Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS dostigla je perihel—svoju najbližu tačku Suncu—30. oktobra 2025. godine. Ovaj događaj označava kulminaciju njenog kratkog putovanja kroz naš Solarni sistem pre nego što trajno nastavi dalje. Kometa se kreće hiperboličkom putanjom, što znači da nije gravitaciono vezana za naše Sunce i samo prolazi kroz sistem. S obzirom na to da će se uputiti nazad u međuzvezdani prostor i nikada se neće vratiti, ključno je prikupiti što više informacija o ovom jedinstvenom posetiocu.

Najbliži prilaz Suncu

Kometa 3I/ATLAS danas prolazi unutar orbite Marsa, zaranjajući na udaljenost od 1,4 astronomske jedinice (AU) od Sunca, što iznosi približno 210 miliona kilometara. (Jedna AU je prosečna udaljenost Zemlje od Sunca).

Ovaj prilaz izlaže kometu najintenzivnijem solarnom zračenju koje će iskusiti na svom putovanju. Ovo zagrevanje je ono što ju je učinilo aktivnom, oslobađajući gas i prašinu koji su omogućili astronomima da proučavaju njen sastav.

Iznenađujuće otkriće vode

Ovaj važan datum sledi nakon nedavnog iznenađujućeg otkrića ispuštanja vodene pare iz komete.

Koristeći NASA-in opservatorijum Neil Gehrels Swift za posmatranje u ultraljubičastom svetlu, naučnici su detektovali hidroksil (OH), hemijski otisak koji nastaje razlaganjem vode usled sunčeve svetlosti. Ovo je bio neočekivan nalaz jer je 3I/ATLAS aktivno ispuštao vodu dok je bio skoro tri puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja, što je rastojanje gde je sunčeva svetlost obično preslaba za takvu aktivnost. Izvori takođe navode da 3I/ATLAS pokazuje znake vode.

Sve oči uprte u 3I/ATLAS

Od kraja septembra, 3I/ATLAS se približio Suncu u našem vidnom polju, pa je postao skriven od posmatranja sa Zemlje zbog sunčevog sjaja. Očekuje se da će kometa ponovo postati vidljiva teleskopima sa Zemlje sredinom novembra.

By International Gemini Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/Shadow the Scientist, CC BY 4.0, Link

Ipak, kometa je daleko od neprimećene. NASA je organizovala veliku flotu misija za praćenje ovog međuzvezdanog posetioca. Ova kampanja uključuje širok spektar letelica:

1. Svemirske opservatorije u Zemljinoj orbiti: Svemirske teleskope Hubble i James Webb (JWST), kao i opservatorijum Neil Gehrels Swift.
2. Međuplanetarne sonde: Psyche, Lucy, Europa Clipper, kao i sredstva na Marsu, uključujući rovere Perseverance i Curiosity.

Pošto nijedna misija nije posebno lansirana za ovu kometu, ova posmatranja su ad hoc, koristeći letelice za svrhu za koju nisu bile izgrađene, jednostavno zato što su u pravo vreme na pravom mestu. Naučnici se nadaju da će prikupiti više detalja o hemijskom sastavu komete, pratiti njeno ponašanje tokom interakcije sa Suncem i dobiti tragove o njenom poreklu izvan našeg Solarnog sistema.

Snimak JWST

Ključni susreti i buduće prilike

Neki ključni susreti su se već dogodili:

• Letelica Psyche imala je najbliži prilaz 4. septembra.
• Period posmatranja 3. oktobra bio je važan jer je 3I/ATLAS prošao pored marsovske flotile, koja uključuje NASA-in Mars Reconnaissance Orbiter (MRO) i ESA-in ExoMars Trace Gas Orbiter (TGO). ESA je potvrdila da je ExoMars uspešno snimio slike nejasne kome komete.

Gledajući unapred, najbolji pogled na sam prolazak perihelom, koji je dostignut 30. oktobra, trebalo bi da pruži ESA-ina letelica Jupiter Icy Moons Explorer (Juice), kojoj će se kometa najbliže približiti 4. novembra.

Takođe, opservatorije za heliofiziku, kao što su Parker Solar Probe i Solar and Heliospheric Observatory (SOHO), mogu pratiti kometu dok prolazi blizu Sunca.

Predlaže se da su letelice Europa Clipper, Hera i Lucy pozicionirane da potencijalno prođu kroz plazmatični rep komete. Dok Hera i Lucy mogu samo posmatrati uslove prolaska, Europa Clipper nosi instrumente koji bi mogli ponuditi retku priliku za direktno uzorkovanje materijala komete.

Kometa 3I/ATLAS će nastaviti svoje putovanje, proći će pored Jupitera u martu 2026. godine, a zatim će se uputiti nazad u međuzvezdani prostor, nikada se neće vratiti.