Peticija je versko-ideološki pamflet

Povodom peticije da se revidira izučavanje teorije evolucije u našem školstvu, a na inicijativu dr Srđe Jankovića, lekara iz Beograda, Etički komitet Srpskog lekarskog društva donosi sledeće zaključke:

1. Uznemirujuće je saznanje da 166 uglednih građana, uključujući i neke naučnike, ne razume i/ili podređuje nauku religijskim ubeđenjima i ideologiji.

2. Teorija evolucije nije samo naučno viđenje našeg porekla, već je nezamenljivo oruđe u svekolikoj nauci, uključujući i medicinu. Kako je još pre više od pola veka primetio Teodosijus Dobžanski, "ništa u prirodi nema smisla ako se ne sagleda kroz prizmu evolucije".

3. Svođenjem teorije evolucije na "Darvinovu teoriju", negira se vek i po razvoja našeg razumevanja evolucije i krupnih konceptualnih promena do kojih je došlo u međuvremenu.

4. Autori peticije prenebregavaju činjenicu da se teorija evolucije i dalje razvija i da upravo taj specifični kvalitet razlikuje naučnu teoriju od religijske dogme.

5. Kreacionisti doživljavaju Darvina kao svog dogmatskog oponenta, a ne začetnika važne naučne oblasti i utemeljivača konceptualnih oruđa kako da se ta oblast proučava. Kritika Darvina sa takve kreacionističke pozicije može se uporediti sa pokušajem da se opovrgne savremena fizika traženjem nelogičnosti u Njutnovim principima, a zanemarivanjem sveukupnog razvoja fizike u vekovima koji nas dele od tog kapitalnog dela.

6. Peticija je versko-ideološki pamflet uperen protiv same suštine nauke, te zahteva odbranu evolucije kao neodvojivog dela teorijske i praktične naučne misli. Ako u peticiji ima ičega dobrog, to je svest da o evoluciji mora više da se razgovara, da se zablude iznose na videlo i da građani steknu potpuniju predstavu o tome šta jeste i šta nije teorija evolucije.

Za Etički komitet SLD
Prof. dr Zoran Radovanović, predsednik

Odgovor određenih profesora Pravoslavnog Bogoslovskog Fakulteta na ovu peticiju:

JAVNI APEL

Povodom inicijative grupe građana da se izvrši „revizija izučavanja teorije evolucije u našim školama i fakultetima“ osećamo obavezu i potrebu da javnosti i nadležnim institucijama predstavimo sledeće stavove:

1. Podsećamo da nijedna od institucija kojima je pomenuta peticija upućena (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Narodne skupštine Republike Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Saveti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Banjoj Luci) nemaju nadležnost da zadiru u ma koju naučnu oblast i vrše „reviziju“ onoga što se unutar nje ima smatrati za naučnu teoriju i kao takvo biti izučavano i predavano đacima i studentima.

2. Podsećamo da inicijative za slične „revizije“, kao što bi trebalo da je poznato svima koji se naukom bave, ne mogu poteći od skupine građana (ma koliko ona bila velika, a njeni članovi ugledni), već jedino i isključivo od same nauke, tj. date naučne oblasti (u ovom slučaju: biologije) odnosno od naučne zajednice eksperata kompetentnih u tom domenu istraživanja. Put za ovakvu reviziju je dugačak i dobro utaban viševekovnom naučnom praksom koja je i omogućila naučni progres u čijim blagodetima danas ponekad uživamo, a zove se naučni rad. Svaki od potpisnika ima priliku da prilježnim naučnim radom, na osnovu mnoštva „dokaza“ koje su naveli na dve štampane strane, postulira novu teoriju koja će, ukoliko stekne odobrenje naučne zajednice, zameniti teoriju evolucije. No, pošto je put (željene) „revizije“ naučnih teorija samo jedan (tj. gore pomenuti), zaobilaznice i prečice (u vidu peticija) moraju se, naravno, bezuslovno odbaciti.

3. Shodno prethodno rečenom, konstatujemo da je teorija evolucije jedina trenutno naučno prihvaćena teorija koja objašnjava razvoj života na Zemlji. Bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i poteškoće koje ima prilikom objašnjavanja pojedinih fenomena u istoriji razvoja života, trenutno ne postoji nijedna plauzibilna alternativna naučna teorija koja bi mogla da je zameni. Iz tog razloga, smatramo da u programu nastave biologije, na svim obrazovnim nivoima, ne postoji ništa što bi trenutno moglo da zameni teoriju evolucije ili da barem bude predstavljeno kao njena jednako plauzibilna alternativa.

4. S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva „biblijska teorija stvaranja“ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije. Iz tog razloga, smatramo da ne postoji nijedan razlog zbog koga bi se, u okviru nastave iz biologije, fizike, antropologije ili geografije (a podsećamo da se, jednako kao i za razvoj života, „teorije“ iz svih ovih nauka mogu pronaći u Svetom Pismu), izučavala svetopisamska naracija koja se, naizgled, bavi istim pitanjem kao i pomenute nauke. Sveto Pismo, dakle, nije, niti može biti, shvaćeno kao udžbenik ili konačni arbitar bilo koje naučne discipline. Pritom, tekstovi o stvaranju iz Knjige postanja čak ni žanrovski ne odgovaraju naučnom tekstu. Shvatanje Svetog Pisma kao poslednjeg kriterijuma istine svake pojedinačne nauke potiče iz (teološki neutemeljene) ideologije američkog kreacionizma. Zbog svega toga, uvereni smo da alternativa jednoj naučnoj teoriji može biti samo druga naučna teorija.

5. S druge strane, biblijska naracija o stvaranju, kao i mnogo šta drugo, može i treba da se izučava, u osnovnim i srednjim školama, u okvirima nastave iz veronauke, književnosti, umetnosti, filosofije i sl, kao i u okvirima odgovarajućih visokoškolskih programa. Ta vrsta obrazovanja donosi važnu i preko potrebnu lepezu saznanja o hrišćanskom shvatanju Boga, sveta i čoveka, a uz to i sistem vrednosti koji igra važnu ulogu u obrazovanju i vaspitanju dece. Hrišćanska vera u trojičnog Boga, koji je slobodni tvorac sveta i života, uopšte nije (nužno) u sukobu sa teorijom evolucije.

6. Baš kao što hrišćansko tumačenje Svetog Pisma na polju biologije ne može ponuditi valjanu naučnu alternativu, ni biologija (fizika, ili antropologija) ne može ponuditi valjanu religijsku alternativu hrišćanskom učenju o Bogu, čoveku i svetu. Svaki sličan pokušaj, kakav se može sresti među brojnim zastupnicima scijentizma, budući zasnovan na temeljnom nerazumevanju, principijelno odbacujemo.

7. Na osnovu prethodne tri tačke, izražavamo načelno uverenje u vrednost očuvanja autonomije naučnih disciplina, kao i uverenje da nastavni program iz veronauke, biologije, fizike (i drugih prirodnih nauka) nije u međusobnom konfliktu koji zato ne treba veštački i po svaki cenu izazivati.

U svetlu svega prethodno rečenog, apelujemo na nadležne institucije, prvenstveno Narodnu skupštinu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da ne reaguju na pomenutu peticiju pokretanjem ikakvog procesa koji bi doveo u pitanje izučavanje teorije evolucije u okvirima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Samo na taj način će biti obezbeđena vrednost i autonomija nauke, koja, kako se u spomenutoj peticiji s pravom ističe, „ne sme biti zatvorena u okvire dogme i ideologije“.

U Beogradu, 9. maja 2017.
Potpisnici
episkop dr Maksim Vasiljević, redovni profesor
protoprezviter dr Vladan Perišić, redovni profesor
dr Predrag Dragutinović, vanredni profesor
đakon dr Zdravko Jovanović, docent
prezviter dr Aleksandar Đakovac, docent
prezviter dr Zoran Devrnja, docent
dr Marko Vilotić, docent
dr Andrej Jeftić, docent
prezviter msr Vukašin Milićević, asistent
msr Nenad Božović, asistent