa obeležavanjem Velikog Oktobra, on je navodno lansiranjem psa želeo da stiša buru koja se podigla posle smenjivanja maršala Žukova koji mu je, samo nekoliko meseci ranije pomogao da se obračuna sa "antipartijskom grupom" u Kremlju. Konačno, postoji i četvrta "kineska" verzija. U to vreme je došlo do zahlađenja odnosa između Moskve i Pekinga jer je Mao Ce Tung odbio da se "razračuna" sa staljinistima u Kini onako kako je to želela prva zemlja socijalizma. Iz straha da bi se zbog toga Mao Ce okrenuo Zapadu, trebalo je pokazati šta sve komunizam može da postigne. Takođe, u sećanju je bilo Mao Ceovo ushićenje lansiranjem prvog sputnjika, podjednako veliko kao na Zapadu, tako da je time Hruščov želeo da zadrži u svoju orbitu saveznika mnogoljudnog saveznika. Kako je Mao Ce bio u Moskvi 2. novembra, dan uoči lansiranja Lajke (teško da je ovo bila slučajnost), ovu verziju ne treba isključiti. Konačno, moguće je da je lukavi Hruščov kombinovao sve ove varijante zajedno i, posle potvrde Karaljova da se za manje od mesec dana satelit i raketa mogu spremiti za veliki događaj, došao do zaključka da je Lajka od strateškog značaja, kako na unutrašnjem, tako i spoljašnjem planu.
Mikojan, Hruščov i Brežnjev
Karaljov sa psom Albina
- Zvanična (dokumentovana) odluka o lansiranju Lajke doneta je 12. oktobra 1957. Međutim, pre toga je Karaljov naredio da se njegovi inženjeri i tehničari, koji su posle lansiranja prvog sputnjika 4. oktobra dobili zasluženi odmor, pod hitno vrate na posao i da u njegovom OKB-1 svi pogoni krenu sa poslom 24 časa.
- Kako je bilo moguće da Lajka bude lansirana za manje od mesec dana od odluke/odobrenja Hruščova? Zbog toga što je Karaljov započeo ovaj projekat još 1956. Na razvoju sprunjika sa bio-kapsulom (projekt "Objekt-D") sa psom se radilo više od godinu dana i, prvobitno bilo je planirano da ukoliko testiranja rakete-nosača prođu bez problema, ovaj sputnjik bude lansiran u septembru 1957. Kada je prvi sputnjik lansiran u oktobru, Karaljov je imao na raspolaganju još dve rakete-nosača R-7, tako da i sa strane rakete nije bilo problema da Lajka bude lansirana tako brzo. Konačno, kao što smo pisali deset pasa je već više od godinu dana treniralo za prvi orbitalni let.
- Kada je Lajka lansirana, TASS je objavio vest pod naslovom koji uopšte nije ukazivao na važnost drugog lansiranja i glasio je - "Za prvim - drugi!". U tekstu tek se u sedmom paragrafu, kaže da se u satelitu nalazi kontejner sa životinjom (psom). Bez imena Lajke! Takođe, bez datuma i vremena lansiranja.
- Kako TASS nije objavio ime psa koji kruži oko Zemlje, na Zapadu se tokom celog dana 4. novembra nagađali kako bi prvo živo biće na orbiti moglo da se zove. Nagađali su da je gore Kudrjavka ("kudrava"), ime psa koji je ranije leteo u stratosferskim raketama, pa da je to nekakva Đulka, a "Rojters" je čak od "poverljivih izvora bliskih sovjetskoj ambasadi u Londonu" saznao da je u kosmos lansiran pas pod imenom, ni manje, ni više, nego - Limončik ("mali limun")! TASS je tek 5. novembra, dva dana posle lansiranja, kada Lajka više nije bila živa, objavio da se prvo živo biće u orbiti zove Lajka.
- Deset kandidata za prvi orbitalni let psa je odabrano za treninge sredinom 1956. Kasnije, na osnovu ponašanja pasa u tesnoj kapsuli, spisak je smanjen na šest pasa. Kod izbora osnovnog i rezervnih kandidata, pored rezultata sa treninga, važnu ulogu je igrala veličina (i težina) psa i koliko hrane pojede. Najteža je bila Umnica (7,3kg), Albina je imala 5,7 kg, Lajka 6kg, a najlakša je bila Muha sa samo 4,3kg. Ona je jela samo 50g hrane na dan!
 |
 |
- Umnica i Žučka su prve testirale automatsku hranilicu, dok je na Albini, dobro poznatoj iz nekoliko raketnih letova iz 1956, isproban rad asenacionog uređaja za odvajanje fizioloških materijala. To je praktično bio prvi "kosmički toalet". O je ujedno odredio pol prvog živog bića u orbiti. Zbog jednostavnosti konstrukcije asanacionog uređaja samo su ženke određene za trening.
- Za vreme obuke, psi su provodili od 6 do 20 dana u kapsuli. Lajka je na primer provela 20 dana u kabini u periodu jun-jul 1957.
- Na osnovu rezultata ispitivanja, dvogodišnja Lajka je odabrana da leti, dok su dubleri bili Albina i Muha. Postoji još jedna verzija zašto je Lajka odabrana da prva leti na orbitu. Kako se znalo da se pas šalje i sigurnu smrt, jer sistemi za povratak su se u to vreme nalazili tek u početnoj fazi projektovanja, iako je Albina navodno imala najbolje rezultate, kako je ona bila već bila "raketna heroina", odlučeno je da manje poznata Lajka bude žrtvovana.
- Lajka je, međutim itekako bila voljena, jer su se stručnjaci Instituta za biomedicinske probleme, gde su psi trenirali, emotivno vezali sa svakim od pasa. Adilja Kotovskaja, čuvena doktorica prvih kosmonauta, koja je takođe učestvovala u pripremama Lajke, je mnogo godina kasnije rekla da je sve vreme razmišljala o značaju eksperimenta za buduće letove čoveka u kosmos. "Potrebno je vežbati i žrtvovati", rekla je Kotosvkaja. Međutim, kada je poklopac zatvorene za Lajkom i ona odneta na start, ona je zaplakala. "Svi smo znali da će poginuti, i molili smo je za oproštaj".
- Gubitak Lajke je takođe teško doživeo i slavni fiziolog Oleg Gazenko, jedan od osnivača sovjetske kosmičke medicine. "Samo po sebi, start i ... informacije koje ćemo dobiti - sve je to jako lepo i važno. Ali, kada shvatiš da će Lajka tamo poginuti i da ti ništa ne možeš da uradiš da je vratiš, to je tako teško osećanje. Znate, kada sam se sa kosmodroma vratio u Moskvu, i kada smo još koje vreme slavili ovaj veliki uspeh, kada je sve zaminulo, morao sam da odem iz grada. Razumete? Hteo sam nekakvo ujedinjenje ..."
Doktor Gazenko sa psom-kosmonautom Kometa
- Lajka je smeštena u kapsulu 31. oktobra. Posle toga, kapsula je odnešena na lansirnu rampu gde se već nalazila raketa-nosač i postavljena na njenom vrhu. Kako je Lajka trebala da provede više od dva dana na rampu, u kabini čiji je sistem zagrevanja trebao da se uključi uoči lansiranja, a kako je bilo veoma hladno, tehničari su u kapsulu ubacili cev kojom je topli vazduh iz jednog grejača na vrhu rakete-nosača ulazio u kapsulu.
- Nekoliko časova pre lansiranja, po sećanju vodećeg konstruktora prva dva sputnjika Olega Ivanovskog, Lajki su pomoću male kapsule dodali vodu, i kroz mali prozor na prednjem delu kabine tehničari su joj poslali poslednje pozdrave.
Oleg Ivanovski (desno), snimljen aprila 1961. sa Jurijem Gagarinom, pred prvo lansiranje čoveka u kosmos
- Kako je drugi sputnjik lansiran na orbitu koja je u apogeju iznosila oko 1500km, senzori kosmičkog zračenja NIIJAF su kako se sputnjik bližio visini do 700km, registrovali nagli skok intenziteta kosmičke radijacije. Međutim, apogej je bio na drugoj strani planeti, tako da sovjetski stručnjaci nisu mogli da prime kompletne podatke, pa je otkriće prvog radijacionog pojasa pripalo američkim stručnjacima (maja 1958.).
- Iz zvaničnih saopštenja o sudbini Lajke nije bilo ni reči. Sada, znamo da je Lajka uginula nekoliko časova posle lansiranja, ali u odsustvu podataka u realnom vremenu, informacije o njenoj smrti nije bilo.
- U Rosarhivu se nalazi dopis Karljova CK KPSS od 10. novembra u kome se, između ostalog kaže: "Za vreme početka leta, stanje životnije (psa) je bilo zadovoljavajuće. Tokom prve tri orbite puls i disanje su bili u granicama normalnih. Za vreme trećeg kruga registrovano je pomeranje životinje. Tada je registrovano povećanje temperature unutar kabine (do 43 stepena). Za vreme drugog dana (15, 16. i 17. orbita), senzori krvnog pritiska, pulsa i disanja nisu ništa pokazivali. Senzor elektrokardiograma je funkcionisao i na osnovu njegovih pokazatelja ustanovljeno je da je pas bio živ. U 5 časova izjutra, 6. novembra, prema primljenim informacijama registracija pulsa, pritiska i pokreta životinje nije postojala."
- Zanimljivo, za vreme prvog dana (3. novembar) postoje podaci koji su primljeni samo za vreme prve tri orbite. A šta je sa podacima sa ostalih orbita, jer je Lajka preletela teritoriju Sovjetskog Saveza zaključno sa sedmom orbitom? Po sećanjima Ivanovskog, krivac je greška u vremenu automatskog uključenja transmitera, koji je umesto dok je sputnjik leteo iznad SSSR-a, slao podatke dok je Lajka letela izvan dometa sovjetskih pratećih stanica. Praktično, podaci koji su svedočili o tužnom kraju male Lajke, završili su etar, da ih niko nije primio.
- Zbog čega je Karaljov u svom izveštaju od 10. novembra govorio da je Lajka bila živa za vreme drugog dana leta, dok je kružila oko Zemlje 15, 16. i 17. orbitom kada se znalo da je već za vreme trećeg obrtaja temperatura unutar tesne kabine porasla toliko da je bilo samo vreme trenutka kada će sirota Lajka uginuti od toplotnog udara? Takođe, u isotm izveštaju je naveo da za vreme 15, 16. i 17. orbite nije bilo registracije pulsa ni disanja. Odgovor je da možda čak ni Karaljov nije želeo da veruje u tako brz kraj Lajke, pa je na osnovu varljivih podataka samo sa elektrokardiograma poverovao da je Lajka još uvek bila živa za vreme drugog dana kosmičkog leta.
- Lajka je uginula usled toplotnog udara 4 do 5 časova posle lansiranja. Kada je temperatura u kabini dostigla 43 stepena, Lajka posle toga nije mogla da preživi više od nekoliko časova. Kabina u kojoj se Lajka nalazila je inače imala dimenzije 600x220x450mm. To je takođe potvrđeno kasnije, u realnim eksperimentima na Zemlji, kada su dva eksperimentalna psa žrtvovana u kapsuli-simulatoru u kojoj je temperatura povećana do 43 stepena, da bi se dokazalo da je Lajka uginula usled porasta temperature u kabini.
- Zašto se kapsula pregrejala? Drugi sputnjik u kome se nalazila kapsula sa Lajkom se posle dolaska na orbitu nije odvojio od drugog stepena rakete-nosača. To je, inače bilo planirano, da bi se za prenos podataka sa sputnjika, koristili moćni telemetrijski sistemi drugog stepena rakete. Zbog toga, sistem sastavljen od drugog stepena i drugog sputnjika Zemlje su na orbiti pod nagibom od 65 stepeni bili okrenuti prema Suncu sve vreme direktno. Znači, za vreme "sunčanih" orbita, sputnjik je sve vreme bio izložen Suncu i, normalno, došlo je do pregrevanja koje sistem regulacije temperature unutar kabine nije mogao da kompenziju.
- Da nije došlo do pregrevanja kapsule, sistemi za održavanje života Lajke imali su kapacitet za šest dana. Posle toga, usled nedostatka kiseonika Lajka bi se ugušila. Da ne bi patila, u poslednju porciju hrane koju je šestog dana leta Lajka trebala da primi preko automatske hranilice, stavljen je otrov.
- Sa davno uginulom Lajkom, drugi sputnjik je leteo kroz kosmos 162 dana, do 14. aprila 1958. Napravio je 2370 orbita. Uleteo je u guste slojeve atmosfere i preleteo Njujork na visini od 130 km. Delovi sputnjika i drugog stepena koji nisu sagoreli u atmosferi, rasejali su se po površini Atlantskog okeana istočno od Antila. Da se sve ovo odigralo samo koji minut ranije, delovi satelita bi pali na ponos američkog kapitalizma.
- Britanski kompozitor Maks Rihter je 2002. snimio kompoziciju pod nazivom "Layka's Journey" ("Lajkino putovanje") u kojoj je koristio zvuke otkucaja srca, kao simbola Lajke koja je usamljena letela kroz kosmos. Pri kraju kompozicije, otkucaji srca počinju da rastu, posle čega naglo sve staje i nastupa bolna tišina ...
Na današnji dan: 03. novembar - Lajka
Na današnji dan: 03. novembar - tužna priča o jednom psu
