Iz knjige  Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića

4. Poštenje

Podrazumeva se da svaki podatak mora da se procenjuje bez samoobmanjivanja, ali se ovo pravilo tako često krši, da ga ipak treba posebno naglasiti. Ako su raspoložive činjenice i dokazi u suprotnosti sa hipotezom (odnosno teorijom), onda nju treba odbaciti i formulisati bolju, bez obzira na sve emotivne i materijalne motive. 

Sudeći po mišljenju jednog od veterana istraživača parapsiholoških pojava, Erika Dingvala (Eric Dingwall), ovo pravilo najčešće krše parapsiholozi koji, budući da sebe proglašavaju za naučnike, nikad ne bi smeli da dođu u sukob sa poštenim i ispravnim zaključivanjem. “Posle šezdeset godina iskustva i ličnog poznanstva sa velikim brojem vodećih parapsihologa”, kaže on, “mislim da ne bih mogao da nabrojim ni pola tuceta objektivnih istraživača koji su pošteno želeli da doznaju istinu”. Izgleda da istraživači u oblasti parapsihologije imaju strah da će u slučaju negativnog rezultata biti doveden u pitanje i smisao njihovog postojanja, pa zato tokom ponovljenih eksperimenata namerno odbacuju rezultate koji ne potvrđuju teoriju, proglašavajući ih za “slučajne”, mada bi mnogo pre bilo u skladu sa naučnim razmišljanjem (pre svega sa Okamovom oštricom) proglasiti pogotke za slučajne.

Dobar primer za ovo je izveštaj sa jednog od ispitivanja “spoonbendera”, ljudi koji tvrde da imaju sposobnost savijanja kašike ili nekih drugih metalnih predmeta snagom misli. Ovde posmatrači u najvećem broju slučajeva nisu mogli da vide da čovek koji demonstrira svoju paranormalnu sposobnost zapravo veštim i dobro prikrivenim pokretom palca savija kašiku, a za slučajeve u kojima je to viđeno (i snimljeno), prosto je rečeno da oni “samo ponekad varaju”. 

Princip poštenja je bezbroj puta povređen u postupku zaključivanja junaka drame “Balkanski špijun”. Navešćemo samo jedan primer, u sceni koja sledi nekoliko dana posle Ilijinog paranoičnog pucanja iz pištolja na nedužnog čoveka, samo zato što ga je upitao za ulicu koju nije mogao da pronađe. Ilija najpre pokazuje Danici isečak iz novina: 

Ilija: Sad mi je krivo što ne ubi’ onu barabu... Pročitaj ovo. 

Danica: “Nova poskupljenja životnih...”
Ilija: Ne to, ovo: “Manijak sa Zvezdare!”
Danica: To ima svaki dan. Napadaju žene, decu... 

Ilija: Pročitaj, bre! Tu piše da sam ja manijak! Pucao sam, vele, na nedužnog čoveka koji se raspitiv’o za adresu. 

Danica: Vidi, stvarno... Puno ime i prezime, adresa... 

Ilija: A znaš ko je to pis’o? Njegova švalerka, novinarka. Misle da me gone preko novina, dok me ne zatvore. ‘Oće da me strpaju na robiju, a onda mirno da rade... Novine u službi špijuna, pa to nema nigde na svetu. 

Danica: Kako znaš da je ona pisala kad nema nikakvog potpisa?
Ilija: Nije smela da se potpiše jer zna da je poznajem. Uskoro će me napasti radio, televizija... 

Spisak članaka iz knjige: Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje   Nauka i pseudonauka V. Antonić