Članak preuzet sa: sapiens-club-logo

higgs-boson-elusive-particle-energy-range_45598_600x450

A Higgs-Boson walks into a bar. The bartender says : "You know, there were some guys looking for you."

Dragi Sapiensi,

došao je i taj dan kada je čitavom svetu, iz istraživačkog kompleksa CERN u Švajcarskoj, jasno i glasno rečeno : „OK narode, našli smo novu česticu, evo i naš glasnogovornik je stavio kravatu da sve bude svečanije, a sad ... koktel, pa dalje na posao!“

Odličan povod da „procveta“ biznis i naučnicima i ugostiteljima.

Iako je naučnom delu sveta ova tema odličan povod za goleme fizičarske rasprave, radosti, pa i žurke (verujte mi, fizičari znaju da se zabavljaju – ako ne verujete, pitajte matematičare), pripadnici internet zajednice Srbije vest o otkriću najskrovitije čestice do sada koriste za zbijanje julskih šala na račun sopstvenog neznanja. Takođe, Higsov bozon je idealna prilika za sve da isprobaju najnovije otkriće u teoriji komunikacija. Otkriće zvano RAZGOVOR PRIVREMENOG TIPA. Ako ste ikada želeli da impresionirate vašeg sagovornika sa nečim o čemu ni sami nemate pojma, onda je Higsov bozon idealna prilika. Započnete konverzaciju, i onda se sablaznite sa kakvim predznanjem vas je on/ona pozvao/la na razgovor. Poželite da brže-bolje pređete na neke „zemaljskije“ teme poput tropskih vrućina ili cene lubenica na obližnjoj pijaci.

confused-babyNa primer:

Osoba A: Ćao!

Osoba B: Ćao!

Osoba A: Jesi li čula/o za ono neverovatno otkriće?

Osoba B: Koje? Šta je nađeno?

Osoba A: Higsov bozon.

Osoba B: Higsov šta?
Mislim, čiji   bozon?
Čiji ... šta?

Osoba A: Nego, znaš li da od sutra poskupljuju lubenice?

...

Siroti Piter Higs, kad bi znao koliko je popularan kod nas momentalno bi doleteo da održi i jedno predavanje u Srbiji pre nego što dobije (zasluženu) Nobelovu nagradu. Pitanje je samo kako bi dočekali ovog čoveka oni koji tvrde da je Zemlja ravna ploča, da čovek nikad nije kročio na Mesec, da se planete ne okreću oko Sunca i da bozoni ničemu korisnom ne služe.

Ali, sve je to samo posledica nedovoljne informisanosti, želje da se prilagodimo novim stvarima, kao i kreativnom naboju koji ovakve momente može da iskoristi za stvaranje umetničkih dela. To je vrlo brzo shvatio i genijalni gitarista Frenk Zapa koji je pred kraj svoje karijere snimio sledeću stvar:

   

Dakle, da bismo malo pomogli g-dinu Higsu, evo i nekoliko odgovora:

Verujem da nije teško shvatiti da cena svih cevi, poluprovodnika, provodnika, kablova, računara, struje, vode, praška za moljce i ostalih stvari koje je bilo potrebno nabaviti kako bi CERN-ovi sudarači profunkcionisali ni približno ne iznosi onoliko koliko koštaju ratovi, glad i saniranje nečega što se zove „globalna finansijska kriza“. Uostalom, ako saberete budžete najvećih fudbalskih, košarkaških i bejzbol timova na planeti dobićete sume koje prevazilaze budžet jednog CERN-a.

Peter-Higgs_LHC-tunnel
Peter Higgs

Konstatacija da otkriće tako majušne čestice nema nikakve veze sa životom na Zemlji takođe nije tačna. Evo jednog mogućeg odgovora kojeg ću započeti pitanjem – 



 

Zašto naš Svemir ima baš takve osobine koje obezbeđuju život u njemu?

Univerzum u kome živimo ima nešto što se zove „fino podešavanje“. Naime, on je namešten tako da stvara sredinu koja je hemijski pogodna za evoluciju života. Teži elementi se sintetišu u zvezdama, a čestični procesi otkrivaju nam osobine fundamentalnih sila koje u prirodi deluju. Sve ovo zajedno stvara jednu veliku borbu u kreiranju struktura, kako na malim, tako i na velikim skalama. Još su davno, 60-ih godina prošlog veka fizičari ukapirali da pored polja sa spinom ½ i 1, mora postojati i treće kvantno polje (kasnije nazvano Higsovo polje) koje omogućava da se objasni pojava „medijatora“ procesa davanja mase preostalim česticama – e, to je taj operator proistekao iz vakuuma koji stvara čestice Higsovog polja – Higsove bozone.

Photo0458

Prostije od ovog ne mogu da objasnim dežurnim "lenjivcima" :-)

Kada bi jačina samo jedne (na primer slabe nuklearne sile) bila drugačija, to bi značajno uticalo na evoluciju zvezda, samim tim i na evoluciju hemijskih elemenata u galaksijama, dakle i na evoluciju organskog života kojeg (jedinog) poznajemo.

Higs je tu, a hoće li mu naša zemlja otvoriti vrata?

Priznati mu radnu dozvolu , ili ne?

Hoće li ga, možda,neko zaustaviti na carini i tražiti dokumentaciju?

Ili, još gore, ako Higs ponese dokumentaciju, ko će to umeti da pročita?

Itd itd...

lost-file-particles-lg

Nekako, deluje da smo bliži negativnom odgovoru. Zašto? Jednostavno – nemamo nikog ko je nadležan da se bavi naukom. Ministarstvo nemamo, mediji tu i tamo pogode u metu, ali uglavnom promaše, a najgora situacijia je sa tzv. slobodarskim intrnet-svetom koji kao da se ustručava kritičkog mišljenja (ili ga uopšte nema). Preletivši na kratko preko komentara koje naši građani ostavljaju na najposećenijim informativnim internet sajtovima, blago rečeno sam se zgrozio. Niti znaju šta o bozonima, a ni o lubenicama. Ovo se ne odnosi na sve, naravno, nego na krupnu većinu od 70% „znalaca“ i šaljivdžija u pokušaju. Najtužnija je spoznaja da su mnogi zadovoljni svojim nepoimanjem situacije, i da uopšte nemaju želju da provere šta se to krije ispod atoma.

bureaucracy

Ali... ako bi deci još u osnovnim školama skrenuli pažnju da ni interneta kakvog danas poznajemo ne bi bilo bez CERN-a (za one koji ne znaju, prvi web server je sklepan u toj instituciji krajem 80-ih godina nakon prelaska na TCP/IP protokol i radovima sa hipertekstom) sve bi moglo da se promeni vrlo jednostavno. Posledica toga što eto tamo „svi nešto beskorisno rade“, jesu i dva vrlo poznata tehnološka ostvarenja:

1.)World Wide Web pretraživač
2.)Prvi svetski web-server koji se zvao CERN httpd

Kao poklon čovečanstvu, ovi programčići su našli pristalice među širokim masama, ali i dalje ima onih koji ne veruju da su tu „čista posla“. Takođe, neki od najsavremenijih skenera i uređaja za rezonantnu medicinsku dijagnostiku svoje osnove su dobili od naučnika iz CERN-a.

hitchhikers-guide-to-the-galaxy-the-zooeyandmarvin

A Higsov bozon...

Za njegovu pažnju treba utrošiti veliku energiju. I još potvrditi granicu poverenja od (bar) 5σ da bi rekli: 

„E , to je baš taj bozon, a ne neki komšijski !“

Dakle, sve je u energiji i poverenju ... od bar 5σ – što će reći da je verovatnoća da smo detektovali baš ono što smo hteli izuzetno veeeeelika.

Imamo li mi toga dovoljno ovde?

Za one lenje, evo i jednog edukativnog filmića... pa neka daju odgovor kada ga pogledaju :-)

 


Još o ovom otkriću:

Prof. Aničin na vest o otkriću Higsovog bozona

Pronađen Higsov bozon

CERN - Latest update in the search for the Higgs boson

Pronađen Higs!!!


 

Author: Darko Donevski

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži