Oduvek su mi ljudi pričali da čovek vredi onoliko koliko jezika poznaje.
Da budem iskren, nisam baš najbolje razumeo tu tvrdnju jer sam smatrao da tamo negde postoje čike kojima je posao da prevode sve sa tamo nekih jezika na ovaj naš, srpski. Paralelno, od tih istih ljudi sam redovno slušao opske „pričaj srpski da te ceo svet razume“. Kako sad: da znam puno jezika, a da opet koristim samo srpski. Ulazim u kontradiktornost. Da, baš tu reč sam znao još kao vrlo mali 😊.
Ja sam iz Niša koji je dosta južnije od Novog Sada. Vranje ili Pirot su mi relativno blizu, +-100 km. Bez dobrog naprezanja i odličnog poznavanja jezika, budite sigurni da Vranjanca ili Piroćanca nećete razumeti. Otuda moja prva pretpostavka da sam poliglota jer sam razumeo i razumem i Vranjance i Piroćance, pri tom razumem bugarski, makedonski, hrvatski, bosanski, crnogorski, slovenački nagađam, ruski comme ci, comme ça (znači i francuski znam čim znam šta znači neka reč), engleski je već klasika. Pa gde ćeš više, dovoljno jezika poznajem da se mogu sporazumevati sa ljudima širom ove naše velike zemlje, a i šire.
Godine su prolazile, a pogled na poznavanje jezika mi se polako menjao. Shvatiš da to što kolima putuješ do Vranja sat i po, to ne znači da je Vranje daleko. Avionom razdaljinu Niš-Vranje prebrišeš za oko 7,5 minuta. Putuješ tri sata pa sletiš u Španiju. Svet je mnogo širi od ovih naših granica koje smo sami sebi iscrtali. Iz tog razloga, Kristina i ja smo počeli da učimo finski jezik. Sada ne čitamo knjige kao većina, ali čitamo nešto novo.
Vrlo lep jezik. Ne smem se usuditi da kažem težak da se ne bih demotivisao, ali svakako je specifičan. Nesvakidašnji. Reči koje se na skoro svim jezicima sveta izgovaraju slično, na finskom su potpuno drugačije. Pa na primer:
Nadamo se da ćemo i mi napraviti ovako lepe slike polarne svetslosti 😊
