Dok obični smrtnici i dalje zamišljaju periferiju solarnog sistema kao ogroman i nezanimljiv region ispunjen loptama prljavog leda, dotle astronomi ne prestaju da otkrivaju velike objekte na neobičnim orbitama. Poslednje otkriće grupe naučnika predvođenih Čadom Truhiljom i Skotom Šepardom jeste transneptunski objekat 2015 TG387, nazvan 'patuljasta planeta Goblin'.

p1

Pre nego što se vratimo na temu, bilo bi dobro da razjasnimo nekoliko stvari. Prvo, naziv 'Goblin' je jednostavno samo interni nadimak koji su mu dali naučnici koji su ga otkrili 2015. na dan veštica i nije, niti će biti, službeni naziv. To je već uobičajena praksa među astronomima koji traže nove objekte u spoljnjem Sunčevom sistemu (npr. sećamo se kako je Majk Braun planetu patuljka Erisnazvao Xena). Međunarodna astronomska unija (IAU), koja je jedina zvanično odgovorna za davanje imena transneptunskim objektima, drži se relativno krutih smernica. Tim otkrivača će imati prioritet prilikom predlaganja zvaničnog imena, ali sve dok ime 'odgovara' IAU-u.

Drugo, iako je Goblin klasifikovan kao planeta patuljak, istina je da niko stvarno ne zna da li on to jeste ili nije. Karegoriju 'planeta patuljaka' skroio je IAU 2006. godine kako bi označili objekte koji nisu planete ali imaju loptasti oblik. Ne postoji ograničenje za stepen odstupanja od sfernog oblika za planete patuljke da bi one prestale da se smatraju takvim i jednostavno postanu mala tela, ali za sada IAU priznaje samo pet planeta patuljaka:, CeresPlutonEris,HaumeaMakemake. Prema procenama naučnika koji su ga otkrili, Goblin ima prečnik od oko 300 km, daleko od Ceresovih 950 km, zvanično najmanje planete patuljka, i ipod drugih kandidata za planete patuljke, kao što su Orcus, Sedna ili Quaoar (svi prečnika oko hiljadu kilometara).

p2
Orbita objekta (2015) TG387. Afel se nalazi na 2037 AJ, a perihel 64,8 AJ. Orbitni period je 34.080 godina. Danas je objekat oko 80 AJ daleko od Sunca – oko 2,5 puta dalji od Plutona.

Zapravo, određivanje veličine transuranskih objekata je ekstremno težak zadatak, sa vrlo velikim stepenom neodređenosti. Nepotrebno je reći da je cifra od 300 km sadrži značajnu grešku. Razlog za to je što se veličina određuje u zavisnosti od sjaja (albedo) objekta, ali upravo su transuranci pokazali dramatičnu raznolikost u albedu.

Sad kada smo razjasnili neke činjenice, da vidimo šta je to neobično kod TG387. Pre svega orbita, koja je brutalno ekscentrična. 2015 TG387 prilazi Suncu na 'samo' 98 milijardi km (65 AJ), ali odlazi od njega na čak 305 milijardi km (2030 AJ), sa periodom od preko 34.000 godina. Toliko je daleko da ga naši teleskopi mogu da prate na samo 1% njegove orbite. To znači da Goblin nije običan transneptunski objekat (TNO); nije čak ni običan ekstremni transneptunski objekat (ETNO), već član unutrašnjeg Ortovog oblaka (IOC). Za sada ih imamo samo tri: Sedna, 2012 VP113i Goblin. Treba znati da je IOC podgrupa ETNO koja se ne nalazi u bilo kakvoj gravitacionoj interakciji sa velikim planetama. Godine 2014, nakon otkrića 2012 VP113[1], Truhiljo i Šepard su primetili da se najbliže tačke Suncu tog objekta i Sedne nalaze vrlo blizu u kosmosu (tehnički izraz je 'argument perihela'). Obojica su došla do zaključka da takvo prostorno grupisanje ne može da bude slučajno već rezultat gravitacionog uticaja neotkrivene devete planete, nazvane 'Planeta X' ili 'Planeta 9'.

2016. Majk Braun i Konstantin Batigin su objavilo teorijski model baziran na orbitama Sedne, VP113i četiri druga transneptunca kojim je hipoteza o devetoj planeti ponovo dobila na popularnosti. dva naučnika su uskoro proširila model dodavanjem druge populacije objekata (uključujući 2013 FT28i 2015 KG163) sa argumentom perihela suprotnim od onog poznatog, što bi trebalo da bude u suprotnosti sa hipotezom o devetoj planeti. Od samog početka, predlog Brauna i Truhilja bio je kritikovan da nije statistički značajan jer se bazira na vrlo malom uzorku objekata, ali od objavljivanja, otkriveno je više TNO a orbite većine se uklapajuu ideju o prisustvu planete van solarnog sistema. Braun i mnogi drugi astronomi godinama pokušavaju da sa različitih opservatorija pronađu tajanstvenu planetu, ali za sada neuspešno. Prostor za posmatranje je prevelik, jer model ima previše parametara koji treba da odrede orbitu devete planete.

p3
Orbita Goblina i ostalih transneptunskih objekata.

p4
Orbite različitih transneptunskih objekata. Ekscentricitet 0 znači da je orbita kružna, 0-1 znači da je eliptična, a preko 1 je hiperbola.

p5
Dijagram orbite Planete 9 (svetlo zelena boja, označena sa 'P9') i nekoliko extremnih transneptunskih objekata (vidi listu). Svaki veliki kvadrat ima stranicu od 100 AJ.

A kako se TG387uklapa u model devete planete? Pa, dobra vest je da se Goblin izvrsno uklapa u model (njegov argument perihela je skoro identičan sa 2012 VP113). Ako objekat veličine Goblina nema adekvatnu orbitu, hipoteza o devetoj planeti bi doživela veliki udarac. Zapravo, Goblinova orbita je mnogo stabilnija sa Planetom X kako su predvideli Braun i Batigin nego bez nje. Sada, ako koristimo uzorak sa poznatim IOC i ETNO objektima, statistički značaj grupisanja perihela još uvek nije previše visoka (maksimum 4σ). Takođe je tačno da bi ovo nepoverenje u hipotezu Brauna i Batigina boglo da se shvati i kao otrovne strelice Šeparda i Truhilja, konkurenata Brauna i Batigina u lovu na Planetu 9. Bilo kako bilo, postojanje Planete 9, kako su je nazvali Braun i Batigin, mnogo je verovatnije danas nego juče.

Sa druge strane, postojanje Goblina sugeriše da je zajednička masa objekata u tom delu Sunčevog sistema uporediva sa Kajperovim pojasom. To znači da nam se pojavljuje potpuno nova regija solarnog sistema koju treba istražiti.

Reference:

 

[1]Objekat 'VP' je dobio nadimak 'Bajden', po Džou Bajdenu, u to vreme potpredsedniku (VP) SAD.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...