(ažurirano 6. maja 2022.)

Prva čvrsta kora na zemlji je nastala pre oko 4.5 milijarde godina hlađenjem užarene mase. Sile unutar Zemlje su dovele do toga da je čvrsta ploča ispucala i da je počela da se kreće po užarenoj masi, konstantno menjajući oblik.

Zemljina površina je stalno menjala oblik tokom stotina miliona godina. Kontinenti su se formirali i nestajali, miglirali i povremeno se spajali i formirali superkontinent. Pre oko 750 miliona godina najstariji poznati superkontinent Rodina počeo je da se deli na kontinente, koji su se opet pre oko 600-540 miliona godina prekombinovali i spojili u drugi superkontinent Panotiju, da bi konačno formirali Pangeu koja se raspala pre oko 180 miliona godina na kontinente u obliku koji danas poznajemo.

Oblik zemlje je veoma sličan obliku troosog rotacionog elipsoida. Ipak ovo geometrijsko telo, koje se do skora koristilo pri interpretaciji ne odgovara u potpunosti obliku zemlje i njega je u naučnim krugovima zamenio novi, približniji oblik – geoid (o kome će biti malo više priče).  Geoid je ekvipotencijalna površina na koju je u svakoj tački upravan pravac sile teže. To je nepravlna površina koja bi trebala da se poklapa sa mirnom površinom vode u okeanima. Pošto naša planeta nije homogeno sačinjena, onda i njena masa nije ista u svakoj njenoj tački. Shodno tome, gravitacioni disbalans će u datoj tački biti veći ili manji, pa će oblik geoida varirati tako da pravac sile teže bude upravan na njegovu površinu, kao što se vidi na slici 3.

Rotacija Zemlje stvara ekvatorijalna ispupčenja tako da je ekvatorijalni prečnik za 43 km veći od prečnika među polovima. Najveće lokalne devijacije na stenovitoj Zemljinoj površini su Mont Everest koji ima 8848 mNv(metara nadmoske visine) i Marijanski rov koji ima 11022 mPd(metara podvodne dubine).  U poređenju sa savršenim elipsoidom Zemlja ima toleranciju od 1:584 ili 0.17% (poređenja radi, tolerancija jedne loptice za bilijar je oko 0.37%). Zbog ispupčenja, najudaljenija tačka od centra Zemlje je u stvari planina Čimborazo u Ekvadoru.

Kora je spoljašnji sloj Zemlje, debljine od 5 do 35 km. Sastavljena je od kontinentalne i okeanske kore. Na granici kore i omotača Zemlje nalazi se Moho sloj poznat i kao Mohorovičićev diskontinuitet. Materijal iz unutrašnjosti stalno izlazi na površinu kroz vulkanske otvore na okeanskom dnu.

Većina zemljine površine je mlađa od 100 miliona godina, dok su najstariji delovi kore stari 4.4 milijarde godina. Po teoriji tektonika ploča koja je trenutno priznata od gotovo svih naučnika koji se bave izučavanjem ove materije, omotač najbliži površini zemlje se sastoji od dva sloja: litosfere, koja se sastoji od kore i očvrsnutog spoljnog sloja Zemljinog omotača. Ispod litosfere se nalazi astenosfera, koja predstavlja unutrašnji sloj omotača. Astenosfera se ponaša kao superzagrejana i ekstremno viskozna tečnost.

Litosfera u suštini pluta po astenosferi i razlomljena je na tektonske ploče. Postoje dve vrste ploča: okeanske( npr. Tihookeanska) i kontinentalne (npr. Evroazijska). Ove ploče su segmenti koji se kreću  jedan u odnosu na drugi i pri tome mogu formirati neku od sledećih granica tektonskih ploča: granicu primicanja (konvergentnu), granicu razmicanja (divergentnu) i grancu klizanja (transformnu).

Pored navedenih ploča, postoji joj mnogo drugih manjih ploča koje su naslate interakcijom većih. Manje i mikro ploče se nalaze na spojevima većih ploča i predeo čine trusnijim nego inače. Svaki kontinent ima svoje tektonske ploce i manje ploče koje ulaze u sastav većih. Tektonske ploče se dele na primarne, sekundarne i tercijarne.

Tektonske ploče - kliknite da se učita veća ilustracija

• Primarne tektonske ploče

• Sekundarne tektonske ploče

Tercijarne tektonske ploče

• African Plate – Afrička ploča

• Antarctic Plate – Antarktička ploča

• Caribbean Plate – Karipska ploča

• Cocos Plate – Kokosova ploča

1.       Rivera Plate – ploča Rivera (Riverska ploča)

Ploče i mikroploče koje ulaze u sastav srednjih I većih ploča

• Eurasian plate – Evroazijska ploča

• Indo-australian plate – Indo-australijska ploča

• Juan de Fuca Plate – Huan de Fukova ploča

• North American Plate – Severnoamerička ploča

• Pacific Plate – Pcifička ploča (Tihookeanska ploča)

• Philippine Sea Plate – Filipinska ploča

• South American Plate – Južnoamerička ploča

Naš kontinenti se kreću tolko brzo i nezaustavljivo da, ko zna, možda cete jednog dana kad otvorite vrata od stana videti saharu ili sudance, nikad se ne zna.

Milijarda godina kretanja Zemljinih tektonskih ploča

Author: Čedomir StankovićWebsite: http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:

• 2012-07-02 - Vulkanski najaktivnije telo u Sunčevom sistemu
• 2024-05-14 - Astronomski pasulj
• 2011-05-25 - Kako se meri snaga zemljotresa
• 2023-03-13 - Snimljen trenutak udara meteorita o površinu Meseca
• 2023-01-19 - A.D. Alfa u poseti vrtiću