19. oktobar. 2009.
Lažno, plastično drveće izgleda baš kao pravo ... ali nije.
Za Billa Gatesa[1] i mnoge ostale, geoinženjering je ovih dana postao vrlo popularna ideja. Sada Institut za mašinski inženjering (IMechE) predlaže da Velika Britanija usvoji neke nove tehnologije, kao što su veštačko drveće koje usisava ugljen-dioksid, rezervoari biogoriva sa algama na krovovima zgrada, i presvlačenje velikih površina reflektujućim materijalima koji smanjuju zagrevanje izazvano sunčevim zracima.
Možda nam sve ovo zvuči kao daleka fikcija, ali ko malo redovnije čita naučno-popularne sajtove zna da je ovo već realnost. Reflektujući krovovi[2] predstavljaju možda jedan od najjeftinijih geoinženjerskih predloga za kontrolisanje klimatskih promena, ali naučnici su otišli i korak napred predlažući prototipa veštačkog drveća[3], čije plastično lišće uzima ugljen-dioksid i skladišti ga za neku drugu namenu.
Baobab sa Madagaskara. Za neke se veruje da su stari hiljadama godina, ali pošto ne poseduju godove, nemoguće je tačno reći. Neki rastu direktno iz krečnjačkih stena.
Takođe, naučnici razmišljaju i o toma kako da uzgajaju više algi, kao mogući izvor biogoriva za energetski sve gladniji svet. Jedna kompanija („Livefuel") čak je objavila da hrani ribe algama, a zatim ribe presuje i iz njih izvlači ulje[4]. Možda će neki vlasnici poželeti da na krovovim svojih kuća naprave rezervoare sa algama i na taj način spasu ribe nesrećne sudbine ... a možda i neće, jer ...
Mnogi kritikuju ovaj IMtechE-ov izveštaj, govoreći da u njemu nigde ne piše kakva je razlika između običnih solarnih panela na krovovima i predloženih reflektivnih materijala ili rezervoara sa algama. Oni takođe smatraju da prema sadašnjoj tehnologiji, svako veštačko drvo može dnevno da sakupi samo oko tonu ugljenika, a za proizvodnju milion drveta trenutni zagađivači okoline u Britaniji morali bi da izdvoje oko \(20 milijardi.
Mnogi svetski eksperti su još uvek pomalo zabrinuti kada je u pitanju geoinženjering, iz straha od neočekivanih konsekvenci na globalnom nivou. Naučni savetnik Bele kuće i Američka nacionalna akademija za nauku pomno su proučavali ovu temu i zaključili da je oprez svakako neophodan.
Sigurno je da sva brza rešenja[5] moraju malo više da se razrađuju i razvijaju pre nego što se eventualno pristupi njihovoj realizaciji. Ipak, jedno je sigurno . pojedince niko ne može da spreči da preduzimaju inicijativu i daju sugestije vladama i naučnicima svuda u svetu.
[1] Gejts je nedavno patentirao 5 ideja za zaustavljanje harikena. Jedna se sastoji u mešanju tople površinske vode sa onom hladnijom iz dubina uz pomoć flote od 1.500 brodova.
[2] U južnoj Španiji, u regiji Almeria, preko 26.000 hektara zemljišta je pokriveno najnovijim staklenim baštama, što je, prema satelitskim merenjima, smanjilo prosečnu temperaturu čitave regije za 0,3° C. (Za to vreme, temperatura čitave Španije se povećala za 0,5° C.) Malo izmenjen, taj program će se preneti i na krovove zrgada i privatnih kuća.
[3] Takvo drvo sakuplja CO2 oko 1.000 puta brže nego obično drvo. Veštačkom drvetu za njegov rad ne treba Sunčeva energija kao prirodnom drvetu, tako da ono radi svoj posao i danju i noću. Sakupljeni gas se komprimuje i koristi za dobijanje avionskog automobilskog goriva. Svako veštačko drvo bi u budućnosti moglo da godišnje sakupi oko 90.000 t ugljenika.
[4] Trenutno na ovom problemu radi preko 50 kompanija u svetu. Pre dve godine, cena takvog ulja bila je oko \)33 po galonu.
[5] Jedan od predloga za sprečavanje globalnog zagrevanja je da se u orbitu oko Zemlje izbace milioni tona sumpora, čije bi čestice, kao u slučaju erupcije supervulkana, odbijale Sunčeve zrake i ohladile Zemlju. („Blade Runner scenario"). Drugi je dao Gejts, da se u more bace tone gvožđa, što bi ubrzalo cvetanje morskih algi koje se njime hrane, a to bi stvorilo oblake koji bi reflektovali višak svetlosti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
