Taman naučnici pomisle kako su došli do kraja, da sve znaju, da su popisali sve važne činjenice o svetu i uopšte o celom univerzumu, da su otkrili sve formule koje opisuju sve o prirodi što čoveku padne na pamet – kad onda otkriju da zapravo ne znaju skoro ništa jer postoji toliko ogromno prostranstvo neznanja da je to prosto sramota. 

To se dešavalo više puta tokom istorije, još od antičke Grčke pa do danas. U prvoj polovini prošlog veka (a nakon perioda kada su fizičari bili ubeđeni da su sve otkrili i da vladaju totalnim i konačnim znanjem – pa je bilo i onih koji su odustajali od studiranja fizike, jer čemu kada nema šta više da se otkriva) nauka je zbilja grandioznim korakom otvorila nova poglavlja izučavanja mikro i mega sveta, dakle, od naj-najsitnijeg svega što postoji pa do nezamislivo velikih svemirskih struktura da bi malo posle otkrili da nisu ni blizu konačnom znanju.

A radi se o sledećem. Ispostavilo se da od celokupnog svemira, od svega postojećeg, preko 90 procenata, pa zapravo i više, čitavih 96 procenata naučnicima nije poznato. Sve one galaksije, zvezde, magline, klasteri, planete, amebe, detelina itd. čine tek jadnih 4 % onoga što je dostupno izučavanju. O ostalih, 96%  postoji samo nagađanje koje se može sažeti u tek nekoliko rečenica (od kojih su napisane čitave knjige, jer se opet pokazalo da najviše pričamo o nečemu što ne znamo).

Od tih 96 % ima oko 69% nečega što zovemo tamna energija, i 26% onoga što zovemo tamna materija – što je sve odavno našim čitaocima poznato i zato ćemo sad govoriti o tome u čemu je između tih stvari razlika.

     
  TM1  
 

Slika jata galaksija Abel 1689, dobijena Hablovim svemirskim teleskopom. Ljubičasti oblak je izmerena raspodela oblaka “tamne materije” u koje je uronjeno ovo jato. Na slici se ne vidi, ali oko svake individualne galaksije gustina “tamne materije” je povećana. Izvor.

 

Tamna materija

Dakle, šta je tamna materija – ne znamo, ali znamo da se ona razlikuje od tamne energije. Da postoji tamna materija znamo po njenom gravitacionom uticaju na svoju okolinu. Naučnici su još pre više decenija uočili neobično kretanje zvezda na periferiji galaksija, ali i kretanje galaksija u galaktičkim jatima. Zvezde se na rubovima galaksija kreću mnogo, upadljivo brže nego što bi trebalo, a i galaksije u galaktičkim jatima jure većom brzinu nego što su naučnici očekivali. Zapravo, i zvezde i galaksije se kreću toliko brzo da bi trebalo da odlete u prostor. A to se ipak ne dešava. Zašto?

Da ne dužimo previše, o svemu tome smo govorili u članku Zašto tamna materija. Ukratko, jednostavno mora da postoji neki oblik materije koji svojom gravitacijom diktira kretanje i zvezda i galaksija. Ona ih ubrzava, ali istovremeno i sprečava da odlete u prostor. Tu materiju zovemo tamna materija (tamna zato što ne emituje niti reflektuje bilo kakvu svetlost). Kakva je to materija, od čega je, ne zna se.

Postoje neke pretpostavke, ali ni jedna nije dovoljno ubedljiva. O tome smo već pisali ovde: Šta je to tamna materija?

Energija

Tamna energija

Tamna energija je još veća misterija od tamne materije. Razlika između ove dve tamne stvari je pre svega u tome što tamna energija uopšte nije materija. Sve do 1998. za nju se nije ni znalo, a onda su astronomi zaključili da se svemir ubrzano širi. Pre toga je postojalo je ubeđenje da će se svemir sve sporije i sporije širiti i da će konačno početi da se skuplja pod uticajem gravitacije materije koja ga ispunjava, ali onda su pronađeni dokazi da do toga neće doći jer se svemir ubrzano i sve brže širi. Zašto – ne zna se, ali astronomi se uglavnom slažu da je to zbog uticaja neke misteriozne sile. Ta sila nazvana je tamna energija. Dakle, postoji neka energija koja ispunjava sav prostor i ima odbojnu gravitaciju, te gura galaksije sve dalje jedne od druge.


Da bude jasno: pitanja šta je tamna materija i šta je tamna energija nisu tek isprazne intelektualne razbibrige fizičara. Odgovor na ta pitanja zadire u suštinu prirode, i imaće posledice na sve naučne discipline a i na čitav život - na ovaj ili onaj način. Nauka je još daleko od odgovora, ali do njega će doći. Nekada davno bilo je nedokučivo i pitanja kako nastaje kiša, a danas se o tom fenomenu uči u osnovnoj školi. Tako će biti i sa ovim tamnim stvarima.

 

 


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 17 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...