U prvom delu članka o poravnanju planeta govorili smo o slučaju kada se planete poređaju jedna iza druge, a sada govorimo o drugačijoj vrsti poravnjanja, a to je poravnanje duž ekliptike, bolje rečeno oko ekliptike, ali tako da se dve ili više planeta nađu sa jedne strane Sunca.

Iz članka Paradiraju planete:

Planetarno poravnanje novinari drukčije zovu: parada planeta, a ona nastaje kada se tri ili više planeta u jednoj vedroj noći mogu videti na nebu. Prema broju vidljivih planeta postoji mini planetarno  poravnanje kada se vide u jednoj liniji tri planete. Zatim postoji malo planetarno  poravnanje sa četiri planete i veliko poravnanje kada se na nebu vide pet ili šest planeta. Konačno postoji i potpuno planetarno poravnanje i tada se vidi sedam planeta.

E sad evo lepe vesti, ako za nju već niste čuli: upravo sada, u januaru i februaru na nebu imamo veliko poravnanje planeta. To je odlična prilika da u jednoj noći napravimo smotru planeta. 

Stavite kursor na sliku da se učitaju nazivi planeta

Skroz prema istoku naći ćemo Mars, moćnu crvenkastu planetu koja od praistorije privlači pažnju i koja je u staroj Grčkoj poistovećena sa bogom rata Aresom, koji je u Rimu dobio drugo ime: Mars. Na Marsu se nalazi gigantska planina-vulkan Mons Olimpus, visok 25 kilometara, a tu je i gigantski kanjon Vales Marineris. Da bismo videli te detalje potreban nam je izuzetno moćan teleskop – koji sigurno nemamo, ali na fotografijama koje možemo i sami da snimimo videćemo polarnu oblast. 

Zapadno od Marsa nalazi se sada Jupiter, najveća i najmoćnija planeta Sunčevog sistema. Sa dobrim teleskopom možemo opaziti njegove pruge, a i divovsku crvenu pegu – stravičnu oluju koja bez prestanka vekovima divlja na Jupiteru. Dok gledate ovu planetu obratite pažnju i na njegova četiri velika satelita. Astrobiolozi luduju za njima jer nalaze da su oni pogodna mesta za neku formu života. 

Sledi Uran. Uran je ogromna, gasovita planeta. Da li zbog velike daljine na kojoj se nalazi ili zbog odsustva reljefa ova planeta nikad nije bila u žiži interesovanja. Ipak i ona ima neke zanimljivosti, a to su njegova rotacija (oko Sunca kotrlja se na boku) i prsten! Da, ispostavilo se da ovu planeto obavija prsten koji se može videti samo izbliza. Ništa od toga nećete videti, ali setite se tih podataka dok Uran posmatrate.

Zatim sledi, na zapadu već blizu horizonta, Neptun. Neptun je prilično dosadna planeta: od gasa ja, daleko je i bez zanimljivog reljefa. Ali pazite sad: Na Neptunu su zabeleženi najbrži vetrovi u Sunčevom sistemu od čak 2400 kilometara na čas. Kad kod nas duva vetar od 150 km na čas onda se o tome priča u vestima. 

Još malo bliže zapadu nailazimo na Veneru. Sad smo skoro kod kuće jer nam je Venera u susedstvu i nama je najbliža. Planetolozima služi da objasni zašto je ta planeta toliko slična i toliko različita od Zemlje. A poslužila je i za dokazivanje heliocentričnog sistema. Ponekad se vidi izjutra, ponekad uveče pa su mnogi narodi mislili da se radi o dve planete. 

I na kraju ove šetnje po nebu dolazimo do Saturna, a Saturn je jedna moćna planeta, druga po veličini, odmah posle Jupitera. Ima prsten koji je zbunjivao rane posmatrače teleskopom. Ono što se pouzdano zna to je da ti prstenovi neće večno postojati i oni se već dezintegrišu, samo to je jako spor proces pa ne vredi o njemu ni razmišljati u ovako kratkom tekstu. Oko Saturna se nalazi više vrlo interesantnih satelita, a astrobiolozi merkaju naročito Titan na čijoj površini postoje velika jezera – metana.

Na kraju, imajte na umu da ovakva konstelacija planeta nije česta; dešava se jednom u dve decenije pa iskosristite priliku i posmatrajte je. Istina, biće ona sa nama na nebu i sledećeg meseca.