Konačno i to se desilo. Naučnici Cerna dokazali da je Tesla bio u pravu. Doduše naučnici to još ne znaju, ali zato mi imamo našu štampu, profesionalne novinare i mudre čitaoce koji su odmah shvatili ko je zapravo genije. To se već i iz brojnih naslova lako vidi: Tesla ispravlja Alberta Ajnštajna (Novosti), Tesla još 1932. znao za čestice brže od svetlosti (Blic), Nikola Tesla čak 111 godina ispred naučnika iz CERN-a (Press online), Tesla veći genije od Ajnštajna (Kurir) itd.

Međutim, i pored tako nedotupavnih naslova neki člnci su sasvim korektni. Novinar je pronašao adekvatnog sagovornika, citirao ga, proverio navode koje je pročitao na nekom sajtu itd. Ali i takvi, kako se moglo i očekivati, inspirisali su mnoge da komentarišu. U većini novina samo mali broj komentara zaslužuje da bude pročitan, većina samo ilustruje duboko neobrazovananje kojim se komentator diči, jer bi inače ćutao.

Jedan tako misli „da je vreme za Nobleovu nagradu Tesli.“ Dakle, čovek je veeliki poznavalac nauke, sve je spoznao, odmerio i odvagao, uporedio Teslin rad sa radovima ostalih naučnika i zaključio da je vreme da se Tesli dodeli Nobelova nagrada. Promakla mu je jedino činjenica da se ta nagrada ne dodeljuje posthumno. Šteta.

Drugi opet zbori: „Tesla je veliki svetski naucnik! Ajnstajn bi bio nula bez Mileve Maric, ona mu je pomagala u matematiku jer je imao jedinicu.“ I taj je spoznao sveukupnu nauku pa je tako negde pročitao da je Ajnštajn dobio jedinicu iz „matematiku“! Treba li reći da to nije tačno? A o Milevi ćemo nekom drugom prilikom.

„Ljudi, Tesla nije bio samo teoretičar, telsa je dokazao sve svoje tvrdnje“. Dakle, ovaj čovek uopšte ne zna šta je to nauka, a ipak smatra da treba da upozna javnost sa svojim mišljenjem.

„Tesla je najveci, tu nema nikakve dileme!“.  I autor ovog komentara je spoznao svo znanje i nema dileme. Plank, Fermi, Lederman, Vajnberg, Marija i Pjer Kiri, Habl, Hajzenberg, Pauli, Rabi... sve je to boranija, Tesla je najveći, bez dileme.

I tako dalje. Ovih nekoliko navedenih komentara su zapravo benigni. Ostali vređaju zdrav razum pa ih nećemo navoditi.

A sad o Tesli. Da je rekao kako postoje čestice brže od svetlosti, rekao je i o tome postoje pisani dokumenti. Svaka mu čast! Samoooo...

Tesla je bio harizmatična ličnost. Visok, vitak, pomalo mršav, olovnih očiju, dugih prstiju. Govorio je tiho, tečno, na više jezika. Opčinjavao je ljude i bio je rado viđen gost u viskom društvu. Neki su bili uvereni da je stigao sa Venere. Žene su ga simpatisale, a novinari opsedali. Bio je pravi džentlmen, imao je gospodske manire.

Ali u drugoj polovini života njegov genije je počeo da posustaje, mada mu ideje nikad nisu presahle. Počeo je da govori i ono što nije mogao da dokaže. I što je bilo na granici mogućeg, često s druge strane te granice. Ali baš zbog svega toga novinari su ga saletali i sa dečjim ushićenjem objavljivali sve što je govorio: kako bi on mogao, samo da hoće, da sruši Bruklinski most, da razori celu Zemljasku kuglu, da postoje čestice brže od svetlosti. I još puno toga.

Njegov biograf Margaret Čejni u knjizi „Tesla za sva vremena“ piše: „... Tesla će, kako su godine prolazile, davati sve više i više neodmerenih naučnih izjava, raspravljajući o njima s novinarima onog trenutka kad bi mu pale na pamet, ne podvrgavajući ih eksperimentalnoj proveri, pa čak i ne razmišljajući o njima (...) Neki novinari, koje su interesovali samo naslovi i senzacije, navodili su ga bez ograde, no oni koju su marili za njega (...) nastojali su da ga spasu kada je to bi bilo potrebno od njegovih sopstvenih tvrdnji.“. I dalje: „Teslina psiha je oduvek bila festival neuroza“ itd.

No, da završimo. U prvoj polovini prošlog veka nije samo Tesla bio skeptičan prema brzini svetlosti kao maksimalnoj brzini u univerzumu. Mnogi naučnici su izražavali velike rezerve, a Tesla je bio samo jedan o njih. Ali problem svih tih skeptika bio je nedostatak dokaza. Puka izjava, jedna od milijardi koje se izgovore svakog dana, bez dokaza, za nauku nema značaj.

Ipak, kod nas se o Tesli ispredaju mitovi (kao onaj o odbijanju Nobelove nagrade). Oni koji zapravo i ne znaju ništa o nauci veličaju Taslu iznad svake mere i do granice neukusa. Time ovom velikanu čine samo štetu.

Za sam kraj evo citata iz knjige „Moć nauke“ Milorada Mađenovića: „ Od velikog pronalazača ne treba u javnosti praviti naučnika, kao što se to ponekad radi s nedodirljivim nacionalnim veličinama, jer dela pronalazača, po pravilu pripadaju tehnici zasnovanoj na poznatoj nauci“.