Konačno se desilo i to da moja malenkost prisustvuje, ispostavilo se desetom jubilarnom, astronomskom kampu na Letenci. Poštosam do sada imao prilike da svojevremeno sa Mladim israživačima Srbije osamdesetih godina prisustvujem velikim akcijama, kao i onima preko Istraživačke stanice Petnica u okviru Petničke meteorske grupe, dakle, sa takvim iskustvom sam itekako svestan šta znači organizovati jedan astronomski kamp koji je odavno prerastao u regionalni.
Ono što se dešava sa svakom aktivnošću je njen razvoj te se tako očigledno desilo i sa astronomskim kampom Letenka. Nisam u stanju da poredim prethodne godine kampa na Letenci, ali iz gore pomenutog iskustva siguran sam da je sasvim sigurno bilo reči o stalnom pomeranju standarda naviše u organizaciji kampa te da to prosto naglašava potrebu da ne smete biti gori u odnosu na onaj prethodni. Ono što ja mogu da kažem je to da sam na desetom jubilarnom kampu Letenka 2011 zatekao fenomenalnu ekipu na čelu sa Sašom, Kočom, Mrdjom, Radetom i ostalima (izvinjavam se što neću nabrajati redom). Kamp je organizovana sa minimumom sredstava gde ste za samo deset evra mogli da učestvujete u njemu, kampujete, imate obroke i da vam se za sve vreme izlazilo u susret kad god ste imali neki problem (eto, ja slomio naočare, a Saša me bukvalno taxirao do Novog Sada i pomagao da nadjem što boljeg optičara). Kamp je bio krcat dešavanjima poput predavanja i druženja u vidu posmatranja. Zaista, nema potrebe navoditi sva, dovoljno je pogledati zvanični izveštaj. OK, jeste, bilo je loše vreme, hladno za ovo doba godine i kiša. Ali za jednu posmatračku noć i sve ostalo, mogli ste barem delom da budete deo jedne zajednice koja je možda najbolje obuhvaćena uz tutnjavu modela rakete i njene kamere negde dole na planeti Zemlji, pored teleskopa na fruškogorskoj poljani.
Da li vredi ići na ovakve i slične kampove?
Da, definitivno. Na jednom mestu imate mogućnosti da upoznate ljude i njihov rad, pogledate instrumente kao retko gde i upravo doživite vlastitim očima njihove mogućnosti, čujete mnogo novih informacija i da za sve to vreme uživate u lepotama prirode.
Da li treba dati svoj lični doprinos ovakvim aktivnostima?
Da, svakako. Jer samo sa ovakvim i ovim načinom organizovanja može se postići makar i minimalni pomak društva ka nečemu što se zove napredna civilizacija i korak dalje ka svemiru koji je u svima nama i svuda oko nas.
Još jednom srdačne čestitke od jednog učesnika koji se još uvek nada da zajedno još uvek možemo sve, ma koliko da je bavljenje astronomijom i posmatranjem nečega tamo gore daleko iznad nas, individualna stvar i sudar sa nama samima, poput one čuvene rečenice Stanislava Lema u njegovom Solaris-u: "Pošli smo u Svemir da bi sebi našli ogledalo."
Write comment (0 Comments)
Imam neke dokaze da nisu bili:
1:Kako to da na mesecu nema vetra,a njima se vijori zastava???
2:kako to posto ta njihova letilica ima motore koji pri sletanju moraju naprave udubljenja u tom "pesku",ali udubljenja nema (Slike sa google moon-a)
3:Ko je snima Amstoronga kada je napravio prve korake na "maesecu"
4:Kako to da onaj modul koji je ostao tamo na mesecu je cist kao suza????
KAD MI DATE PAMETNE ODGOVORE NA OVE JASNE CINJENICE ONDA CU DA VERUJE DA SU BILI NA MESECU HVALA.
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
