Ono sto se nikako ne treba izostaviti pri pominjanju brace Horten je centralna stvar svog njihovog rada - zvonasta distribucija uzgona. Njihova krila su mnogo vise proizasla iz matematickih teorija nego ugledanja na druge stvari. Do tada se uvek tezilo iskljucivo priblizno elipticnoj distribuciji uzgona. Prandl je prvi izracunao da ovakva raspodela daje najmanji indukovani otpor u slucaju da je razmah ogranicen. Prandl je takodje izracunao i zvonastu raspodelu uzgona koja daje najmanji indukovani otpor uz uslov da je ogranicen moment savijanja u korenu krila, a ne razmah. Prandl je na ovo gledao pre svega kao na teorijsko razmatranje. Reimer Horten je prvi koji je odbacio standardno ucenje i poceo da istrazuje zvonastu distribuciju uzgona. O prednostima koje ona nudi moze puno da se kaze. Hortenov rad je izuzetno znacajan za vazduhoplovstvo i jos uvek neistrazen dovoljno. Trenutno se radi prva ozbiljna studija vezana za neke karakteristike zvonaste distribucije. Nju rade studenti gospodina Al Bowers-a koji je zaista veliko ime u vazduhoplovstvu. Na njegov rad se puno puta gledalo kao na nesto ekscentricno i malo je onih koji su se dovoljno udubili da shvate svu genijalnost i mogucnosti koje su jos neistrazene. Razumevanje njihovog rada je kljcuno za razumevanje letecih krila, a s obzirom da se u mnogim slucajevima (UAV, UCAV...) tezi minimalizmu ova tema je jako bitna. Jos jedna stvar koju ne treba nikako izostaviti kad je Horten u pitanju je prvi povratak na integrisani koncept nakon leta brace Rajt. I dalje u vecini slucajeva koristimo modularan koncept - svaka povrsina ima odredjeni zadatak. Hortenova ideja je bila jedna povrsina kao resenje za sve probleme. Nakon Hortena prva pojava integrisanog koncepta je sa wingsuits letacima. Za kraj, razmislite, kad ste zadnji put videli pticu sa vertikalnim repom. Moze o ovome u nedogled da se govori...
Write comment (0 Comments)
Pa rekao sam da postoji problem s definisanjem nebeskih tela :). Ali u pravu ste, možda bilo bi logičnije da je metar granična vrednost veličine meteoroida. Uostalm tako i piše npr u Wikipediji. Ovde sam naveo veličinu od jednog kilometra jer tako stoji u članku koji je bio inspiracija ovaj moj tekst: http://www.universetoday.com/100075/infographic-whats-the-difference-between-a-comet-asteroid-and-meteor/
Ali još jednom: problem je što ne postoji jasna definicija za mnoga tela te se u tekstovima različito tretiraju nebeska tela.
Write comment (0 Comments)
Mislio sam da znam ove podjele, ali sam sada malo zbunjen. Ako kažete da je meteorid komadić međuplanetarne materije veličine od nekoliko milimetara do jednog kilometra, kakva je onda razlika između meteorida i asteroida? Po tom pravilu bi i Asteroid 2012 DA14 (prečnik 45 m) bio meteroid (dajem ovaj primjer zbog aktuelnosti). Moguće da vam se omakla greška i da ste umjesto jednog metra napisali jednog kilometra, međutim ukoliko to nije slučaj, jako bih cijenio kada biste mi mogli objasniti to. Hvala :)
Write comment (0 Comments)
Ne postoji takvo generalno pravilo, ali sam siguran da bi, uz poznate početne uslove, fizičari mogli da izračunaju u svakom konkretnom slučaju da li će meteoroid preživeti prolaz kroz atmosferu.
Write comment (0 Comments)
Lep tekst, jedno pitanje. Koliki meteorid treba da bude da bi od njega nastao meteorit, tj da ne bi potpuno sagoreo u atmosferi? Svestan sam da to zavisi pre svega od sastava, a verovatno i od ugla pod kojim prolazi kroz atmosferu, ali ako postoji neko generalno pravilo? Hvala :)
Write comment (0 Comments)
@Tomislav Maretic
Evo informacije koju sam dobio od profesora Pajina, koja Vam može biti od pomoci:
"Javljam se da obavestim da je casopis Kulture Istoka
(svi brojevi) dostupan digitalno na sajtu Narodne biblioteke
na ovoj adresi
http://scc.digital.nb.rs/collection/kulture-istoka
Mozda uskoro bude i na Univerzitetskoj biblioteci.
Iza svake naslovne strane je smestena po vise brojeva,
tako da su svi obuhvaceni (0-32)."
Srecno,
P. G.
@loni
Naš narod kaže: što bi kola škripala, to goveda riču. Očekivao sam reakciju od onih koji uživaju u "novosadskoj Grmečkoj koridi", dakle od onih koji svoje "srbovanje" koriste kao ulaznicu u Srbiju, kad sada čitam da ja "srbujem"!? Ja nikada, ponavljam nikada, ne pišem o Srbima, Hotentotima, Hrvatima itd. Mene interesuju države i njeni gradjani. I njihova kultura. Ako to čitaoci nisu shvatili, bolje da ništa nisam ni pisao.
@Ivan Vraniç
Nemam komentar, osim predlog da ponovo pročitate moj tekst. Gde ste u njemu pronaši ono na čemu mi zamerate?
Write comment (0 Comments)
Zaista je veoma podsticajno citati na ovim prostorima tekstove koji bude nadu da entuzijazam , upornost i znanje i dalje postoje.
Write comment (0 Comments)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
