Ko je prvi došao na ideju da meri dužine nekom referentnom vrednošću ne znam, ali postoji velika verovatnoća da su to bili muškarci. Pored potrebe da se zna šta kome pripada i koliko je veliko imanje, muškarci još od pamtiveka do dana današnjeg imaju potrebu da se predstavljaju merama.
Pored muškaraca, ništa manje ne zaostaju žene u merenju svojih aduta. To će pripadnice lepšeg pola iskoristiti u razne svrhe, ali ona najčešća je kupovina bruseva.
Ova dama sa slike koja krojačim metrom nešto meri, vidi se neka malo nelogična mera. Samo 36 santimetara? Ili ovo nisu santimetri? Tu sad počinje zabuna.
Još od pamtiveka, ljudi su beležili razne dimenzije, dužine i rastojanja. Koristili su se raznim pomagalima. Oni najeksploatisaniji su bili dužina prsta, veličina šake, dužina podlaktice, dužina stopala i tako dalje. Nedostaci tih merenja je bila u tome što ne postoje dve osobe sa istom veličinom tog dela tela. Sve te metode nisu ostale u svakodnevnoj upotrebi baš iz tog jednog razloga. Javila se potreba za nekom tačnijom metodom merenja.
Pored toga što su ljudi hteli da izmere neke manje stvari, imali su potrebu da izmere i neke veće dimenzije i rastojanja na primer između dva mesta. Bili su maštoviti i brojali su korake. Ali znamo da ima izrazito visokih ljudi kojima treba mnogo manje koraka nego nižim. Jedan korak ne predstavlja nikakvu dužinu već pojam. Jednostavno ni jedna od tih metoda nije bila univerzalna. Trebalo je nešto korisno i jednostavno. Nešto što će tu dimenziju prestavljati i što se nikad neće promeniti. Samo je bilo potrebno izmeriti tako nešto i to prestaviti kao etalon mere. Pre više hiljada godina takav poduhvat je bio gotovo nemoguć, te su se ljudi snalazili na razne načine.
Verovatno najstarija mera za dužinu je egipatski lakat. Korišćen je 3000 godina prenove ere. Dužina od jednog lakta je od zgloba lakta od najdužeg ospruženog prsta. Mimo toga što sam pomenuo da dužina merena laktom nije referentna i pouzdana, egipatske piramide još uvek stoje. To je dokaz da tačnost i nije toliko bitna? Videcemo!
Stari grci su koristili širinu 16 prsta što je bilo jednako jednoj stopi. Rimljani su tu meru uzeli od grka podelili je sa 12 i nazvali je uncia. Kasnije je ta mera dobila naziv inč, sto se i danas koristi u Americi. Na taj način preklapanja mera, dobija se tačniji podatak. Povezivanje stope i širine 16 prsta, dobija se neki odnos koji bliže određuje meru, ali još uvek nedovoljno.
Meru jard je usvojio Henri I u 12 veku. Amerika je prihvatila taj standard mera iz Engleske kao svoj sistem merenja.
Da bi stavi bile komplikovanije, mere za dužinu su samo nastajale. Kako je kome bilo drago, tako je pravio mere. Verovali ili ne, postoje stotine različitih mera za duzinu. Sve te mere se manje više kotiste i dan danas. Neke se koriste samo u nauci, a neke svakodnevno. Neke od tih mera ću predstaviti, kao i njihov odnos prema metru.
1 =1.68413173653 aln (Švedska dužina podlaktice)1 =10000000000 angstrem (nije Si jedinica i koristi se za izražavanje rastojanja i fizičkih veličina kao što su veličina atoma, dužina hemijske veze ili talasna dužina svetlosti)
1 =0.0170877077865 arpent (premetrička jedinica iz francuske. Izvedena je na osnovu rimskog aktusa)
1 =6.68449197861E-12 astronomska jedinica (srednje rastojanje između Zemlje i Sunca. Trenutno prihvaćeno rastojanje je 149.597.870.691 ± 30m)
1= 118.11023622 berlikorn (osnovna jedinia anglo saksonaca. Predstavlja dužinu ječmenog klasa)
 |
1= 3937.00787402 kalibar (mera promera cevi u naoružanju 0,53 inch je .53 cal)
1= 0.049709695379 karika (mera za dužinu od 66 stope ili 22 jarda ili 100 karika ili 2011,684 metra)
1= 17.4978127734 bazni nokat
1= 4.37445319335 pedalj (to je raspon između vrha malog prsta i palca koji su rašireni. Smatralo se da je jedan pedalj pola lakta)
1= 2.18722659668 Biblijski lakat (to je dugi lakat i iznosi 51,80cm)
1= 2.16081661582 grčki lakat (kratki lakat koji iznosi 2 pedlja ili 44,50cm)
1= 0.561377245509 famn (famn ili 3 alnara)
1= 0.546806649169 fatom(pronicanje) (mera za merenje dubine okeana i iznosi oko 2 jarda ili 1,8288m)
1= 1.0E+15 fermi (koristi se u nuklearnoj fizici i odgovara feličini od jednog femtometra 10-15. To je od prilike precnik protona)
1= 52.4934383202 Biblijska širina prsta (to oko ¼ dlana ili 1,85cm)
1= 3.28083989501 stopa (jedna stopa je 3 jarda ili 12 inča)
1= 3.28083333333 stopa (prihvaćena u SAD)
1= 0.0049709695379 furlong (jedan furlong je oko 10 karika ili 201,168m)
1= 9.84251968504 šaka
1= 13.1233595801 Biblijska širina šake
1= 39.3700787402 inč (mera koja je gore već opisana)
1= 0.472063294246 ken (mera koja se koristi u Japanskoj aghitekturi)
1= 0.000207123730746 liga (u srednjem veku to je bila mera za daljinu koju čovek ili konj mogu da pređu za sat vremena hoda. Ta veličina se od zemlje do zemlje razlikovala)
1= 1.05702341054E-16 svetlosna godina
1= 4.9709695379 link (lanac koji ima 100 karikase koristio u merenju nepokretnosti u Engleskoj pre 20. veka. Jedan link je 33⁄50 stopa ili 7.92 inča ili 0.2011684 metra)
1= 0.312460942382 Bibilijska dugačka trska
1= 1 metar
1= 39370.0787402 mil
1= 0.0001 Švedska milja (milja koja ima 18000 alna ili 10,69km. Ona je trebalo da definiše rastojanje između dve kafane)
1= 0.000675765168901 rimska milja (ona bi trebalo da definise rastojanje od 500 stopa ili 1,48 km)
1= 0.000621369949495 američka milja bazirana na stopama
1= 0.000621371192237 američka milja (jedna američka milja iznosti 5280 stopa ili 1.609344 km)
1= 0.000539956803456 nautička milja (1 nautička milja (NM ili nmi) 1.151 milja ili 1.852 km. Jedna nautička milja je prvobitno definisana kao jedan minut luka duž meridijana zemlje. To je veoma zgodna referenca određivanja zato što je približno isti na svim geografskim širinama. Stepeni geografske širine variraju i po 60Nm na ekvatiru i kod polova)
1= 3.24072500965E-17 parsek (parsek je osnovna mera za udaljenost u svemiru. Prestavlja 3,26 svetlosne godine. To je udaljenost na kojoj zvezda ima paralaksu od jedne lučne sekunde to jest sa te udaljenosti se poluprečnik zemljine orbite oko sunca vidi pod uglom od jedne sekunde)
1= 0.198838781516 perč (perč je mera za daljinu i u Reimu je bila oko 10 stopa (3,05m),a u Francustkoj je varirala od 10 do 22 stope)
1= 236.220472441 paik (paik je topografska veličina koja odgovara veličini od 1/72 stope pa na 1/6 inča. Francuski Ciceronov paik iznosi 12 × 0.376 = 4.512mm ili 0.177inča. Američki paik iznosi 0.013837 stopa. (1/72.27 stopa) tako paik je 0.166044inča (4.2175mm)
1= 6.25E+34 plankova dužina (iznosi 1.616 199(97) × 10−35 m)
1= 2834.64566929 tačka
1= 0.198838781516 pol (pol je jedinica za dužinu koja je 5,5 jardi, 5,0292 metra ili 1/320 milje. Jedan pol je iste dužine kao perč ili štap)
1= 0.364537766113 biblijska trska (dužina biblijske trske je 6 lakata)
1= 0.198838781516 štap (štap je jedinica za dužinu koja je 5,5 jardi ili 5,0292 metra ili 1/320 milje. Jedan štap je iste dužine kao perč ili pol)
1= 0.028185909751 rimski aktus (veličina rimskog aktusa je 120 stopa ili 35,5 metara. Iz nje je izvedena premetrička mera arpent)
1= 1.40607424072 ruski arčin (arčin je jednak 28 engleskih inči ili 71,12 santimetara ili 16 verški)
1= 4.37445319335 biblijski raspon
1= 56692.9133858 tvip (to je engleska kratica od reči “twentieth of a point” što znači tačka jedne dvadesetine inča ili jedna dvadesetina carske tačke. Koristi se za topografska merenja i definiše se kao 1/20 topografske tačke. Jedan tvip je 1/1440 inča ili 17.639 µm
1= 1.197386823 kasteljanski štap (kasteljanski štap je stara mera za duzinu čiji je ekvivalnet 3m.Dužina mnogih je varirala u zavisnosti od regiona Španije od 0,8380 ido 0,7704 metara . Ipak najviše je korišćen stik ili štap Brgos Španski koji je 83,5 santimetara i 27,8 santimetara veći od kasteljanskog.
1= 0.399128940999 vara conuquera
1= 0.399128940999 vara de tarea
49. 1= 1.09361329834 jard (jard je mera za duzinu koa prestavlja dužinu muške ruke. Jedan jard je91.4 santimetra ili 3 stope ili 36 inča ili 0.914 metra).
Fascinantno zar ne!? Ovoliko mera, jos više definicija i pravila. Pa ko se ne bi zbunio. U nastavku ću objasniti neke mere koje nisam u gornjem spisku.
Furlong je jedinica mere za daljinu koje se primenjuje u anglosaksonskim predelima. Upotrebljava se još uvek u SAD kao službena jedinica inače je u upotrebi u Britaniji, Kanadi i Irskoj. U svim zemljama sem u SAD furlong se primenjuje u konjičkim trkama, ali i na putevima i prugama, tako da se mogu videti napisane daljine u miljama i furlonzima.
Jedan furlong je jednak 660 stopa, ili jednoj osmini milje. U SI sistemu jedan furlong iznosi 201.168 m ili 0.201168 km .
Ime furlong dolazi od staroengleske reči furh sto znači brazda i land sto znači duga. Ime nas vraća u istoriju, a prvo je označavala dužinu brazde u jednoj akri polja. Tako je nastala i mera za površinu akra. Jedna akra je površina koja je duga jedan furlong, a široka jedan lanac.
Furlong se smatra jednakim Starorimskim stadiumu, koji ima svoje korene i u grčkoj. U rimskim merama je bilo 625 stopa u stadiu, osam stadiuma u milji i tri milje u jednoj ligi.
Ken je japanska mera u arhitekturi i oznazava broj kenova (zaliva) na nekom objektu kao deo pauza između stobova. Tradicionalne zgrade imaju neparan broj kenova 3x3 ili 5x5. Tip kapije može imati dimenzije 5x2 ili 3x2 kena. Dužina kena varira ali je nešto manja od 2 metra ili 6,6 stopa.
Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe za godinu dana. Svetlosna godina je mera za daljinu, ne za vreme, iako se u nazivu pominje godina. Za brze proračune brzina svetlosti se smatra jednakom 3×108 m/s. Obzirom da u jednoj godini ima 60×60×24×365 = 31.536.000 sekundi, izračunava se približna svetlosna godina - 9.460.800.000.000.000 metara.
Tačna brzina svetlosti je 2,997924580×108 m/s, pa svetlosna godina ima 9.454.254.955.488.000 metara, odnosno nešto malo manje od devet i po biliona (hiljada milijardi kilometara.
Ali, za tačno računanje potrebno je uzeti u obzir da jedna godina ima 365 dana 5 sati 48 minuta i 45 sekundi, pa je broj sekundi u godini zapravo 31.556.925. Onda svetlosna godina iznosi tačno 9.460.528.112.671.650 metara. Često se u astronomiji umesto svetlosne godine upotrebljava jedinica daljine parsek. Jedan parsek je 3,26 svetlosne godine.
Budite sigurni da sam jos mnogo mera namerno prospustio da napišem zato što ih ima toliko mongo da verovatno nikad ne bih mogao baš sve da uzmem u obzir. Pomenuo sam one najpoznatije i najbitnije. Ali jedina jedina mera za dužinu koja ima najtačnije određivanje je metar. Još od 17. veka se radi na tome da dužina od jednog metra ima tačnu referentnu vrednost koja će imati najmanje promene tokom vremena.
Učili su nas u osnovnoj školi da je etalon metra jedna šipka koja u poprečnom preseku ima oblik slova x. Sastoji se od platine i iridiuma u odnosu 90/10. Taj oblik ima zato što je najotporniji na uvijanje i spoljne uticaje. Ali, ta šipka je samo etalon koji je preslikan od negde. Šta ako se i deformiše. Izmerićemo opet i napraviti nov etalon. Prednost metra je u tome sto ta šipka ne prestavlja meru metra, nego samo materijalizuje tu dužinu. Evo nekih definicija metra kroz istoriju:
1872. jedan metar je desetomilioniti deo kvadranta Zemlje
1875. potpisana konvencija jednog metra
1878/89. priprema za merenje 30 etalona metra i usvajanje etalona u obliku slova x.
1887. Majkelson je predložio korišćenje optičkih interferometra za merenje dužine. On je 1907. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku
1960. CGPM je usvojio definiciju metra koja glasi: jedan metar predstavlja 1650763,73 talasnih dužina narandžastocrvene emisione linije u elektromagnetnom spektru zračenja u vakuumu kriptona-86 pri prelasku elektrona sa nivoa 2p10 na nivo 5d5.
1983. CGPM promenio definisanje metra tako da je jedan metar dužina puta koji svetlost pređe u vakuumu za 1/299792458 sekundi.
Danas se merenje dužina upotrebljava u svim sferama rada, tako da je ovom tačnošću zadovoljeno fer poslovanje i zagarantovana tačnost. Koristimo računare koji u sebi imaju procesore velicine nekoliko desetina nanometra, dok sa druge strane imamo kilometarske građevine, ali opet u cantimetarskoj preciznosti.
Danas sve skoro sve dužine mere laserom. Reč laser je kratica koja znači:
Light produced from the electronically excited Helium and Neon atoms is
Amplified by the
Stimulated
Emission
Radiation produced by housing the laser gain tube between 2 highly reflective mirrors.
Iz svega navedenog, vidite kolika je razlika u tačnosti određivanja etalona za merenje. Zbog toga je metar najodređenija mera.
Šta mislite, moguće li je još tačnije definisati dimenziju jednog metra?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
