Nasin sledeći vodeći projekat biće lunarna stanica 'Gateway'. Pre dve godine, 'Gateway'je zaključen kao međunarodni projekat koji će voditi Sjedinjene Države, a sudelovaće Japan, Kanada, Rusija i ESA. 'Gateway' će koristiti raketu 'SLS' i brod 'Orion' kao glavne konstruktivne sisteme, iako će takođe koristiti sve vrste komercijalnih raketa, kako američkih tako i drugih zemalja. Mnogi se pitaju kakav je smisao locirati stanicu oko Meseca. Ako želimo da istražimo naš satelit, zar ne bi bilo bolje da to učinimo direktno putujući na njegovu površinu? Očito da, ali 'Gateway' stanica ima dva osnovna ograničenja: jedno je nosivost sistema 'SLS' / 'Orion', a drugo je – lova. Ova dva ograničenja sprečavaju Nasu i njene partnere da odmah u prvoj fazi razviju lunarni modul koji će astronaute odvesti na površinu (naravno, postoje planovi za izgradnju nekakvog modula za višekratnu upotrebu u kasnijim fazama, poput predloga 'Boeinga' i 'Lockheed Martina', ali se trenutno nema para a to).
Kineski projekat lunarne kosmičke stanice. Na glavni modul stanice prikačeni su lunarni modul i putniki brod nove generacije.
U svakom slučaju, stanica 'Gateway' je postupni program koji će omogućiti putovanje na Mesec uz pomoć velikih raketa i bez potrebe za proizvodnjom rakete koja bi premašivala veličinu 'Saturna V' (u smislu naučnih prednosti stanice, to je tema koju bolje ostaviti po strani). No, dok Sjedinjene Države očekuju da sa svojim partnerima otputuju na Mesec, kakvi su planovi Kine i Rusije, preostalih kosmičkih sile s programima sa ljudsim posadama? Pa, paradoksalno, posebno obzirom na kritike 'Gatewaya', vrlo su slični.
Konstrukcija Mesečeve stanice 'Gateway' u septembru 2018.
Moduli 'Gateway'.
Krenimo od Kine. Donedavno su zvanični planovi kineskog kosmičkog programa uključivali izgradnju trajne kosmičke stanice od 60 tona, počevši od 2020. i, oko 2030, izvršenje putničke misije oko Meseca ili sletanje na površinu pomoću džinovske lunarne rakete 'Dugi Marš CZ-9'. Jedan od planova, verovatno vrlo preliminarni, koji je procurio u javnost, odnosi se na lansiranje lunarnog modula sa dodatnim stepenom za translunarno putovanje u nisku Zemljinu orbitu, a zatim lansiranje broda nove generacije s posadom (u njegovoj 20-tonskoj verziji) pomoću 'Dugog Marša CZ-5B', koji bi se spojio sa ansamblom i krenuo prema Mesecu. Ali krajem prošle godine, mogli smo da vidimo i druge usputne projekte koji proizilaze iz konstrukcije orbitne stanice oko Meseca.
Budući kineski buster za Mesec – 'CZ-9'.
Kineski planovi postavljanja stanice oko lunarne orbite korišćenjem novih raketa nosivosti 70 tona.
Kineski putnički brod nove generacije.
Veličina novog kineskog broda u poređenju sa čovekom i drugim letilicama.
Kineska 60-tonska kosmička stanica sadržaće module 'Tianhe', 'Mengtian' i 'Wentian' koje će isporučiti letilice 'Shenzhou' i automatski teretnjaci 'Tianzhou'.
Nova kineska kapsula će sleteti uz pomoć erbegova kao i 'Boeingov' 'Starliner'.
Ovaj plan bi uključivao novu raketu koju su kineske vlasti predstavile 2018. Ovaj lanser će imati nosivost u nisku orbitu (LEO) od 70 tona i mogao bi da pošalje do 25 tona na Mesec, odn. kao 'SLS-ova' verzija 'Block 1'. Prema dimenzijama, tri bloka prvog stepena su usporediva s prvim stepenom 'CZ-5', ali s 9 motora u svakom bloku umesto 2, i verovatno će sagorevati kerozin i tečni kiseonik. Njegova visina bi bila ~90 metara, a masa pri lansiranju 2000 tona. Ovaj lanser, koji još nije dobio službeno ime, služio bi za postavljanje male 20-tonske laboratorije u orbitu oko Meseca napravljene na osnovu dizajna stanice 'Tiangong', ali s dva priključka za pristajanje. U kasnijoj fazi, sledeća misija ove rakete bi poslala lunarni modul koji bi se povezao s lunarnom laboratorijom. Konačno, treće lansiranje bi poslalo letilicu nove generacije s posadom u orbitu oko Meseca (prethodno bi se obavljale misije s posadom u lunarnu orbitu). Posle spajanja sa laboratorijom, kineski astronauti bi se preselili u lunarni modul i krenuli na površinu našeg satelita.
Ostale misije ove rakete bi mogle da šalju bespilotne module ili rovere na površinu Mjeseca kao preliminarni korak ka slanju posade. Verzija rakete sa jednim blokom u prvom stepenu poslužila bi i za slanje u LEO brod nove generacije. Treće lansiranje bi poslalo svemirsku letilicu nove generacije s posadom u Mesečevu orbitu (prethodno bi se obavljale misije s posadom u lunarnu orbitu).
Nova raketa nosivosti 70 tona na LEO orbitu koja će da posluži za lansiranje broda nove generacije.
Nova raketa (desno) sa dva bloka ('bustera') biće korišćena za lansiranje brodova sa posadom.
Sprovođenje ovih planova verovatno je povezano s poteškoćama u razvoju 'CZ-9'. Jasno je da skok s 'CZ-5' na 'CZ-9' guši kinesku industriju, a vlasti zadužene za svemirski program ne žele da prolaze kroz probleme kao pri puštanju u rad 'CZ-5', koja je u to vreme predstavljala ogroman tehnološki napredak za svemirski program ove azijske države. Nadalje, nova raketa srednje nosivosti imaće svoj debi mnogo pre 'CZ-9', možda sredinom ove decenije, dok će divovska raketa morati da pričeka barem 2028. da se vine u nebo. 'Dugi Marš CZ-9' je raketa visoka 93 metra i prečnika 10 metara, sa lansirnom masom od 4000 tona. Izgradiće se tri verzije, jedna sa četiri bustera i kapacitetom za dizanje do 140 tona u LEO, druga s dva bustera i kapaciteta oko 100 tona, a jedna bez bustera koja može da podigne oko 50 tona.
Lunarna raketa 'Dugi Marš CZ-9'.
'CZ-9' (sredina) u poređenju sa drugim raketama.
Kao što se obično događa kada govorimo o Kini, nemoguće je znati stepen zrelosti i političke podrške koju uživaju ovi planovi, premda znamo da imaju više nego značajnu podršku unutar složene strukture kineskog kosmičkog programa. Ali ono što je važno jeste promena stava. Do pre samo nekoliko godina, kineske vlasti su negirale postojanje zvaničnih planova za izvođenje misije sa posadom na Mesec. Sada o njima raspravljaju otvoreno (manje-više).
Dve verzije budućeg kineskog kosmičkog broda. Gore, 14-tonski za let na LEO, i dole, 20-tonski za lunarne misije.
Projekat baze na južnom polu Meseca.
S druge strane, Ruski planovi su slični, ali je njihova neizvesnost mnogo veća. Rusija trenutno ima šizofreni odnos sa Zapadom u kosmičkim poslovima proizašao iz sukoba u Ukrajini i međunarodnih sankcija. S jedne strane, 'Roskosmos' zvanično ostaje čvrst u svojim planovima za odvajanje ruskog segmenta od ISS-a 2024. radi stvaranja sveruske orbitne stanice 'ROS' (rus. Россиская орбитальная станция), istovremeno ojačavajući svoje kosmičke veze s Kinom. S druge strane, Rusija se zalaže za produžavanje veka trajanja ISS-a i nakon 2024, a učestvuje i u 'Gateway' stanici (za koju će graditi spojni modul). Da bude zapetljanije, krajem prošle godine smo uspeli da vidimo predlog 'Roskosmosa' da se gradi stanica oko Meseca. U početku je postojao predlog da se moduli 'NEM' (rus. Научно-энергетический модуль) i 'UM' (rus. Универсальный узловой модуль 'Причал') pošalju oko Meseca, ali je ova odluka u sukobu sa izgradnjom stanice 'ROS', jer su ova dva modula njen osnovni deo. Alternativna mogućnost je izgradnja lunarnog orbitalnog modula ad hoc koji bi koristio elemente 'NEM-a' i 'UM-a'.
Ruska kosmička stanica 'ROS', koja će se sastojati od modula 'Nauka', 'Pričal' i 'NEM' i modula na naduvavanje.
Putnički brod 'Federacija'.
Umanjeni model broda 'Federacija' u sedištu RKK 'Energija'.
Posade bi putovale u kosmičkom brodu 'Federacija' ('PTK-NP'), koji bi trebalo da poleti prvi put bez putnika 2022. godine raketom 'Irtiš' ('Sojuz 5'), iako neće da putuje u kosmos sa kosmonautima sve do 2024. da bi se spojio sa ISS-om. 2025. lansiraće se lunarna stanica, a od 2026. započeće misije u lunarnu orbitu broda 'Federacija'. Za ove lunarne misije upotrijebila bi se džinovska super-raketa ('STK'), koja bi prema jednom od svojih poslednjih dizajna s kraja 2018. bila petostepeni lanser koji bi mogao da ponese oko 100 tona u LEO. Prvi i drugi stepen bi imali šest bočnih blokova pokretanih motorima RD-171MV (prvi stepen bi imao 4 bloka, a drugi 2), dok bi treći stepem bio centralni blok s jednim motorom RD-180. Četvrti stepen, za ulazak u translunarnu trajektoriju, bi jedini bio kriogen i posedovao bi dva motora RD-0146, dok bi peti, za ubacivanje u lunarnu orbitu, imao motor RD-58MF.
Ruski plan za ovu dekadu. Prikazana je stanica 'ROS', kao i misije broda 'Federacija'.
Projekat lunarne stanice (LOS) o kojoj se pričalo do pre par godina.
Ruske rakete. Levo je 'Proton' i familija 'Angara', uključujući i otkazanu 'Angaru A5V'. Desno je 'Sojuz-5' / 'Irtiš' i teška raketa sa 7 blokova u I stepenu.
Lunarna stanica / model ruske lunarne baze.
Šanse da Rusija izvuče ovu raketu samostalno trenutno su gotovo nikakve. Ne samo zbog novca potrebnog da se ovaj projekt ostvari, već i zbog neprestane promena stavova koji utiču na dizajn 'Irtiša' i broda 'Federacija'. Međutim, moguće je da će ovaj plan na neki način oživeti s kineskim sudelovanjem, nešto slično onome što se dogodilo s kinesko-ruskim putničkim avionom 'CRAIC' CR929. Razlika od slučaja sa avionom je u tome što je teško videti kako bi se dva programa mogla uklopiti. Svake godine koja prolazi Kina ima sve manje onoga što treba da nauči od Rusije, a njen kosmički budžet je nekoliko puta veći nego u susednoj zemlji. Ali nemojmo da 'sahranjujemo' Rusiju tako brzo. Kina baštini rusku tehnologiju raketnih kerolox motora i njihova iskustva u sistemima za održavanje života i radu sa kosmičkim stanicama. Ko zna, možda postoji neki način da se dopune interesi dve zemlje u vezi s Mesecom.
Ambicije ruskog kosmičkog programa.
