Posle prošlogodinje afere sa lenderom “Philae”, kao da su svi zaboravili glavnu letilicu – “Rosettu”. Orbiter leti oko komete Čurjumov-Gerasimenko na udaljenosti od preko 323 miliona km (2,15 AJ) od Sunca i 466 miliona km (3,1 AJ) od Zemlje, i vredno ispunjava naučne zadatke.
Opširnije: Senka „Rosette“ na kometi!
Write comment (0 Comments) 
Putovanje je bilo dugo, ali sada je pred finalem: “New Horizons” je konačno spreman za početak naučne misije istraživanja Plutonovog sistema. Sonda je provela skoro deceniju u stanju hibernacije, zahtevajući vrlo malo energije od svog generatora struje ili od svojih kontrolora na Zemlji, ali krajem prošle godine faza dremanja je okončana. Sedmog decembra sonda je poslednji put probuđena i ostaće tako najmanje dve sledeće godine.
Opširnije: Nastavak naučne misije „New Horizonsa“
Write comment (0 Comments) 
„Mars Express“, lansiran 2003, bio je prva evropska sonda za istraživanje Marsa. Ali tokom osamdesetih Evropa je imala jedan zaboravljeni predlog za istraživanje Crvene planete, tada poznat pod nazivom „Kepler“.
Opširnije: „Kepler“, prva evropska misija na Mars
Write comment (0 Comments) 
Američka sonda “Voyager 1” i danas leti i šalje podatke, iako je od lansiranja proteklo 37,5 godina. Mada je njeno istraživanje planeta trajalo samo 3 godine i 3 meseca, NASA će pratiti njeno ponašanje kroz međuzvezdani prostor sve do 2025. godine. Ali gde će sonda posle toga? Šta nije u redu sa zvezdom ka kojoj leti?
Opširnije: „Voyager 1“ i zvezda Gliesse 445
Write comment (2 Comments) 
Radi se o novom elektronsko-optičkom špijunskom satelitu koji treba da zameni “stare” satelite sa filmovima tipa “Jantar-1KKTF” (“Kometa”) lansirane početkom veka.
Opširnije: Lansiran novi ruski izviđački satelit
Write comment (1 Comment) 
Sonda nastavlja ka svom cilju: istraživanju prve patuljaste planete. Svaka nova slika Ceresa otkriva iznenađujuće nove detalje ovog fascinantnog i enigmatskog sveta koji je više od dva stoleća bio tek nešto više od svetle tačkice na nebu.
Opširnije: „Dawn“ ulazi u orbitu 6. marta
Write comment (1 Comment) 
Za vrlo kratko vreme sonda “Dawn” će ući u orbitu oko najvećeg asteroida u solarnom sistemu. Dok se sonda polako približava cilju, frejming kamera (FC) nastavlja neprestano da snima i obezbeđuje navigacione elemente za korekciju trajektorije ali i potvrdu da je put čist (tj. da usput nema nekih malih satelita). Evo kako našem emisaru cilj njegovog putovanja izgleda sa udaljenosti od 46.000 km...
Opširnije: Do Ceresa još samo 46.000 km
Write comment (0 Comments) 
U čemu su se razlikovali vozači vozila na Mesecu i na Marsu?I bilo je vreme. Iako mu je za to trebalo 10 godina, Nasin rover je prevalio ukupno veće rastojanje od sovjetskog rovera iz 1973, “Лунохода 2“. Rekord je postavljen 27. jula 2014, kada je Marsov rover, prevaljujući po 48 metara dnevno, konašno prešao ukupno 40 km. Tako je „Opportunity“ postao vozilo koje je prevalilo najveći put na površini nekog nebeskog tela.
Opširnije: Oppotrunity pretekao Луноход 2
Write comment (0 Comments) 
Posle šet godina korišćenja ruskog “Sajuza”, američki astronauti će, ako sve bude išlo po planu, krajem 2017. prvi put leteti prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) na komercijalnom kosmičkom brodu CST-100 kompanije Boeing. Time će početi era privatnih letova astronauta u kosmos, ali je za svaki slučaj, NASA od “Roskosmosa” zakupila još šest mesta na brodovima “Sajuz” tokom 2018.
Opširnije: Privatni kosmički brodovi kreću 2017.
Write comment (0 Comments) 
Navigacija kosmičkih letilica može da se uporedi sa jedrenjem brodova okeanima ili vožnjom kamiona s kraja na kraj neke zemlje. Ali sve analogije su beskorisne, jer se kosmičkom navigacijom bavi neverovatno uski krug ljudi, čiji posao obično obuhvata stvari koje niko ranije nije obavljao. Svi mi koji imamo problem da se orijentišemo sa mapama čak i ovde na Zemlji, osećamo prosto divljenje prema onome što nebeski navigatori čine. Bukvalno, to predstavlja ‘rocket science’!
Opširnije: Navigatori: kako leteti po solarnom sistemu
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
