Eksplozija se dogodila 30. juna 1908. ujutro, između sedam i osam časova. Zahvatila je prostrano područje od 2150 kvadratnih kilometara i procene govore da je iščupala, oborila i spalila 80 miliona stabala tunguskih šuma. Osetila se širom Evrope i Azije. U Londonu su nakon eksplozije instrumenti zabeležili naglu promenu vazdušnog pritiska, a na sasvim drugom kraju sveta, velike američke astronomske opservatorije, Smithsonian Astrophysical Observatory i Mount Wilson Observatory, su mesecima izveštavale o smanjenoj prozračnosti neba. U zapadnoj Rusiji danima su noći bile toliko svetle da se moglo čitati.

...........

Danas se snaga eksplozije procenjuje na 15 ili čak 20 megatona TNT. Trideset sedam godina kasnije, atomska bomba hiljadu puta manje snage, razoriće Hirošimu. Ipak, i pored svega, vest o događaju u Tunguskoj se teško probijala i sibirske novine o njemu će izvestiti sa više dana zakašnjenja. Do velikih ruskih gradova stići će još kasnije i već izobličena i puna protivrečnosti i to je možda bio glavni razlog što čitav događaj nije probudio veću naučnu radoznalost u Rusiji. Ni carske vlasti mu nisu poklonile veću pažnju, jer se dogodio u dalekom, zabačenom području, na rubu civlizacije, a pao je nakon rusko japanskog i uoči prvog svetskog rata i ruske revolucije. Uskoro je Tunguski događaj sasvim utonuo u zaborav.

Pročitajte ceo članak: Tunguska eksplozija