Ruska kosmička agencija Роскосмос je uobličila svoju strategiju za period 2016.-2025. i dobro se pripremila za “krivine“ koje je uskoro očekuju. Najnovija verzija ruskih planova u kosmosu jasno oslikava krizu koja je zbog politike međunarodnih sankcija i niske cene nafte zadesila ekonomiju zemlje. Za početak, najznačajnija novina je da je Rusija odustala od gradne teške rakete za letove na Mesec sa posadom.
Favoriti za ruske teške super-rakete: levo je predlog rakete na metanski pogon kompanije RKT “Progress”. Desno je predlog rakete “Energija-5K” kompanije RKK “Energija”.
Otkazivanje predloženih teških raketa moglo je da se očekuje, jer je to direktna posledica smanjivanja budžeta Roskosmosa u narednih deset godina[1]. Zbog krize, Ruska kosmička agencija će za implementaciju Nacionalnog kosmičkog programa (ФКП) 2016.-2025. dobiti oko 2 milijarde rubalja umesto planiranih 2,8 milijardi. To je više nego značajno smanjenje[2]. Umesto teških nosača, Roskosmos se odlučio da težište baci na razvoj nove verzije modularne rakete „Angara“, nazvane „Angara A5V“. Nova raketa će se bazirati na „Angari A5“, ali će, u skladu sa daljim modifikacijama, upotrebljavati kriogeni dodatni stepen umesto kerozinskig URM-2 (univerzalni raketni modul) koji koriste konvencionalne verzije[3]. Na taj način će moći da u LEO orbitu (200 km×60°) odnese 37 tona umesto 24,5 tona sa „Angarom 5A“ i, za razliku od svoje slabije sestre, moći će da uzleće jedino sa budućeg kosmodroma Vastočni. „Angara A5V“ je vrlo slična nekim pređašnjim verzijama „Angare“ razmatranim u prošlosti, kao što je super-teška varijanta „A7“[4], a to implicira da će morati da se pravi i treća rampa na Vastočnom, pored one za „Sojuz-2“ (trenutno se gradi) i „Angare A5/A5P“ (mada nije isključena gradnja i četvrte rampe za višekratnu raketu „MRKN“).
Lansiranje prve “Angare A5” sa Plesecka 23. 12 2014. godine. Nosila je maketu satelita, tešku 2.042 kg.
Kao inovacija, “Angaru A5V” će razvijati zajedničkim snagama kompanije “Hruničev” i “Energija”. Interesantna odluka, obzirom da kompanija “Energija” već godinama radi na projektu sopstvene teške rakete. To bi mogao da znači i definitivni kraj kratke karijere projekta super-rakete “Energija-KV” (ili kraće “Energije K”). Sledeća novost koja se tiče ruskih lansera jeste da će se prestanak eksploatisanja dodatnog stepena “Briz-M” 2025. godine poklopiti sa prestankom letova rakete “Proton”, budući da će “Angara A5” početi da koristi Hruničevljev kriogeni dodatni stepen “KVTK”[5] (“Kiseoničko-vodonični teške klase”, rus. “Kислородно-Bодородный Tяжёлого Kласса“). Lavočkinov univerzalni dodatni stepen “Fregat”, koje koriste rakete porodice “Sojuz”, biće zamenjen ranije u toku sledeće decenije savremenijom verzijom nazvanom RBML.
Pored toga, brod sa ljudskom posadom „PTK-NP“ („Transportni sistem sa posadom nove generacije“; rus. „Пилотируемый Транспортный Корабль Нового Поколения”) ide dalje, prema rokovima zacrtanim prošle godine. Prvi let ovog brode ali bez posade trebalo bi da se obavi 2021. godine, dok bi prvo spajanje sa ISS trebalo očekivati 2023., ali takođe bez ljudi. Moraćemo da sačekamo do 2024. da bi prisustvovali prvom letu “PTK-NP” sa kosmonautima u misiji koja će pristati na ISS. Kad pominjemo Međunarodnu stanicu, setimo se da će Rusija nastaviti da učestvuje u ovom projektu do 2024. godine, nakon čega će početi da sa ruskog segmenta otkačinje novije module i da formira sopstvenu nezavisnu stanicu (OPSEK).
„Transportni sistem sa posadom nove generacije“ će imati težinu od 12 tona i moći će da udomi 6 kosmonauta i pola tone opreme. Autonomna misija će moći da traje do 30 dana.
Prema optimističkim planovima, budući ruski moduli stizaće na ISS prema sledećem rasporedu: u februaru 2017. godine konačno će poleteti naučni modul“Nauka“ (MLM), a 2018. pratiće ga čvorni modul „Pričal“ (UM) a naredne 2019. i energetski modul NEM. Datumi su malo verovatni, ali se kaže da bi do 2024. trebalo da u orbitu stigne mali hermetički spojni modul „Pirs“ (SO-2) koji će na novoj stanici omogućavati aktivnosti kosmonauta u otvorenom kosmosu. Naravno, datum lansiranja modula na naduvavanje kompanije RKK „Energija“ visi u vazduhu, kao i njegovo finansiranje. Roskosmos takođe planira da redukuje godišnji broj lansiranja teretnih brodova „Progress“ sa (do)sadašnjih četiri na samo tri (u periodu 2010.-2012. bilo ih je 5-6), što je rezultat povećanog broja američkih teretnih letova.
 |
 |
| Ruski moduli “Nauka” (MLM) i “Pričal” (UM) koji bi trebali da odlete u kosmos u sledećoih 10 godina. | |
Ruska kosmička orbitna stanica zaživeće 2024. sa modulima “Nauka”, “Pričal”, NEM i ostalim.
Rusija planira da se od 2025. godine preseli na sopstvenu kosmičku stanicu, ali ne isključuje mogućnost da udruži snage sa svojim partnerima iz BRICS-a (Kina, Indija, Brazil i j. Afrika) i izgradi novu orbitnu stanicu, odn. ostvari neki drugi vid kooperacije sa ostalim zemljama. Ne odustaje se ni od realizovanja leta oko Meseca uz pomoć broda “PTK-NP” sa posadom oko 2030. godine, za koje će biti neophodno lansiranje dve nove “Angare A5V” (ranije je planirano lansiranje samo jedne super-rakete). Takođe se do kraja sledeće dekade razmatra i gradnja kosmičkog remorkera – nuklearnog ili solarnog – kao podrške ljudskim letovima na Mesec.
Planirani lunarni program se nastavlja, ali je “Luna 28” za donošenje uzoraka otkazana.
Što se tiče naučnog programa, Roskosmos nastavlja svoj program lunarnih sondi i astronomskih opservatorija “Spektr-RG” (od ruskih reči spektar+rentgen+gama), koja će poleteti 2017., i “Spektr-UV” koji će poleteti 2021. godine (mada izgleda da su problemi sa kojima se suočava ovaj drugi prilično ozbiljni). Nažalost, otkazani su mnogi interesantni programi, kao što su opservatorije “Spektr-M“ („Milimetron“) i „GAMMA 400“, sonda za donošenje uzoraka „Luna-grunt“ („Luna 28“) i satelit za biološke eksperimente u uslovima mikrogravitacije „Vozvrat-MKA“. Takođe je otkazana i serija komunikacionih satelita „Luč-NP“ i neki sateliti za posmatranje Zemlje serije „Kanopus-V“ i „Kanopus-VM“, kao i jedna jedinica iz familije satrelita „Resurs-P“.
Opservatorija “Milimetron”. Antenu prečnika 10 m štitiće velika zaštita od Sunca prečnika 15 m. Trebala je da se nalazi u orbiti oko Sunca na udaljenosti od 1,5 mil. km od kuće.
„GAMMA-400“ (Gamma Astronomical Multifunctional Modular Apparatus), satelit za prikupljanje podataka o tamnoj materiji
Generalno, Roskosmosove odluke reflektuju novu ekonomsku realnost zemlje, mada u konkretnom slučaju otkazivanja teške rakete, nijebila u pitanju samo očekivana odluka već prosto pitanje zdravog rezona. Ipak, verujem da treba još sačekati, jer u ova turbulentna vremena moguće je da očekujemo praktično bilo šta.
[1] U nedavnom redovnom obraćanju naciji, predsednik V. Putin je lično rekao da ne očekuje da će sankcije njegovoj zemlji biti uskoro skinute, „jer se radi o smišljenom potezu velikih zemalja Zapada da spreče razvoj Rusije.“
[2] Skoro 32%. (prim.prev.)
[3] Jednomotorni kerozin/tečn. kiseonički univerzalni raketni modul (URM-1) čini jezgro svake “Angare”. Kod “Angare A5”, dodatnih četiri URM-1 služe kao dodatni busteri. URM-2 je modul II stepena, i kod standardnih verzije koristi jedan ali drugačiji motor, takođe kerozinski. Kod verzije “Angara A5”, kao dodatni stepen se koriste ili “Briz-M” ili “KVTK”.
[4] Trebala je da bude teška 1.133 tone („Angara 5“ 773 tone), sa nosuvošću od 35 t („Angara 5“ 24,5 tona).
[5] Stepen će moći da se uključuje do 5 puta, čime će omogućavati složeno orbitno manevrisanje i rad u orbiti od makar 9 sati. „KVTK“ će omogućiti postavljanje tereta na geostacionarnu orbitu koji je 20-50% veći od onoga što je mogao da ponese standardni dodatni stepen „Angare 5“ „Briz-M“, pokretan hipergoličnim komponentama UDMH i N2O4.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
