Astronautika: misije

Misije

Može li sledeći Pearl Harbor biti u kosmosu?

ph1

U svom techno-trileru ’Ghost Fleet’, autori P. Singer i A. Cole opisuju kataklizmični svetski rat koji započinje kineskim napadom na SAD u kosmosu. Najpre, vojni stručnjaci kineske Sajber komande u Šangaju hakuju Pentagonovu mrežu GPS satelita i skrembluju njihove signale. Sajber-napad izaziva haos u US snagama, koje više nisu u stanju da se orijentišu, prate mete ili ih gađaju preciznom municijom.

Opširnije: Može li sledeći Pearl Harbor biti u kosmosu?

Write comment (0 Comments)

Sledeća Nasina velika misija: sonde za studiranje Urana i Neptuna

7Američki kongres je pre dve godine naložio Nasi da započne pripreme za misiju na Uran i Neptun koja bi bila pokrenuta do 2030. Dva gasna džina i njihovi sistemi meseca su velika nepoznanica solarnog sistema i ljudi su ih posetili samo jednom – 1986. i 1989. (u oba slučaja ’Voyagerima’). Nakon dve godine studiranja, NASA je nedavno objavila finalni raport o karakteristikama koju bi morale da poseduju misije klase ’Flagship’ za istraživanje Urana i Neptuna.

Opširnije: Sledeća Nasina velika misija: sonde za studiranje Urana i Neptuna

Write comment (0 Comments)

Kako se pripremiti za fly-by

fb3Svi smo do sada stoput čuli za gravitacionu asistenciju. Zapravo, svaka međuplanetna misija podrazumeva proletanje pored neke planete radi ekonomičnog dobijanja na brzini i korigovanja ravni leta. Zanimljivo je da je prvi na tu ideju došao pre 99 godina astronom-amater Juri Konratjuk, o kome sam već pisao, a da je sonda „Luna-3“ prva to 1959. sprovela u delo. Čuo sam da će evropska misija ’JUICE’ morati da proleti čak 5 puta pored različitih planeta da bi stigla do Jupitera!

Opširnije: Kako se pripremiti za fly-by

Write comment (3 Comments)

Povratak ’Protona’. Lansiranje ’Echostara 21’

p37Skoro godinu dana, jedna od dve trenutno najjače ruske rakete – druga je 'Ангара – nije letela zbog raznoraznih problema koji svi imaju koren u lošoj kontroli kvaliteta. Govorimo, naravno, o mitskom 'Протону' kompaniје 'Хруничев'. no čini se da je prokletstvo rešilo da malo predahne kada je u pitanju ova raketa. Osmog juna 2017. u 02:45 po našem, kompanija ’ILS’ (International Launch Services[1]) uspešno je lansirala Протон-M’/’Бриз.M’(Фаза IV) sa američkim satelitom ’Echostar 21’ sa rampe ПУ-24 zone 81 kosmodroma Bajkonur. Bilo je to 34. orbitno lansiranje u 2017. (32. uspešno) i 94. lansiranje kompanije ’ILS’. Početna transferna orbita je imala dimenzije 2.300×35.786 km i nagib 30,5°.

Opširnije: Povratak ’Protona’. Lansiranje ’Echostara 21’

Write comment (0 Comments)

’Dawn’: Adaptacija

1

Na drugoj strani solarnog sistema, nevidljiv zahvaljujući zaslepljujućem Sunčevom zračenju i golemoj udaljenosti, ’Dawn’ nastavlja svoju izvanrednu kosmičku avanturu. Orbitirajući iznad planete patuljka Ceresa, letilica je zdrava i uspešno obavlja sve svoje zadatke čak i kada se suoči sa nečim što miriše na nevolju.

Opširnije: ’Dawn’: Adaptacija

Write comment (0 Comments)

Lansiranje satelita ’GSAT-19’ (prvi let ’GSLV Mk.III’)

15. juna 2017. Indijska kosmička agencija, ISRO, izvela je prvo orbitno lansiranje moje omiljene rakete GSLV Mk.III sa Druge lansirne rampe (SLP) kosmičkog centra Satish Dhawan, na ostrvu Sriharikota (misija je ponela oznaku GSLV Mk.III-D1). Teret je bio satelit ’GSAT-19’. GSLV Mark 3 je najveća raketa u indijskoj ergeli. To je bilo ujedno 33. orbitno lansiranje u svetu u ovoj godini (31. uspešno) i treće indijsko. GSLV Mk III je već letela 2014. ali je to bila samo probna suborbitna misija. Početna transferna orbita ovogodišnje misije imala je dimenzije 170×35.975 km i nagib od 21,5 stepeni.

Opširnije: Lansiranje satelita ’GSAT-19’ (prvi let ’GSLV Mk.III’)

Write comment (0 Comments)

Konačni raport o padu Marsovog lendera ’Schiaparelli’

119. oktobra 2016. evropski lender ’Schiaparelli’ je pao na površinu Marsa ostavivši lep krater na Meridiani Planumu. Tako je završen prvi pokušaj Evropske kosmičke agencije da se meko spusti na Marsovu površinu (sonda ’Beagle 2’, koju je nosio ’Mars Express’ nije bila Esin projekat). Nakon preliminarne istrage, u kojoj su se različiti podizvođači na prilično ružan način međusobno optuživali, utvrđeno je da se uzrok krio u inercijalnoj mernoj jedinici (IMU) američkog proizvođača. Konkretno, rečeno je da je u trenutku odvajanja od padobrana IMU (žiroskop) bio preopterećen, što je dovelo do toga da je brodski računar pogrešno procenio položaj sonde u odnosuna tlo. Sada, osam meseci kasnije, pojavio se izveštaj ’Schiaparelli anomaly’, kako su ga u ESA nazvali. Kakav je zaključak?

Opširnije: Konačni raport o padu Marsovog lendera ’Schiaparelli’

Write comment (4 Comments)

Komentari

  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 2 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 3 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 3 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... 6 dana ranije
  • Mladen said More
    BRAVO ! Pre 1 nedelje

Foto...