Da li vam se svidjaju Guglov asistant ili Amazon Aleksa/Eho? Mogu da budu dosadni ili korisni, zavisno od situacije i kako ih podesite. Međutim u petak, 10. juna ove godine, Aleksa je imala korisnu sugestiju: pitaj me ko je inspirativna žena za danas?

Odgovor je zaista bio interesantan: Fabiola Đanoti (Gianotti), eksperimentalna fizičarka elementarni čestica i sadašnja direktorka Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN).

Aleksa je izgleda napravila ovaj izbor zbog toga što se direktor CERN-a tradicionalno bira na pet godina dogovorom predstavnika zemlja članica, a Fabiola Đanoti ne samo što je bila prva žena koja je izabrana na tu funkciju već je ove godine započela i drugi petogodišnji mandat. Takav ponovni izbor se nije nikada pre dogodio u preko 60 godina dugoj istorji ove vodeće međunarodne organizacije.

Neka se niko ne vara da je u pitanju dosadan birokratski posao! Kod projekata ovakvih razmera sposobna osoba na vrhu je zlata vredna. Taj posao zahteva ne samo temeljno tehničko razumevanje eksperimenta, u stvari eksperimenata, jer LHC je veoma kompleksna mašina, plus dovoljno znanja teorije koja se testira, a uz to sposobnost da se komunicira sa fizičarima, inžinjerima, pa i političarima, raznih profila, interesa i nacionalnosti, svako sa svojim egom ili superegom.

Ništa ne otslikava jednu osobu tako dobro nego kao kada je vidimo u akciji, i na sreću to je dostupno preko Youtube! Pre desetak godina fizičar David Kaplan je inicirao produkciju dokumentarnog filma „Groznica elementarnih čestica“ („Particle fever“), koji prati aktivnosti u CERN-u pred početak rada velikog hadronskog akceleratora LHC.

Dobar utisak može da se stekne iz narednog kratkog segmenta tog filma. Savas Dimopulos (u plavom džemperu), jedan od ključnih teoretičara čije hipoteze testira LHC, posmatra iz dalekog Stenforda. Visoki Aleksa Martin, koordinator aktivnosti na detektoru ATLAS, i Majk Lamont (sa naočarima), koordinator grupe koja kontroliše snopova čestica u sudaru, rade poslednje konsultacije i kontrolu. Mlada Monica Dumford je dobila ulogu (nepotrebno sentimentalnog) komentatora ali celim segmentom dominira Fabiola Đanoti, svojom energijom, entuzijazmom i očiglednom nervozom pred momentom kada je prvi put u istoriji ove planete ostvaren sudar protona koji su po zakonima teorije relativnosti ubrzanjem postali 3500 puta masivniji nego kad miruju!

https://www.youtube.com/watch?v=V3_SJDLCetU

Ne propustimo da uočimo kratak momenat kada se ovo otkriće povezuje sa susretom Galilea i pape, dogadjajem koji simbolizuje početak razvoja savremene nauke i tehnologije. A kada je postalo jasno da se snopovi ponašaju kako je predvidjeno, i da dolazi do brojnih sudara koje registruju moćni detektori, kao da cela planeta pulsira ritmom povezanih neurona!

Kompletan film može takođe da se pogleda na YT. Ima tu i komičnih detalja, kao kada Fabiola Đanoti pokušava da ubedi predstavnike CERN-a da urade prvi test bez prisustva publike i novinara, jer šta ako nešto ne bude kako treba? Tu je i momenat kada su predstavnici dve nezavisne grupe objavili rezultate koji se slažu izmedju sebe po kojima se jasno vidi signal koji ukazuje na postojanje takozvane Higsove čestice, osnovnog elementa Standardnog Modela. I to pred ostarelim i uzbudjenim Piterom Higsom medju slušaocima.

A tu je i nervoza mladih energičnih teoretičara: jer izmerena masa Higsove čestice je zagonetna!  U toku poslednjih 40 godina osnovna hipoteza za razumevanje poznatih čestica i interakcija je takozvana supersimetrija. Izmerena masa Higsa, oko 125 puta veća od mase protona, ukazuje da dosadašnji modeli supersimetrije verovatno nisu korektni! Bilo je i pre takvih indikacija ali ova može da bude ključna.

Šta više, ova vrednost mase Higsovog bozona je u principu u rasponu koji dozvoljava mogućnost da u budućnosti u našem svemiru dođe do faznog prelaza koji praktično... uništava svemir koji znamo.

Ali dok je izmerena vrednost Higsove mase sigurna, a verovatnoća ovakvog dramatičnog događaja zanemarljivo mala, detalji zavise od toga kakve još čestice postoje osim onih koje znamo i kakve interakcije imaju i izmedju sebe i sa nama poznatim česticama?

Najsigurniji način na ova pitanja treba da da LHC. Ovog leta ta kompleksna i moćna mašina biće ponovo puštena u rad. Zahvaljujući poboljšanjima u dizajnu za poslednje četiri godine mašina će biti u stanju da proizvodi sudare dva za 50% bogatija nego pre snopa protona, svaki i do 6800 puta masivniji nego u mirovanju. Kombinovana energija sudara dakle dozvoljava mogućnost da se proizvedu i detektuju čestice i do 13600 puta masivnije od protona, dok će proces sudara moći da traje satima!

To dozvoljava mgućnost da se nadje dovoljan broj dogadjaja koji su malo verovatni ili uključuju veoma masivne čestice.

Kao i pre, dva velika cilja su moguće detekcije supersimteričnih partnera nama poznatih čestica, kao što su kvarkovi i elektroni, kao i čestica koje posredno opažamo u svemiru kao tamnu materiju. Možda i nagoveštaj mehanizma zašto u svemiru nije jednak broj protona i anti-protona, elektrona i anti-elektrona? Možda i potvrda da postoje male (ili velike?!) dodatne dimenzije prostora?

Videćemo. Fabioli Đanoti možemo da poželimo puno sreće i još jedan uspešan i uzbudljiv period na čelu CERN-a. Stvarno inspirativno.